Светски дан позоришта установљен је 1961. године, на предлог Међународног позоришног института (ITI, International Theatre Institute). Тога дана, 27. марта, у читавом позоришном свету организују се манифестације, а најзначајнија је порука, коју на позив Института, сваке године пише угледна личност из света позоришта. 

Прву поруку за Светски дан позоришта написао је 1962. године Жан Кокто (Jean Cocteau), прошле (2013. године) Дарио Фо, италијански драмски писац и добитик Нобелове награде за књижевност 1997. године. Ове године поруку је писао Брет Бејли (Bratt Bailey), јужноафрички драмски писац, редитељ и уметнички директор продукцијске куће TWV.

Порука за Светски дан позоришта 2014. године:

,,Где год постоји људско друштво, постоји и необуздани дух перформанса и игре.

Под дрвећем у малим селима, на високо технолошким сценама светских метропола, у школским салама, на пољима и у храмовима, у сиротињским четвртима и на градским трговима, у месним заједницама и у градским подрумима, људе привлачи заједништво ефемерних позоришних светова које стварамо да би телом, дахом и гласом изразили сву нашу људску сложеност, нашу различитост и рањивост.

Окупљамо се како бисмо плакали и присетили се, како бисмо се смејали и размишљали, учили и потврђивали и замишљали. Како бисмо се дивили техничким могућностима и отелотворили богове. Како бисмо заједнички освестили своју способност да стварамо лепоту, саосећање али и монструозност. Долазимо да се напунимо енергијом и снагом. Да славимо богатство наших различитих култура и да укинемо границе које нас раздвајају.

Где год постоји људско друштво, постоји и необуздани дух перформанса и игре. Рођен у заједници, он носи маске и костиме наших различитих традиција. Он користити наше језике, ритмове и покрете и отвара нове просторе пред нама.

А ми, уметници који радимо с овом древном духом, осећамо потребу да га каналишемо кроз наша срца, наше идеје и наша тела, да бисмо разоткрили сву прозаичност, али и сву блиставу тајанственост наших стварности.

Али, у ово доба у којем милиони једва преживљавају, пате под репресивним режимима и пљачкашким капитализмом, беже од ратних сукоба и тешкоћа, у којем у нашу приватност задиру тајне службе, а наше речи цензуришу самовољне владе, у коме се шуме уништавају, животињске врсте истребљују, а океани загађују: шта је то што имамо потребу да разоткријемо?

У овом свету неједнаких односа снага и моћи, у којем разни хегемонистички поретци покушавају да нас увере да је једна нација, једна раса, један род, једна сексуална оријентација, једна религија, једна идеологија, један културни оквир супериоран у односу на све остале, може ли се заиста бранити тврдња да уметност треба да буде неспутана друштвеним програмима?

Хоћемо ли се ми, уметници арена и позорница, поводити стерилним захтевима тржишта или ћемо зграбити моћ коју већ имамо, моћ да створимо чист простор у срцима и умовима читавог друштва, да окупимо људе око нас, да их инспириршемо, очарамо, информишемо и тако створимо свет наде и искрене сарадње?"
                                                                 Поруку превео Душан Тодоровић

Београдско драмско позориште шест године активно обележава овај празник, не само извођењем представа, већ и тако што отвара врата публици да завири иза кулиса : да посети радионице, да види где настају и где се чувају костими, где настаје сценографија. Ове године организован је разговор на тему Како настаје позоришна чаролија.

Одлуком Владе Савезне Републике Југославије од 15. марта 2001. године, 24. март је проглашен за Дан сећања на убијене и настрадале у НАТО агресији.
Непосредни повод за бомбардовање СРЈ била је акција српске полиције у Рачку, једном од највећих упоришта такозване ОВК, 15. јануара 1999. године. Шеф Верификационе комисије ОЕБС на Космету, амерички генерал Вилијем Вокер, ову акцију је јавности представио као „масакр“ албанских цивила. Од тог дана почиње до тада незапамћена медијска кампања, припрема за бомбардовање.
Заглушујући звук сирена, тог 24. март 1999. године, који је парао ваздух остаће неизбрисив у сећањима грађана Србије. Упркос кршења Повеље Уједињених нација, тадашњи Генерални секретар НАТО-а  Хавијер Солана, издао је наређење да борбени авиони узлете из НАТО базе „Авијано“ у Италији и крену ка ваздушном простору Савезне Републике Југославије.
Бомбардовање које грађани Србије памте, вероватно због очигледног сарказма у том називу као „Милосрдни анђео“, а званични назив му је „Савезничка сила“, трајао је у континуитету 78 дана. У 78 дана страха и смрти изгубљено је 2500 живота од тога 79 дечијих, док је 12500 људи рањено, а нанета штета држави износи преко 30 милијарди долара.

У Србији готово да не постоји град, који се током 11 недеља напада није нашао на мети бар неколико пута. У бомбардовању је уништено и оштећено 25000 стамбених објеката, разорена инфраструктура, привреда, школе, здравствени центри, споменици културе, медијске куће.
Током агресије НАТО је извршио 2300 ваздушних удара на објекте широм земље, а 1150 борбених авиона лансирало је близу 420000 пројектила укупне масе 22000 тона, 1300 крстарећих ракета, бачено 37000 „касетних бомби“, од којих је погинуло око 200 особа, а рањено је више стотина. НАТО је употребио и забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Бесомучни напади НАТО-а на СРЈ завршени су 10. јуна усвајањем Резолуције 1244 СБ УН. Дан раније представници Војске Југославије и НАТО, у Куманову су, потписали Војнотехнички споразум, којим је дефинисано повлачење наших војних и полициских снага и улазак међународних трупа  Кфора у јужну српску покрајину.

Зашто? Одговора нема, не знамо ни да ли ће га икада бити. Оно што сигурно знамо је да никада не смемо да заборавимо.

НАТО снаге бомбардујући СР Југославију прекршиле су следеће међународне конвенције, резолуције и протоколе:

• Конвенцију о деловању на животну средину донету 1977. 
• Конвенција о заштити светске природне баштине 1982.
  
• Стокхолмску декларацију о животној средини 1972.
  
• Додатни протокол број 1 у Женевској конвекцији. У области заштите жртава међународних ратних конфликата 1949.
  
• Конвенцију о забрани употребе одређених убојних средстава
  
• Бечку конвенцију о заштити озонског омотача
  
• Монтреалски протокол о супстанцама које оштећују озон (1987. са изменама 1997.)
  
• Резолуцију Поткомитета за превенцију дискриминације и зачтиту мањина комисије УН за људска права из 1996. и 1997.

Дан сећања на убијене и настрадале у НАТО агресији – 24. март обележава се полагањем венаца и служењем литургија у свим православним храмовима.

Наша је обавеза и дужност да чувамо успомену на наше погинуле и страдале током НАТО агресије.

У школама би тај дан могао да се обележава одржавањем јавног часа посвећеног НАТО агресији и жртвама агресије, као и приказивањем документарних филмова о НАТО агресији и обиласком спомен обележја страдалих.

Светски дан метереологије 23. март обележава се од 1950. године, када је основана Светска метеоролошка организација (WМО) која се бави атмосфером, климом и водама. Обележавање Светског дана метеорологије посвећује се унапређењу националних хидрометеоролошких служби за праћење и прогнозирање климе и утицаја климатских промена на здравље људи, природне ресурсе и привреду. Уобичајено је да Светска метеоролошка организација и Националне хидрометеоролошке службе 189 држава-чланица, специјализоване агенције Уједињених нација, сваке године славе тај дан тако што га посвете некој од актуелних тема. Тему делегира сама Светска метеоролошка организација.

​Србија спада у европске земље са дугогодишњом традицијом у метеорологији. Далеке 1848. године у Београду су уведена прва редовна метеоролшка мерења, а од 1888. године Министар просвете и црквених дела донео je Уредбу о оснивању јединствене мреже метеоролошких станица у Краљевини Србији. Тада је и оснивана државна метеоролошка служба у Србији која се данас зове Републички хидрометеоролошки завод Србије,
Метеорологија је наука о Земљиној атмосфери и променама у њој. Метеорологија проучава промене временских услова око нас. Ова наука се и даље развија и отвара могућности њеног коришћења за побољшање свакодневног живота и потреба људи.

Кад кажемо метеорологија ми обично помислимо на прогнозу времена (раније се користио термин синоптичка метеорологија), међути постоје још и агрометеорологија, која се бави проучавањем утицаја метеоролошких параметара (температура, влажност ваздуха, ветар, биљни свет), ваздухопловна, која се бави утицајем временских феномена на ваздухопловство,  микрометеорологија која проучава метеоролошке услове малих размјера, биометеорологија која проучава утицаје временских процеса на живе организме, хумана метеорологија која проучава утицаје времена на живот и здравље људи...
Последњих деценија хемијски састав атмосфере и квалитет вода брзо се мења под утицајем активности људи, а велики број проблема животне средине као што су киселе кише, преношење токсичних материја ваздухом, смањивање озонског слоја и глобално загревање указују да је дошло до нарушавања природне равнотеже у глобалном климатском систему.

Одакле потреба да се 22. март прогласи Светским даном вода?

Одрасли су свесни значаја воде, децу рано упознајемо са све већим проблемима загађења воде и недостатком пијаће воде, а опет све активности не дају неке значајне и жељене резултате. Напротив, овај проблем се из године у годину продубљује па отуд не чуди што су Уједињене нације прогласиле 22. март Светским даном вода. То је дан када свуда у свету различитим акцијама, приредбама, манифестацијама желимо да пробудимо свест људи о значају воде.  Циљ нам је да се о овом проблему прича и реагује свакодневно, а не само на тај дан.

Уједињене нације су донеле резолуцију 1992. године, а већ наредне године почело се са обележавањем широм света.  Свака година је имала одређени слоган под којим се обележавала:

Светски дан вода еколошки је празник који се обележава 22. марта у целом свету, са циљем да се скрене пажња јавности на значај вода и њиховом све већем загађивању.

Званичне интернет стране које нуде детаљне информације и о овом дану и о значају, загађивању и заштити вода су unesco.org и unwater.org. У Србији се такође обележава овај празник и неки примери су описани у Интер кафеу, онлајн издању „24 сата“, „Б92“ и „РТС“.

У школи читав наставни дан може да буде посвећен водама кроз интердисплинарну, односно тематску наставу, како за млађе, тако и за старије разреде, тим пре што сваки наставни предмет може да допринесе знањима у вези са водама. Конкретан пример може се видети на блогу „Надградња“.

Следе примери у разним школама (неретко у сарадњи са другим институцијама) претходних година:

• ОШ „Ђура Јакшић“ из Панчева
• ОШ „Олга Петров“ из Банатског Брестовца
• ОШ „Симеон Араницки“ из Старе Пазове
• ОШ „Руђер Бошковић“ из Београда
• Основне школе у Коњуху и Мешеву (Крушевац)
• ОШ „Вук Караџић“ из Ћуприје

Примери активности су веома разноврсни; од писања реферата, ликовних и других конкурса, разговора са стручњацима или предавања, преко приредби до акција чишћења. Све оне имају заједничко указивање на значај воде и потребу за уштедом. Ова два циља су примерена узрасту ђака и могу да се остваре кроз активности којима они могу да допринесу.

Примера добре праксе је пуно и наставници свих профила се радо укључују у разне манифестације, трибине, посете, огледне и угледне часове. Ова тема је једна од ретких где је могуће укључити готово све наставнике у школи и коју је могуће реализовати са ученицима од првог до осмог разреда, почев од часова одељењског старешине, обавезних часова и на часовима изборних предмета. Могуће је реализовати активности на једном часу или то урадити тематски, у једном дану или чак у једној недељи. Бројни примери добре праксе буде наду да ће млађе генерације на којима свет остаје изградити бољи однос према нашој планети.

Примери добре праксе:

1. Прошлогодишњи победник на конкурсу Креативне школе рад учитељица Гордане Јаневске, Биљане Симоновић и Снежане Ђурић : Како се постаје победник - штедња воде
   

   2. Јавни час учитељице Милице Стефановић и наставнице енглеског Ивоне Петровић: Вода за храну

Дејан Бошковић, Дијана Јовановић

Организацијa Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) је 1999. године у Паризу, 21. март прогласила Светским даном поезије. Обележавање овог дана има за циљ да се кроз песнички израз подрже језичка различитост и језици који су угрожени. Промоција читања и писања, објављивања и проучавања  поезије у језичким заједницама широм света јесу начини да се обележи овај дан, а све с намером да се ода признање националним, регионалним и интернационалним поетским покретима. УНЕСКО је проглашење Светског дана поезије препознао као могућност и начин да се изрази јединство у креативности људског ума. Захваљујући поезији откривамо да појединци свуда у свету деле иста питања, мисли и осећања.
Успостављање овог празника има идеју да охрабри: дијалог између поезије и других уметности, повратак усменој традицији рецитала, проучавање поезије, мале независне издаваче који најчешће и објављују књиге поезије.
Посебан циљ празника јесте да скрене пажњу медијима да поезију не представљају као застарео вид уметности, већ да је промовишу као један од могућих начина да друштво у целини поврати и потврди свој идентитет.

Шта је поезија

Поезија представља дубоки израз људског ума и универзалну уметност. Она омогућује дијалог између култура и разумевање међу народима, јер сама по себи предстваља аутентичан израз неког језика. Поезија потврђује нашу људскост откривајући  да људи, свуда у свету, имају иста питања и иста осећања.

Како се поезија дефинише

„Као књижевно дело у стиховима које не мора да буде чврсто организован начин изражавања – она је слободна да дише и живи како песник хоће. Она је субјективна у мислима и осећањима. Њу читамо, и  у њу учитавамо себе. За њу је потребно време. Она нам каже да застанемо. Поезија се игра звуком и смислом, а гласови и слогови речи подједнако су важни као и саме речи. Речи у поезији, поред тога што нешто значе, оне и звуче и изгледају,оне постоје као биће. Имају своју боју, звук и мирис.“

Предуслови за читање поезије

Поезија нам шаље сигнале како да одгонетнемо свет. Будећи нове асоцијације, она шири оквире уобичајених ствари, догађаја и мисли. Иако сажета, поезија није једноставна. За добро читање поезије потребни су: образовање, осетљивост за лирски израз, познавање традиције унутар које је песма написана, познавање језика и књижевног израза. Ова врста уметности годинама је маргинализована  у свим сегментима културе. Да би се схватила и заволела, неопходни су воља, стрпљење и упорност.

Културни центар Београда је институција која се у нашој земљи прва укључила у обележавање Светског дана поезије. Већ од  2001. године, сопственим концептом и организацијом манифестације, КЦБ се придружује бројним градовима широм света који тог дана славе поезију. Иако је поезија у Србији данас један од најаутентичнијих уметничких израза уопште, она је истовремено на маргинама јавног интересовања. Овом манифестацијом Културни центар Београда жели да тему поезије макар за кратко постави као централну.
Линкови до програма прославе Светског дана поезије у организацији КЦБ-а у последњих неколико година могу бити инспирација за организовање сличних манифестација у школама: 

Дан броја Пи је дан када прослављамо математичку константу ПИ. За прослављање овог празника узима се 14. март, тј. 14. 3. с обзиром да је приближна вредност ове константе заокружене на две децимале 3,14. Амерички физичар Лари Шо први је организовао прославу Дан броја Пи. Он је, наиме, 1988. године у Експлораторијуму у Сан Франциску, организовао славље, где је заједно са својим колегама празнично обележио 14. март. Од тада се овај дан обележава, не само у Америци, већ широм света, у основним, средњим школама, факултетима, научним центрима...

Број Пи је уствари један од најпознатијих бројева у математици, а представља однос обима круга (дужина „ивице“ круга) и његовог пречника. Наиме, ако бисте  поделили дужине обима и пречника различитих кругова, добијали бисте увек број који је приближно једнак броју Пи. Број ПИ има бесконачно много децимала, али се обично користе две његове најпознатије апрокцимације тј. приближне вредности: 3,14 и .
Иако се за број зна већ око 4000 година, симбол којим га записујемо, грчко слово π, увео је 1706. године Вилијем Џоунс, да би га коначно популаризовао Леонид Ојлер 1737. године.
А зашто је број π толико чувен и важан сазнајте у интересантном чланку посвећеном баш овом броју.

Обележавање датума у школи

Ако се одлучите да 14. марта заједно са својим ђацима прославите Дан броја Пи, могли бисте да их претходно потсетите или их по први пут упознате са овим бројем.

• Презентација Број Пи (аутор је Мила Прћић)
  
• Презентација Број без краја (аутор је Јелена Воларов)
• Чланак на Википедији Пи

 
На интернету се може наћи много идеја и активности погодних за обележавање Дана броја Пи. Ево неких предлога:

• Направите традиционалнe пите или неке друге посластице - С обзиром да се грчко слово π и реч пита на енглеском језику изговарају на исти начин - „пај”, постала је традиција да се на дан броја Пи праве пите, које се украшавају различитим апроксимацијама овог броја. Осим пите, можете направити кексиће, мафине, тортице - важно је само да на њима буде број Пи.
  

• Организујте једноставне експерименталне активности: предлог 1 или предлог 2.
  
• Организујте такмичење међу ученицима - Ко ће запамтити што већи број децимала броја Пи
• Организујте извођење Монте Карло методе за апроксимацију броја ПИ
• Припремите изложбу ученичких радова о броју Пи
• У сарадњи са наставницима српског језика, организујте Избор за најбољe мнемоничке стихове посвећене броју Пи, то може бити Пи-ку (хаику) форма, или можда Пи-ема (поема) - Постоји цело поље шаљивог, али и озбиљног изучавања које укључује коришћење мнемоника за лакше памћење цифара и зове се пифилологија.

Када одредиш број слова у свакој речи следеће реченице добићеш број π.
 
Чак и Грци и стари Вавилонци су казали: обиме кад делиш круговим пречником добијаш неопходан нам Пи 3, 1 4 1 5 9 2 6 5 3 5 8 9 7 9 3 2

У Србији се Дан броја Пи обележава последњих неколико година. Ево како су неке наше школе обележавале  овај дан.

• Земунска гимназија
• ОШ „Бора Станковић”, Каравуково
• ОШ „Дуле Караклајић”, Лазаревац
• ОШ „Петар Лековић, Пожега
• ОШ „Емилија Остојић”, Пожега
• ТШ „Радоје Љубичић”, Ужице
• ОШ „Др Драгиша Мишовић”, Чачак
• ОШ „Јован Јовановић Змај”, Ковин

И док смишљате на који начин бисте ове школске године могли да обележите Дан броја Пи, послушајте како звучи најпознатији бесконачан број на свету.

Наташа Трбојевић