Сретење

Сретење Господње представља један од дванаест највећих хришћанских празника. Сврстава се у Богородичине празнике, а обележава се 2/15. фебруара у знак сећања на представљање Господа његовој пастви, односно први сусрет отелотвореног Господа са човеком. Према Господњем закону, који је обнародован преко Мојсија, жене које су на свет донеле мушко дете 40 дана нису смеле додирнути никакву светињу, нити су смеле улазити у храм Господњи. Рођење женског детета, подразумевало је дупло дужи период, одн. трајало је 80 дана. Тај период везује се за време које је неопходно да се жена очисти од крвопроливања. По истеку тог периода, жене су биле у обавези да заједно са дететом ступе у храм и представе га (посвете) Богу и црквеној заједници. Жртвени дар, који су биле у обавези да принесу Творцу, било је једногодишње јагње, једна грлица и један голуб или две грлице/два голуба (у зависности од материјалних могућности).

Библијски мотиви - представљање празника на фрескама и иконама

Поштујући Господњи закон, Богородица и Праведни Јосиф су 40. дана по Христовом рођењу ступили у jерусалимски храм, доносећи (због сиромаштва) две грлице као жртвени дар. У храму се сретоше са старцем Симеоном, чије је упокојење било условљено доласком Месије. Наиме, преводивши Стари завет, са хебрејског на грчки језик, старац је посумњао у онај део Исаијиног пророчанства, који говори о Христовом рођењу из утробе чисте девице. Да би се уверио у речи Господње, старац је морао да поживи 360 година. Угледавши Свету породицу у јерусалимском храму, а посебно Марију која је била обасјана божанском светлошћу, старац се обрадова и узе Младенца у наручје. Доживевши сусрет са Месијом, обратио се Творцу речима: „Сад отпусти с миром слугу твога, Господе, према речи твојој, јер видеше очи моје спасење твоје (Лк. 2, 29-30)".

Сретење Господње се са највећом чашћу најпре почело славити у Јерусалиму, последљих деценија четвртог века. Након тога његова прослава се постепено ширила по читавом хришћанском свету. У Риму је оно започело још у петом веку. У Цариграду се први пут спомиње за врме цара Јустинијана, који је његово обележавање установио 542. године. Празновање Сретења, по наредби цара Јустинијана поред редовног служења Свете литургије, подразумевало је и целоноћно бденије са литијом, уочи празничног дана. Сретење Господње се у читавом хришћанском свету празнује у знак сећања на сусрет  Бога са човеком, односно у славу и част Спаситеља и Богородице. У Српској православној цркви прославља се вишедневно. По Типику започиње свеноћним бденијем, вече уочи празника, а на сам празнични дан служи се Света архијерејска литургија. Потом се, сходно Православном литургијском календару, слави и у наредних седам дана, да би се окончало оданијем Сретења, 10/23. фебруара.

У многим домовима овај дан се празнује и као крсна слава, док у народу постоји веровање да се на Сретење сусрећу зима и лето. По предању, медвед у то време излази из своје пећине и уколико се не врати у њу то је знак да је зими дошао крај.

Прослављање празника Сретења Господњег у новосадском Саборном храму, 15. фебруара 2014.

Тропар Сретења Господњег

Дан државности

​Посматрано са историјског аспекта, празновање Сретења у српском народу има дугу и богату традицију. Прославља се као верски празник, крсна слава и као Дан државности, односно уставности.

Прослава дана државности везује се за датум избијања Првог српског устанка, 2/15. фебруара 1804. године у Орашцу, под вођством Карађорђа Петровића. 

Идеја о обележавању овог датума потекла је од министра Народне привреде Ђорђа Н. Генчића, 1903. године. Коначну одлуку о обележавању овог догађаја донео је краљ Петар I Карађорђевић, када је 1904. године, на стогодишњицу од избијања Првог српског устанка, по први пут уприличена и пригодна прослава.
​
Други догађај, који Србију повезује са овим датумом, је прослава доношења Првог устава кнежевине Србије, 1835. године у Крагујевцу.

Сретењски устав је био један од најмодернијих устава 19. века. Њњегов творац био је Димитрије Давидовић, а донет је на основу Белгијског устава из 1830. године, Француског устава из 1791. године и Повеље краљевине Француске из 1815. године. Сретењски устав донет је 2/15. фебруара 1835. гоине у Крагујевцу. Садржао је 142 члана и 14 поглавља, а због својих изузетних одлика, које по мишљењу великих сила нису биле у складу са развојним одликама ондашње Србије, био је на снази само месец дана.

Прослава Дана државности

​Дан државности се у Србији обележава на различите начине. Како је то нерадни дан, у школама се углавном облежава дан раније и то посвећивањем првог наставног часа сећању на догађаје који су се догодили на Сретење.

Предлози за прослављање

1. Одржавање јавног часа посвећеног Сретењу.
2. Презентовање догађаја који су обележили овај дан.
3. Организовање квиза

Биљана Делић