Саву Немањића - Светог Саву смрт је затекла ван отаџбине, у бугарском граду - тадашњој престоници Трнову 27/ 14. јануара 1236. или 1235. године где се зауставио враћајући се са свог другог поклоничког путовања у Свету земљу. Датум његове смрти постао је празник читавих струка: просвете, здравства, занатства.. па и празник целог српског народа.
|
Празновање Светог Саве
Свети Сава је уживао велико поштовање за живота, па и после смрти. Народ га је засигурно славио и клањао се његовим моштима, а стварању култа допринели су црквени списи и житија настала недуго након смрти. О празновању Светог Саве у школама тешко је говорити поготово у време турске власти јер је школа слабо било. Тамо где их је било - код српског народа у Аустро-угарском царству немамо поузданих података о званичном прослављању Савиндана.
Први помен обележавања Савиндана као школске славе открио је Милорад Павић у уџбеницима српско-латинске школе Козачинског у Сремским Карловцима. Још 1735. на Савиндан изгледа да је била пракса да су ученици ослобођени наставе и позивају се да се моле светитељу и просветитељу Светом Сави да их заступа пред Богом. То је први писани траг о томе да се Свети Сава сматрао патроном школа, али то не значи да он то није био и раније. Стога је природно што је и прва Велика школа у Београду имала на звонима изливен лик Светог Саве.
У ослобођеној Србији Савиндан као школску славу озваничио је кнез Милош Обреновић својом наредбом 1823. године, а од 1827. обавеза прослављања наредбом је успостављена и за трговце. Кнез Михаило Обреновић је законом утврдиуо обавезу прослављања Савиндана као школске славе свих школа. Савиндан се славио све до 1945. године када је забележено да је свечано прослављен и на београдсјком универзитету и тој су прослави присуствовали нове комунистичке власти и сам Тито. Агитпроп је, међутим, издао директиву да се из прославе измести верски обред што је довело до секуларизације и престанка прослављања у Србији. За све то време Савиндан се прослављао у иностранству међу Србима који живе ван отаџбине.
Указима и законом након 1991. године Савиндан се опет прославља у нашим школама као школска слава. Пракса прослављања је различита.
Први помен обележавања Савиндана као школске славе открио је Милорад Павић у уџбеницима српско-латинске школе Козачинског у Сремским Карловцима. Још 1735. на Савиндан изгледа да је била пракса да су ученици ослобођени наставе и позивају се да се моле светитељу и просветитељу Светом Сави да их заступа пред Богом. То је први писани траг о томе да се Свети Сава сматрао патроном школа, али то не значи да он то није био и раније. Стога је природно што је и прва Велика школа у Београду имала на звонима изливен лик Светог Саве.
У ослобођеној Србији Савиндан као школску славу озваничио је кнез Милош Обреновић својом наредбом 1823. године, а од 1827. обавеза прослављања наредбом је успостављена и за трговце. Кнез Михаило Обреновић је законом утврдиуо обавезу прослављања Савиндана као школске славе свих школа. Савиндан се славио све до 1945. године када је забележено да је свечано прослављен и на београдсјком универзитету и тој су прослави присуствовали нове комунистичке власти и сам Тито. Агитпроп је, међутим, издао директиву да се из прославе измести верски обред што је довело до секуларизације и престанка прослављања у Србији. За све то време Савиндан се прослављао у иностранству међу Србима који живе ван отаџбине.
Указима и законом након 1991. године Савиндан се опет прославља у нашим школама као школска слава. Пракса прослављања је различита.
Светосавска академија и пратеће активности
Светосавске прославе или академије у 19. веку изгледале су тако што почну Светосавском химном, верским обредом свећења и резања колача и певањем тропара. Домаћин славе или кум буде обично неки ученик и његови родитељи. Они или неко од угледних наставника, родитеља, суграђана говоре светосавску беседу. затим је трајао културно-уметнички програм у којем ђаци приказују шта умеју и знају. Цео догађаја у вечерњим сатима завршавао се игранкама или светосавским балом. Савиндан је био дан када се прикупљају добротворни прилози за каквог сиромашног ђака или за изградњу, поправку школе и слично.
Када се 90-их година прошлог века Савиндан поново почео прослављати у школама баштињена је ранија пракса прослављања Светог Саве. Идеалан пример Светосавске академије требало би да буде светковина интелекта, духа и физичке спремности па тако Савиндан прате најразноликије активности:
Када се 90-их година прошлог века Савиндан поново почео прослављати у школама баштињена је ранија пракса прослављања Светог Саве. Идеалан пример Светосавске академије требало би да буде светковина интелекта, духа и физичке спремности па тако Савиндан прате најразноликије активности:
- Светосавски темати - конкурси у уметничким предметима, али и науци, историји на унапред и раније расписане теме на које ученици пишу радове и на Савиндан добијају резултате и награде.
- Није редак случај ни светосавских турнира у различитим спортским вештинама, играма, уметничком плесу итд.
- Проглашавање и награђивање светосавског детета за људске квалитете и врлине.
- Светосавски квиз за одређени узраст у којем се сваке године огледају одређени ученици.
- Светосавски бал у вечерњим сатима организовале су најважније институције, а када се тај обичај изгубио, Светосавски бал је све време организован у Бечу. Данас се Светосавски бал организује на нивоу општина, високих институција и онично буде повод да се прикупе нека добротворна средства. Управо на Светосавском балу Ђинђићева влада прикупила је добротворне прилоге за наставак изградње Светосавског храма у Београду.
Програм школске прославе
Код великих прослава са дугом традицијом, поготово код националних празника, није добро мењати им традиционални начин прослављања иначе празник губи свој негдашњи смисао.
Ево примера тока скромоне прославе светог Саве у школи.
Ево примера тока скромоне прославе светог Саве у школи.
- Светосавска химна
- Свећење и сечење колача са свештенством, школским кумовима или домаћином славе (изабрани ученик и његови родитељи) и певање тропара
- Светосавска беседа - кумови или угледни суграђани, чланови колектива
- Проглашење светосавског детета
- Културни програм (рецитали, драмски игрокази и сл)
- Резултати светосавског темата (конкурси) и награђивање ученика добитника награда
- Отварање изложбе ученичких радова
- Коктел и светосавски бал
Велика је библиографија радова о Светом Сави. У тој библиографији осим научних радова и студија из области историје, уметности, права, књижевности, теологије итд. посебно место заузима белетристика. Готово да не постоји значајан књижевник који није написао нешто о Светом Сави или поводом њега.
Читава једна библиотека посвећена је Светом Сави. Уметничка и народна књижевност пружају довољно грађе за приредбе у просечном веку једног наставника. Ипак, наставницима је тешко да проберу садржаје за светосавску приредбу јер им се тема чини сувише свечаном, узвишеном за оно чиме располажу. Неретко су светосавске приредбе укочени рецитали јер се по аналогији са осталим празницима и значајним датумима држимо строго тема о Светом Сави. Међутим, феномен светосавља и то што се Свети Сава сматра оцем нације омогућава да свака тема може да буде светосавска ако су у њој вредности каквима нас је учио Свети Сава.
Стога је препорука аутора овог чланка да је уместо укочених рецитала много пута читане поезије о Светом Сави, боље да се Савиндан посвети актуелном јубилеју у српској култури. Ако је у Великом рату српски народ показао вредности којима их је Свети Сава учио, зашто он не би био тема светосавске приредбе. Ако је годишњица Теслине или Пупинове смрти, куд ћете бољу тему за светосавску приредбу.
Уколико су приредбе осмишљене тако да је њихова окосница игроказ све чечшће чујемо да је тешко окупити учениме за пробе, привићи на језик који се захтева у игроказима итд. Светосавска приредба не би требало иком да је мучење, требало би да је светковина. Уместо захтевних и тешко остваривих амбициозних сценских пројеката Светом Сави је милије да сви учествују. Увек можемо да организујемо низ мањих упоредних активности у којима би активно учествовао већи број ученика и наставника: квиз знања, радионице разних садржаја. У духу је светосавља да се појавности мењају спрам света у којем живимо, али да се суштина не изневери. Најлепши пример тако схваћеног светосавског духа је и пројекат ђакона Илића, пројекат по коме је читав народ светосавски позван да сними филм о свом оцу нације под називом Отац: да пише сценарио, учествује у прикупљању грађе, осмишљавању сцена, костима итд. тај позив технички није могао бити модернији, а садржински вечнији. Налази се на сајту Отац, а имају и своју Фејсбук страницу под називом Филм Отац.
У славу тог и таквог слободног духа овај приказ празника неће садржати примере сценарија, него попис књига које могу бити подстицај и инпирација.
Читава једна библиотека посвећена је Светом Сави. Уметничка и народна књижевност пружају довољно грађе за приредбе у просечном веку једног наставника. Ипак, наставницима је тешко да проберу садржаје за светосавску приредбу јер им се тема чини сувише свечаном, узвишеном за оно чиме располажу. Неретко су светосавске приредбе укочени рецитали јер се по аналогији са осталим празницима и значајним датумима држимо строго тема о Светом Сави. Међутим, феномен светосавља и то што се Свети Сава сматра оцем нације омогућава да свака тема може да буде светосавска ако су у њој вредности каквима нас је учио Свети Сава.
Стога је препорука аутора овог чланка да је уместо укочених рецитала много пута читане поезије о Светом Сави, боље да се Савиндан посвети актуелном јубилеју у српској култури. Ако је у Великом рату српски народ показао вредности којима их је Свети Сава учио, зашто он не би био тема светосавске приредбе. Ако је годишњица Теслине или Пупинове смрти, куд ћете бољу тему за светосавску приредбу.
Уколико су приредбе осмишљене тако да је њихова окосница игроказ све чечшће чујемо да је тешко окупити учениме за пробе, привићи на језик који се захтева у игроказима итд. Светосавска приредба не би требало иком да је мучење, требало би да је светковина. Уместо захтевних и тешко остваривих амбициозних сценских пројеката Светом Сави је милије да сви учествују. Увек можемо да организујемо низ мањих упоредних активности у којима би активно учествовао већи број ученика и наставника: квиз знања, радионице разних садржаја. У духу је светосавља да се појавности мењају спрам света у којем живимо, али да се суштина не изневери. Најлепши пример тако схваћеног светосавског духа је и пројекат ђакона Илића, пројекат по коме је читав народ светосавски позван да сними филм о свом оцу нације под називом Отац: да пише сценарио, учествује у прикупљању грађе, осмишљавању сцена, костима итд. тај позив технички није могао бити модернији, а садржински вечнији. Налази се на сајту Отац, а имају и своју Фејсбук страницу под називом Филм Отац.
У славу тог и таквог слободног духа овај приказ празника неће садржати примере сценарија, него попис књига које могу бити подстицај и инпирација.
- Љубомир Ранковић, Књига о Светом Сави, Ваљево, 1001.
- Милош Црњански, Свети Сава, Батајница, 1993.
- Слободан Ристановић, Сава Немањић - Свети Сава у историји и традицији, Београд, 1990.
- Радивоје Рајко Теофиловић, Принц Растко Свети Сава, Шид, 1996.
- Свети Сава за школу и дом,
- Драган Антић, Љиљана Цвекић, Венац славе Светог Саве, Шабац, 1988.
- Ранко Симовић, Свети Сава - први српски просветитељ, Београд, 1997.
- Милутин Тасић, Прича о Светом Сави, Београд, 2003.
- Милутин Тасић, Запис о Светом Сави, Београд, 1992.
- Милан Д. Милетић, Бројанице Светог Саве, Нови Сад, 1997.
- Исидор Граорац, Свети Сава и школа, Приштина, 1997.
- Свети Сава - принц и просветитељ, Цетиње - Београд, 2007.
- Свети Сава - споменица поводом осанстогодишњице рођења, Београд, 1977.
- Књига о Светом Сави, Београд, 1992.
- Светосавска поезија, ур. Рале Дамјановић, Београд, 1995.
- Школа Светог Саве, прир. Илија Мисаиловић, Ужице, 1996.
- Похвале Светом Сави, прир. Раша Перић, Нови Сад, 1991.
Славица Јурић