16. септембар
Улога озонског омотача за жива бића на планети Земљи је велика. Последице његовог уништавања су се већ уочљиве. Наиме, озон, алотропска модификација кисеоника, гас је који је веома мало присутан у нашој атмосфери (чини 0,0000006 део целокупне атмосфере Земље), али и то је довољно да нас заштити (чак 99%) од ултра-љубичастог зрачења. Такође, иако се озонски омотач (где озона има највише) налази на 20 до 30 километара надморске висине, гас фреон је стигао до њега и уништава га тако да један једини молекул фреона може кроз ланчану реакцију да уништи стотине хиљада молекула озона. Математика је овде јасна и поражавајућа, с обзиром да озона ионако има мало.
Ултра-љубичасто зрачење је оно од кога добијамо леп тен на сунцу, али јаче зрачење чини да изгоримо, добијемо опекотине, па чак и рак коже. Пошто је штета већ начињена и рупа у озонском омотачу има, лекари и други стручњаци стално упозоравају током лета да постоји доба дана када није добро излагати се сунцу.
Забележено је да су несрећни Абориџини, примитивно племе из Аустралије, страдали, ни криви ни дужни, управо од опекотина и тешких болести коже, јер њихов начин живота подразумева боравак у природи и оскудно одевање. Ово указује да је проблем глобалног карактера и да погађа цео свет. Као грађани света, дужни смо да се укључимо у акције које промовишу здраву животну средину, па тако и очување озонског омотача.
Монтреалски протокол
Генерална скупштина Организације уједињених нација, која је један од шест главних органа Организације уједињених нација одлучила je да се овај еколошко значајан датум обележава 16. септембра. Датум није изабран случајно, одабрана је годишњица успостављања Монтреалског протокола. Протокол је започет 1987, а датум којим се слави овај споразум, успостављен је 1994. године.
Овај протокол, који је добио назив по канадском граду у коме је донесен, обавезује земље потписнице да смање употребу супстанци за које се оправдано сумња да оштећују озонски омотач. То су познати фреони, који се користе за клима уређаје, фрижидере и дезодорансе у спреју.
Улога озонског омотача за жива бића на планети Земљи је велика. Последице његовог уништавања су се већ уочљиве. Наиме, озон, алотропска модификација кисеоника, гас је који је веома мало присутан у нашој атмосфери (чини 0,0000006 део целокупне атмосфере Земље), али и то је довољно да нас заштити (чак 99%) од ултра-љубичастог зрачења. Такође, иако се озонски омотач (где озона има највише) налази на 20 до 30 километара надморске висине, гас фреон је стигао до њега и уништава га тако да један једини молекул фреона може кроз ланчану реакцију да уништи стотине хиљада молекула озона. Математика је овде јасна и поражавајућа, с обзиром да озона ионако има мало.
Ултра-љубичасто зрачење је оно од кога добијамо леп тен на сунцу, али јаче зрачење чини да изгоримо, добијемо опекотине, па чак и рак коже. Пошто је штета већ начињена и рупа у озонском омотачу има, лекари и други стручњаци стално упозоравају током лета да постоји доба дана када није добро излагати се сунцу.
Забележено је да су несрећни Абориџини, примитивно племе из Аустралије, страдали, ни криви ни дужни, управо од опекотина и тешких болести коже, јер њихов начин живота подразумева боравак у природи и оскудно одевање. Ово указује да је проблем глобалног карактера и да погађа цео свет. Као грађани света, дужни смо да се укључимо у акције које промовишу здраву животну средину, па тако и очување озонског омотача.
Монтреалски протокол
Генерална скупштина Организације уједињених нација, која је један од шест главних органа Организације уједињених нација одлучила je да се овај еколошко значајан датум обележава 16. септембра. Датум није изабран случајно, одабрана је годишњица успостављања Монтреалског протокола. Протокол је започет 1987, а датум којим се слави овај споразум, успостављен је 1994. године.
Овај протокол, који је добио назив по канадском граду у коме је донесен, обавезује земље потписнице да смање употребу супстанци за које се оправдано сумња да оштећују озонски омотач. То су познати фреони, који се користе за клима уређаје, фрижидере и дезодорансе у спреју.
Протокол се дорађивао, пооштравао и мењао у много година које су уследиле. То не чуди, јер је проблем којим се бави веома сложен. На пример, замена за фреон која се научницима учинила солидним решењем, показала се као веома моћан загађивач (десет хиљада пута више него озлоглашени угљен-диоксид) који изазива глобално отопљавање. И даље се решења траже, али и поред тога, овај споразум је дао резултате. И то су научници доказали, а предвиђају да уколико се што више земаља укључи, озонски омотач ће се до средине овог века потпуно обновити. Већ сада се уочава да промене на боље има.
И Србија је укључена у протокол, донела је Закон о ратификацији Монтреалског споразума, а сваке године постоје акције разних институција и појединаца који доприносе ширењу свести о важности озонског омотача и његовог очувања. Поводом 20 година од Монтреалског споразума, Пошта Србије штампала је тематске поштанске марке и то је тек један од примера.
И Србија је укључена у протокол, донела је Закон о ратификацији Монтреалског споразума, а сваке године постоје акције разних институција и појединаца који доприносе ширењу свести о важности озонског омотача и његовог очувања. Поводом 20 година од Монтреалског споразума, Пошта Србије штампала је тематске поштанске марке и то је тек један од примера.
Предлог активности у школама
Обележавање Дана озонског омотача може се на креативне начине организовати у школама:
Обележавање Дана озонског омотача може се на креативне начине организовати у школама:
- Oрганизација тродимензионалне изложбе где пробушени кишобрани симболизују озонске рупе. Можда би ходник пун старих, шарених, али избушених кишобрана испровоцирао децу да почну да постављају питања и траже одговоре.
- Вршњачка предавања у којима би сваке године друга група ученика припремила час о овој теми и држала их својим другаима у целој школи.
- Ученици предметне наставе могу да гледају цртани филм ''Ози Озон'', да диксутују о оном што су видели и тако на начин примерен њиховом узрасту сазнају о значају озонског омотача .
Ивана Цмиљановић Косовац
RSS Feed
