Дан метереологије

23/3/2016

Светски дан метереологије 23. март обележава се од 1950. године, када је основана Светска метеоролошка организација (WМО) која се бави атмосфером, климом и водама. Обележавање Светског дана метеорологије посвећује се унапређењу националних хидрометеоролошких служби за праћење и прогнозирање климе и утицаја климатских промена на здравље људи, природне ресурсе и привреду. Уобичајено је да Светска метеоролошка организација и Националне хидрометеоролошке службе 189 држава-чланица, специјализоване агенције Уједињених нација, сваке године славе тај дан тако што га посвете некој од актуелних тема. Тему делегира сама Светска метеоролошка организација.

Србија спада у европске земље са дугогодишњом традицијом у метеорологији. Далеке 1848. године у Београду су уведена прва редовна метеоролшка мерења, а од 1888. године Министар просвете и црквених дела донео je Уредбу о оснивању јединствене мреже метеоролошких станица у Краљевини Србији. Тада је и оснивана државна метеоролошка служба у Србији која се данас зове Републички хидрометеоролошки завод Србије,
Метеорологија је наука о Земљиној атмосфери и променама у њој. Метеорологија проучава промене временских услова око нас. Ова наука се и даље развија и отвара могућности њеног коришћења за побољшање свакодневног живота и потреба људи.

Кад кажемо метеорологија ми обично помислимо на прогнозу времена (раније се користио термин синоптичка метеорологија), међути постоје још и агрометеорологија, која се бави проучавањем утицаја метеоролошких параметара (температура, влажност ваздуха, ветар, биљни свет), ваздухопловна, која се бави утицајем временских феномена на ваздухопловство, микрометеорологија која проучава метеоролошке услове малих размјера, биометеорологија која проучава утицаје временских процеса на живе организме, хумана метеорологија која проучава утицаје времена на живот и здравље људи...
Последњих деценија хемијски састав атмосфере и квалитет вода брзо се мења под утицајем активности људи, а велики број проблема животне средине као што су киселе кише, преношење токсичних материја ваздухом, смањивање озонског слоја и глобално загревање указују да је дошло до нарушавања природне равнотеже у глобалном климатском систему.

Обележавање овог дана у раду са ученицима треба посветити разговору о томе како човек својим активностима доприноси променама у атмосфери које ће имати далекосежне последице по будуће нараштаје. То се пре свега односи на загађивање атмосфере и уништавање природних извора кисеоника кроз уништавање шумских пространстава и проблем уништавања озонског омотача. Кроз ове радионице код ученика треба изграђивати знања о очувању атмосфере, која нам могу помоћи да паметно искористимо оно што нам атмосфера и процеси у њој пружају, али исто тако да кроз бригу о тој атмосфери оставимо планету будућим нараштајима, да и они уживају у благодетима онога што је створила природа. За припрему радионице може се искористити презентација о времену и клими.
Ученици могу да направе пројекцију фотографија импресивних временских појава које нам, иако су најчешће врло опасне, одузимају дах и позивају на коментирање. Такође могу радити и истраживачке задатке о тим појавама. На овај начин би ученици поделили своје утиске, али и добили додатна објашњења о овим појавама. Занимљива је и страница која се може показати ученицима са чудесним појавама природе.
Детаљна припрема колега из ОШ „Милорад Мића Марковић“, Мала Иванча о климатским променама за ученике четвртог разреда, која је реализована на часовима и представља корелације више предмета може нам послужити као идеја или водич за обележавање овог дана у нашим школама.
Детаљна припрема за час „Направи своју метеоролшку станицу“ колеге из ОШ „Милош Гајић“, Амајић.
Детаљна припрема колега из ОШ ‘’Светозар Марковић’’ Лесковац за реализацију часова о уочавању и разумевање значаја временских прилика за живот у окружењу за ученике трећег разреда.

Идеје за обележавање датума