Светски дан књиге обележава се 23. априла. На генералној конференцији УНЕСКО-а, у Паризу, 1995. године , донета је одлука о обележавању овог дана.
Међутим, прослављање Дана књиге потиче из Шпаније, где је овај дан празник још од 1923. године. Датум који је изабран за прославање овога празника је симболичан, поклапа се датум смрти Мигела де Сервантеса и датум рођења Вилијама Шекспира што заправо није тачно, пошто је разлика у грегоријанском и јулијанском календару. Сама замисао базирана је на каталонском обичају даривања књига и ружа на дан Светог Ђорђа. Наиме, обичај је био да када мушкарац поклони жени ружу она њему заузврат дарује књигу.
УНЕСКО је организација при Уједињеним Нацијама задужена за културу, уметност и културну баштину уопште. Успостављањем Светског дана књиге , ова организација уз помоћ издавача, учитеља, библиотекара, медија, покушава приближити књигу и читање младиима.
Међутим, прослављање Дана књиге потиче из Шпаније, где је овај дан празник још од 1923. године. Датум који је изабран за прославање овога празника је симболичан, поклапа се датум смрти Мигела де Сервантеса и датум рођења Вилијама Шекспира што заправо није тачно, пошто је разлика у грегоријанском и јулијанском календару. Сама замисао базирана је на каталонском обичају даривања књига и ружа на дан Светог Ђорђа. Наиме, обичај је био да када мушкарац поклони жени ружу она њему заузврат дарује књигу.
УНЕСКО је организација при Уједињеним Нацијама задужена за културу, уметност и културну баштину уопште. Успостављањем Светског дана књиге , ова организација уз помоћ издавача, учитеља, библиотекара, медија, покушава приближити књигу и читање младиима.
Почетком 4. миленијума пре наше ере умни Сумери су изумели прву књигу. Наравно, разликовала се од књига које ми данас познајемо. Биле су то глинене плоче на које се специјалном писаљком, налик на кокошију ногу, урезиво текст клинастим писмом. Најстарији писани текст или књига која нам је остала из тих древних времена је Еп о Гилгамешу. Корак даље одлазе Египћани, који су изумели папирус, папир од трске, и на њему писали. Њихово писмо било је сликовно - хијероглифи. Римљани и Грци писали су књиге које су биле у облику цилиндра. У Средњем веку књиге су руком писане, а писменост је била занемарљива. Јохан Гутемберг је увео револуцију у свет књиге када је 1455. године штампао прву Библију. Данас књиге имамо и у дигиталном облику.
Један од најцрњих дана у историји књиге је коначно и отпуно уништење Александријске библиотеке, ризнице мудрости старога света. Током историје, књиге су често забрањиване, уништаване и анатемисане. Књижевност и књижевници а поготово књижевнице, током историје били су често жртве прогона, забрањивања, мучења и убистава. У средњевековној Европи књига је била непријатељ, поготово књига у руци жене или настала из пера жене. Тек доба просвећености доноси велики допринос писаној речи, пошто је једна од основних постулата просвећености било управо образовање. Чак и када мислимо да смо побегли од средњевековних предрасуда, појави се мрачни случај као онај са књигом ,,Сатански стихови“, Салмана Руждија, због кога писац и дан данас живи са смртном пресудом над главом.
Постоји веровање да читање има исцелитељске моћи. Деци се чита прича за лаку ноћ, болеснима и старима прија да им се чита када сами не могу а каже се и да неколико прочитаних страна има умирујуће дејство. Књига има и свој мирис, како нова тако и стара. А пошто сам прави књишки мољац, желим да верујем да читање и писање не могу изумрети иако нам се данас, можда, чини супротно.
Ових дана док пишем овај текст, умро је један од највећих савремених писаца Габријел Гарсија Маркес. Његове књиге обележиле су моје одрастање и сазревање као и развијање мог читалачког укуса. Овај текст нека буде мала, скромна посвета једне верне читатељке, тужне због физичког нестанка великог човека. Дух његов остаје да живи у књигама.
ПРИМЕРИ ОБЕЛЕЖАВАЊА ПРАЗНИКА:
Постоји веровање да читање има исцелитељске моћи. Деци се чита прича за лаку ноћ, болеснима и старима прија да им се чита када сами не могу а каже се и да неколико прочитаних страна има умирујуће дејство. Књига има и свој мирис, како нова тако и стара. А пошто сам прави књишки мољац, желим да верујем да читање и писање не могу изумрети иако нам се данас, можда, чини супротно.
Ових дана док пишем овај текст, умро је један од највећих савремених писаца Габријел Гарсија Маркес. Његове књиге обележиле су моје одрастање и сазревање као и развијање мог читалачког укуса. Овај текст нека буде мала, скромна посвета једне верне читатељке, тужне због физичког нестанка великог човека. Дух његов остаје да живи у књигама.
ПРИМЕРИ ОБЕЛЕЖАВАЊА ПРАЗНИКА:
- организовање разних едукативних програма и изложби у оквиру јавних библиотека, књижара, културних установа и организација.
- приређивање књижевних вечери
Ивана Чурић