...Божић, Божић, благи дан
Благог Христа рођендан
Божић, Божић, светли дан
Сав је Богом обасјан.....
Тај благи и Богом обасјан дан пре много година најавио је архангел Гаврил, познат као носилац лепих и радосних вести. Он је Марији, одабраној од Творца, саопштио да ће у безгрешном зачећу родити малог Бога, Сина Божијег. Било је то у граду Назарету, зато ће се касније Избавитељ назвати и Назарећанин.
Марија је била девојка, а Јосиф је био њен даљи рођак који је пристао да, под привидом мужа, буде њен заштитник. Обоје су били из племена цара Давида. Време рођења се ближило, али Марија и Јосиф су због пописа који је наредио цар морали да иду у Витлајем.
Ту се родио мали Бог - Божић , у граду Витлајему који је благословен да постане најпознатији град у свету, у земљи Палестини која се још од Мојсија зове Света земља. Мајка његова Марија и њен заштитник Јосиф добили су овај дар у пећини, јер су све гостионице у Витлајему биле препуне и нигде није било ни једне слободне собе за овај свети пар.Тако је Божић рођен у јаслама и међу животињама, далеко од материјалне раскоши и богатства. Улаз од пећине својим гранама су штитила три дрвета - кедар, бор и јела. Они су даривали тек рођеног Богомладенца - кедар му је поклонио своје миришљаве иглице, бор своје миришљаве шишарке, а мала јела није имала шта да поклони и заплакала је од туге. Анђео је видео њене сузе и поклонио јој звезду, коју је мала јела, сва срећна, одмах спустила крај новорођенчета.
Његово рођење је, као највећу благодат, осетила цела васељена. Прво су похрлили добродушни пастири предвођени божијим анђелом, да виде оног који ће постати највећи и најбољи Пастир стада божијег. Са небеса допирала је песма анђела: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља “. Звезде су се спустиле да виде и обасјају то дивно чудо. Мудраци, који су знали сва света пророчанства, похрлили су са свих страна света да се поклоне малом цару који ће постати Цар над царевима. Носили су дарове који му приличе - злато, тамјан и смирну. Били су то Мелхиор, Валтазар и Гаспар, представници три главне људске расе које су произашле од Нојевих синова - Сима, Хама и Јафета. Кроз њих тројицу цео људски род се поклонио Божијем сину. Обичан свет из Витлајема долазио је привучен необичном силом која до саме душе допире.
Сви су се обрадовали, осим цара Ирода, који се уплашио да ће га новорођена благодат уништити. Зато ће кренути у једну злочиначку, неуспешну, мисију да уништи Неуништивог. Јер име овог детета било је Исус, што значи Спаситељ и Христос што значи - месија, помазаник Божији. А својим речима и делима он сам додаде још једно име - Љубав.
Зато се празник рођења Исуса Христа и прославља тамо где има највише љубави, у кругу породице. Укућани се окупљају за трпезом која обилује храном, али и љубављу и сви заједно, обасјани светлошћу празника, отварају срца да у њих уђу доброта, опроштај и смирење.
Има много обичаја који прате овај најрадоснији празник. Они се међусобно разликују у неким детаљима, али увек и на свим просторима православног хришћанства присутан је Бадњак. То је храстово дрво које симболише оно дрво које су пастири донели и које је Јосиф заложио у пећини да угреје тек рођену бебу Исуса. Бадњак се ставља на ватру и тако греје укућане све док га не смени светлост Божићног јутра. Тада се креће у цркву да се кроз свечану Божићну Литургију поклонимо Господу и примимо га у своја срца као у свој дом.
А онда натраг у свој дом да се сачека положајник. То је најчешће дете које прво улази у кућу са гранчицом бадњаковог дрвета. Честита Божић укућанима, приђе ватри и џара по жару изговарајући речи којима благосиља кућу и укућане:
„Колико варница, толико срећица..“
Положајник се поставља за празничну трпезу, сви се госте и певају:
...Божић, Божић,благи дан
Благог Христа рођендан
Божић, Божић, светли дан
Сав је Богом обасјан.....
Зорица Мишова
Благог Христа рођендан
Божић, Божић, светли дан
Сав је Богом обасјан.....
Тај благи и Богом обасјан дан пре много година најавио је архангел Гаврил, познат као носилац лепих и радосних вести. Он је Марији, одабраној од Творца, саопштио да ће у безгрешном зачећу родити малог Бога, Сина Божијег. Било је то у граду Назарету, зато ће се касније Избавитељ назвати и Назарећанин.
Марија је била девојка, а Јосиф је био њен даљи рођак који је пристао да, под привидом мужа, буде њен заштитник. Обоје су били из племена цара Давида. Време рођења се ближило, али Марија и Јосиф су због пописа који је наредио цар морали да иду у Витлајем.
Ту се родио мали Бог - Божић , у граду Витлајему који је благословен да постане најпознатији град у свету, у земљи Палестини која се још од Мојсија зове Света земља. Мајка његова Марија и њен заштитник Јосиф добили су овај дар у пећини, јер су све гостионице у Витлајему биле препуне и нигде није било ни једне слободне собе за овај свети пар.Тако је Божић рођен у јаслама и међу животињама, далеко од материјалне раскоши и богатства. Улаз од пећине својим гранама су штитила три дрвета - кедар, бор и јела. Они су даривали тек рођеног Богомладенца - кедар му је поклонио своје миришљаве иглице, бор своје миришљаве шишарке, а мала јела није имала шта да поклони и заплакала је од туге. Анђео је видео њене сузе и поклонио јој звезду, коју је мала јела, сва срећна, одмах спустила крај новорођенчета.
Његово рођење је, као највећу благодат, осетила цела васељена. Прво су похрлили добродушни пастири предвођени божијим анђелом, да виде оног који ће постати највећи и најбољи Пастир стада божијег. Са небеса допирала је песма анђела: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља “. Звезде су се спустиле да виде и обасјају то дивно чудо. Мудраци, који су знали сва света пророчанства, похрлили су са свих страна света да се поклоне малом цару који ће постати Цар над царевима. Носили су дарове који му приличе - злато, тамјан и смирну. Били су то Мелхиор, Валтазар и Гаспар, представници три главне људске расе које су произашле од Нојевих синова - Сима, Хама и Јафета. Кроз њих тројицу цео људски род се поклонио Божијем сину. Обичан свет из Витлајема долазио је привучен необичном силом која до саме душе допире.
Сви су се обрадовали, осим цара Ирода, који се уплашио да ће га новорођена благодат уништити. Зато ће кренути у једну злочиначку, неуспешну, мисију да уништи Неуништивог. Јер име овог детета било је Исус, што значи Спаситељ и Христос што значи - месија, помазаник Божији. А својим речима и делима он сам додаде још једно име - Љубав.
Зато се празник рођења Исуса Христа и прославља тамо где има највише љубави, у кругу породице. Укућани се окупљају за трпезом која обилује храном, али и љубављу и сви заједно, обасјани светлошћу празника, отварају срца да у њих уђу доброта, опроштај и смирење.
Има много обичаја који прате овај најрадоснији празник. Они се међусобно разликују у неким детаљима, али увек и на свим просторима православног хришћанства присутан је Бадњак. То је храстово дрво које симболише оно дрво које су пастири донели и које је Јосиф заложио у пећини да угреје тек рођену бебу Исуса. Бадњак се ставља на ватру и тако греје укућане све док га не смени светлост Божићног јутра. Тада се креће у цркву да се кроз свечану Божићну Литургију поклонимо Господу и примимо га у своја срца као у свој дом.
А онда натраг у свој дом да се сачека положајник. То је најчешће дете које прво улази у кућу са гранчицом бадњаковог дрвета. Честита Божић укућанима, приђе ватри и џара по жару изговарајући речи којима благосиља кућу и укућане:
„Колико варница, толико срећица..“
Положајник се поставља за празничну трпезу, сви се госте и певају:
...Божић, Божић,благи дан
Благог Христа рођендан
Божић, Божић, светли дан
Сав је Богом обасјан.....
Зорица Мишова
RSS Feed
