
Међународни дан заштите мочвара еколошки је празник који се обележава у целом свету сваког 2. фебруара са циљем да се заштите ови јединствени екосистеми.
Поменути датум је дан када је потписана Рамсарска конвенција 1971. у Ирану. Ипак, први пут је обележен тек шест година касније. Од тада, на званичној интернет страни Конвенције о мочварама преко 95 земаља поставило је извештаје о активностима. Наиме, државне институције, невладине организације и групе грађана сваке године организују различите активности како би подигли ниво свести о значају мочвара. Активности су различитих врста и обима, од предавања до семинара, излета, такмичења за децу, акција чишћења, медијских наступа, до нових правила о заштити мочвара и нових програма на државном нивоу.
У школи би могао да се организује интердисциплинарни двочас из предмета биологије и српског језика. Први час би био групни рад и свака група би имала задатак да напише „причу из мочваре“. Та прича би могла да буде научно-фантастична или страве и ужаса (о мистериозном чудовишту из мочваре, вампирима, зомбијима), крими-прича, љубавна мелодрама, комедија, авантура (потрага за изгубљеним благом) или било који други жанр који група изабере. Услов је да у причу буду унета сва поглавља која су важна приликом описа екосистема (еколошки фактори, организација биоценозе, представници, доминантна врста, загађивање и заштита). Ево и примера како су ученици ОШ „Иво Андрић“ из Београда написали своје приче.
Други час би био резервисан за читање прича. Како би се обезбедило да сви ученици активно учествују, сваки би добио табелу са задатком да је попуни (и речима/аргументима и оценама од 1 до 5). Свако би, дакле, пратио причу и оцењивао различите елементе према критеријумима датим у табели 1 (индивидуални рад). За ђаке који раде по ИОП-у, табела би могла бити попут табеле 2. Збрајањем бодова радови би били и оцењени, чиме се постиже да евалуацију раде сами ђаци.
Поменути датум је дан када је потписана Рамсарска конвенција 1971. у Ирану. Ипак, први пут је обележен тек шест година касније. Од тада, на званичној интернет страни Конвенције о мочварама преко 95 земаља поставило је извештаје о активностима. Наиме, државне институције, невладине организације и групе грађана сваке године организују различите активности како би подигли ниво свести о значају мочвара. Активности су различитих врста и обима, од предавања до семинара, излета, такмичења за децу, акција чишћења, медијских наступа, до нових правила о заштити мочвара и нових програма на државном нивоу.
У школи би могао да се организује интердисциплинарни двочас из предмета биологије и српског језика. Први час би био групни рад и свака група би имала задатак да напише „причу из мочваре“. Та прича би могла да буде научно-фантастична или страве и ужаса (о мистериозном чудовишту из мочваре, вампирима, зомбијима), крими-прича, љубавна мелодрама, комедија, авантура (потрага за изгубљеним благом) или било који други жанр који група изабере. Услов је да у причу буду унета сва поглавља која су важна приликом описа екосистема (еколошки фактори, организација биоценозе, представници, доминантна врста, загађивање и заштита). Ево и примера како су ученици ОШ „Иво Андрић“ из Београда написали своје приче.
Други час би био резервисан за читање прича. Како би се обезбедило да сви ученици активно учествују, сваки би добио табелу са задатком да је попуни (и речима/аргументима и оценама од 1 до 5). Свако би, дакле, пратио причу и оцењивао различите елементе према критеријумима датим у табели 1 (индивидуални рад). За ђаке који раде по ИОП-у, табела би могла бити попут табеле 2. Збрајањем бодова радови би били и оцењени, чиме се постиже да евалуацију раде сами ђаци.

tabela.docx |
Табеле се могу модификовати према постигнућима самог одељења, па их можемо дати и детаљније (еколошке факторе подељене на хемијске и физичке или климатске, едафске, орографске, на пример), а могуће је направити и корелацију са географијом, па одредити и колоне где се оцењују знања из тог предмета.
Дејан Бошковић