На међународном нивоу не постоји јединствена дефиниција пристојног становања, нити опште прихваћени стандарди и нормативи квалитетног становања. Разлог томе су велике економске, политичке, културне, географске, социјалне и друге разлике, навике, стилови живота, градитељско наслеђе и традиција између држава чланица међународних организација. Дефиниције пристојног становања дају се као општи оквир, а очекује се да свака појединачна држава операционализује ове појмове у складу са својим економским могућностима, социјалним и политичким обележјима..
На свечаном отварању Светског Дана Становања 2009. у Вашингтон-у, Др Anna_Tibaijuka
упозорила је на опасност урбаног ширења: "У земљама у развоју, комбинација брзе урбане миграције и природног повећања становништва произвела је ситуацију у којој је брзина раста становништва надмашила могућност да се обезбеди становање, вода, здравство, образовање, превоз и одржива основа природних ресурса. "
Тибаијука је тада била извршни директор Хабитата Уједињених Нација. Она је из Танзаније. Она наводи да је у Африци, убрзана урбанизација са загађености и претрпаности, одмах иза сиде као смртоносна претња.
Седам година од тада, ситуација није боља и јавља се проблем бескућника. Постоји озбиљна криза становања. Oко 1,6 билион људи широм света живи у лошим условима, а око 100 милиона су бескућници. Дати подаци пресликани на наше просторе изгледају овако: (према званичним подацима из последњег пописа) у Србији 445 људи буквално нема никакав кров над главом и живи у парковима, испод мостова и на улици. Још 17.842 њих спада у секундарне бескућнике: живе у картонским и нехигијенским насељима која сутра могу да буду срушена, без струје, канализације и воде. Спавају и у шупама, подрумима, баракама, шахтовима... Од тога, четвртина њих су деца млађа од 14 година (23 одсто). Занимљиво је и то што се 58 одсто бескућника изјаснило као Срби, а 32 одсто као Роми. Велики број њих враћен је у Србију у поступку реадмисије.
Становање је честа тема у току обележавања Међународног дана Рома, јер су они у том аспекту угрожена популација.Али очигледно, ту тематику треба обрадити и у току Светског дана становања.
На овом линку се види као се Светски дан становања обележава у свету, а док овакве акције не стигну код нас, могли бисмо тога дана организовати у школи радионице везане за културу становања или изложбе везане за дати празник.
Радионице у школама треба реализовати у оквиру часова грађанског васпитања где би ученици претходно сакупљали у свом граду фотографије везане за становање. На часу би их на паноу сортирали као примере добре или лоше праксе. Морали би имати објашњење за свој избор. А потом би уз „најречитије“ фотографије требало организовати изложбу у холу школе.
У Америци студенти тог дана помажу људима који живе у лошим условима на тај начин што организују радну акцију и обезбеде спонзоре.