Дан хране

Светски дан хране (World Food Day), 16. октобар, установиле су земље чланице Организације Уједињених нација 1979. године на двадесетој конференцији Организације за исхрану и пољопривреду (FAO). FAO је агенција Организације уједињених нација за исхрану и пољопривреду успостављена 1945. у циљу побољшања производње пољопривредних производа у свету и исхране свих људи. Она доноси планове о побољшању приноса у пољопривреди, експлоатацији океана и шума и надзире истраживања. Светски дан хране се обележава у више од 150 земаља света, чиме се подсећа на важност пољопривреде и производње хране и иницира дијалог на локалом, националном и интернационалном нивоу о путевима ка достизању циља – обезбедити довољну количину хране и оптималну исхрану за све људе света. Сваке године Светски дан хране има другачију тематику, која је увек уско везана за основне делатности FAO-а.

Храна је свакодневна потреба човека и предуслов живота. Од праисторије човек је настојао да буде што успешнији у производњи хране, те се у том погледу пољопривреда може сматрати једним од важних основа на којима почива човечанство. Што се човек на том пољу више усавршавао и што је производња хране постајала савременија и лакша, то су предуслови да је буде довољно и да буде свима доступна били све присутнији. Међутим, ситуација се није развијала у складу са том логиком.

Према подацима FAO, 2014. годину дочекало је око 842 милиона гладних људи. Десет земаља са највећим бројем гладних су Демократска Република Конго, Бурунди, Еритреја, Чад, Етиопија, Сијера Леоне, Хаити, Коморска Острва, Мадагаскар и Централноафричка Република.

Борба против глади

Давне 1996. године у Риму је одржан Светски самит хране, на ком су светски лидери донели одлуку да ће до 2015. годне број гладних у свету бити преполовљен. Самит је поновљен 2002. године, на ком су учествовали представници 186 земаља света. Потписали су Декларацију да ће политичку моћ користити у сврхе борбе против глади, сиромаштва и болести, као и зарад унапређивања начина исхране у земљама света. Према Декларацији о људским правима Уједињених нација и Конвенцији о правима детета сваки појединац има право на адекватну храну и правилну исхрану. Иако обећања светских лидера нису дословно спроведена, 44 земље света успеле су да нахране половину гладног становништва. Даљи напредак на том плану је отежан, на шта утиче и непрекидан пораст цена хране.

Три кључне поруке Светске здравствене организације поводом светског дана хране су:

• За здрав начин исхране потребни су здрави системи хране, удружени са добрим образовањем, здравством, санитацијом и другим факторима;
• Здрави системи хране су могући уз одговарајућу политику, подстицаје и управљање;
• Добра ухрањеност зависи од здраве исхране.

04. априла 2014. године у Риму представници Организације за прехрану и пољопривреду (FAO), Међународног фонда за пољопривредни развој (IFAD) и Светског програма за храну (WFP) одредили су примарне циљеве и индикаторе за нов глобални развој пољопривреде, безбедности хране и правилне исхране у периоду након 2015. године. Дефинисано је пет главних циљева:

• Сви људи у току целе године морају имати приступ безбедној храни; 
• Сузбити неухрањеност и гојазност;
• Системе производње хране учинити продуктивнијим и ефикаснијим;
• Обезбедити малим произвођачима, а нарочито женама, додатно образовање и стицање знања о производњи хране;
• Остатке и отпатке при производњи, паковању и транспорту хране свести на што мање мере или их употребити у корисне сврхе.

Као најчешћи узрок глади у свету наводи се светска економска криза, ниски лични дохоци, високе цене хране, повећање незапослености. Осим економских, постоје и други узроци недостатка хране – ратови, климатске промене, еколошке катастрофе.

Насупрот онима који гладују постоји 1,6 милијарди људи са прекомерном телесном тежином или су гојазни, а предвиђања говоре да ће до 2015. године 2,3 милијарде одраслих људи имати вишак килограма. 

Око 54 посто одраслих становника Републике Србије има проблем прекомерне ухрањености.

Око 5 милиона деце испод пет година старости има проблем са вишком килограма.  У Србији је гојазно више од 25 посто деце. 

Светски дан хране се у Србији обележава од 2001. године. Основни циљеви обележавања су информисање и стицање знања у вези са храном и правилним навикама у исхрани и ширење свести о важности здравог начина исхране. Таквој врсти активности подршку дају Министарство здравља Републике Србије, медији, друштвено-хуманитарне и спортске организације, школе и волонтери. 

Највећи број активности поводом обележавања Светског дана хране спроводи се у основним и средњим школама, како би се деца и млади људи на време упутили у режиме правилне исхране у циљу очувања здравља. 

Тако је пре две године у гимназији „Светозар Марковић“ у Суботици обележен  Светски дан хране под називом „Базар здравља“ (који сваке године има посебан фокус на одређену врсту хране), у који су били укључени и родитељи и професори заједно са ученицима.

16. октобра 2013. ученици из Врања су Светски дан хране обележили духовитим наступом под називом „Весело поврће“.

У циљу едукације младих о правилној исхрани организују се предавања на тему исхране, поремећаја и обољења услед неправилне исхране. Предавања се најчешће спроводе у сарадњи са Заводом за јавно здравље.
Веома често Светски дан хране бива повод за разне хуманитарне акције. Веома дирљив пример  је акција под називом „Банка хране Београд“, спроведена ради донације хране најугроженијима у Србији.

16. октобра се пажња посвећује и старијим људима. Најчешће се на јавним местима, уз сарадњу са здравственим радницима, организују бесплатни контролни прегледи шећера у крви, висине крвног притиска и слично, чиме се људи подстичу на размишљање о томе како се хране, чине ли то правилно и на то шта би требало у исхрани да промене. Нажалост, све је већи број људи који себи не могу да обезбеде правилну исхрану због недостатка новчаних средстава.

Након свега, важно је понети у себи сазнање да није важно изобиље хране, већ њен квалитет, да пробирљивост и непоштовање онога што имамо за некога значи право богатство, да свакодневно милиони људи гладују, а њихове жеље мало ко чује. Свако ново обележавање Светског дана хране може бити корак ближе ка остварењу циља који можда делује утопијски – искоренити глад.

Андреа Беата Бицок