А кад позни потомак хоће да пише о старим данима, јунацима и историјским лицима и догађајима, […] , тај треба да располаже добром грађом, добрим материјалом; а добра грађа за повесну зграду налази се само у списима, писмима и записима који потичу од самих лица, којих се повест хоће да представи, или од њихових сувременика или бар од блиских сувечних људи, који су кадри сазнати и написати истину — а не у причама и скаскама, које у устима народа живу и с колена на колено се предају, ките изврћу и кваре. И покрај оне добре грађе треба да повесник старога времена има здрав ум и науком и друим искуством извеџбан разум, да може и у оној доброј грађи распознати и разлучити чисто злато од људске примесе. (Иларион Руварац)