
Флоренс Најтингејл се сматра зачетницом стручног школовања медицинских сестара. У знак поштовања и доприноса сестринском раду, 12. мај, њен рођендан, обележава се у свету као дан сестринства. Међународно веће медицинских сестара, као највеће организација медицинских сестара, сваке године обележава овај дан тако што активности повети самој професији, али некој од тема битних за ову професију
Флоренс Најтингел је од ране младости показивала интересовање за математику, статистику али и љубав према неговању болесника. Након завршетка школовања пријављује се за одлазак у Турску са још 38 медицинских сестара. За време трајања Кримског рата истакла се својом способношћу да организује војне болнице, што је резултирало драстичним падом смртности међу рањеницима. Њене реформе које је спровела у ратним болницама односиле су се на организацију санитетске службе, спровођење хигијенских мера и негу болесних и рањених. За време Кримског рата (1853. - 1856.) у британском експедицијском корпусу организирала је прву екипу за негу рањеника и болесника при чему је смртност у пољским болницама сведена је са 40% на 2% јер су побољшани хигијенски услови, уклоњени извори сепсе, цревних зараза и пегавца.
После повратка с бојишта посветила се образовању болничарки и неговатељица и организирала негу болесника и патронажну службу. Отворила је и прву школу за медицинске сестре.
Флоренс Најтингејл је написала прву заклетву намењену медицинским сестрама, с намером да дефинише морални лик медицинске сестре. У заклетви се истиче неопходност живљења у моралном чистунству, како у професионалном, тако и у свакодневном животу.
После повратка с бојишта посветила се образовању болничарки и неговатељица и организирала негу болесника и патронажну службу. Отворила је и прву школу за медицинске сестре.
Флоренс Најтингејл је написала прву заклетву намењену медицинским сестрама, с намером да дефинише морални лик медицинске сестре. У заклетви се истиче неопходност живљења у моралном чистунству, како у професионалном, тако и у свакодневном животу.
Заклетва
„Свечано се обавезујем, пред Богом и у присуству овог скупа, да ћу цио свој живот провести у моралној чистоти и да ћу се одано бавити својом професијом. Ја ћу се уздржавати од било каквог неконтролисаног поступка са болесником и нећу свјесно примијенити лијек који би могао штетити. Све што је у мојој моћи учинићу да побољшам ниво своје професије и држаћу у тајности све личне информације које дознајем приликом обављања мога позива. Са пуном лојалношћу, до краја ћу помагати љекару у његовом послу око болесног човјека.“
„Свечано се обавезујем, пред Богом и у присуству овог скупа, да ћу цио свој живот провести у моралној чистоти и да ћу се одано бавити својом професијом. Ја ћу се уздржавати од било каквог неконтролисаног поступка са болесником и нећу свјесно примијенити лијек који би могао штетити. Све што је у мојој моћи учинићу да побољшам ниво своје професије и држаћу у тајности све личне информације које дознајем приликом обављања мога позива. Са пуном лојалношћу, до краја ћу помагати љекару у његовом послу око болесног човјека.“
На IХ конференцији Међународног црвеног крста са седиштем у Женеви установљена је Медаља за милосрђе „Флоренс Најтингејл“, која је додељивана на предлог националних друштава Црвеног крста. Ова медаља је први пут додељена 1920. године.
На нашим просторима први писани документи о болницама, лечењу, болесницима, нези и неговатељима је Хиландарски типик Светог Саве. Прву болницу у Србији, при манастиру Студеница код Рашке, подигао је Сава Немањић по угледу на Хиландарску, а Дечанску као болницу при манастиру Пантократор у Цариграду која је била расадник медицинских знања и вештина оног времена на Балкану. У средњовековној Србији ниче десетак болница при манастирима у којима се негом баве обучени и приучени монаси. Оснивањем грађанских болница послове неговања преузимају жене које су деловале и у породицама.
Симбол раног сестринства код нас је лик Косовке девојке « која вида ране српским јунацима », а коју су следиле многе жене и девојке из народа у време балканских и светских ратова и других великих несрећа. Пример хуманости, племенитости и пожртвовања је наша сликарка Надежда Петровић која је, негујући рањене и болесне, умрла од пегавог тифуса. Тај рани развој сестринства у Србији досеже до 1921.године када је основана « Школа за нудиље » у Београду и означила почетак професионалног сестринства.
Међународни савет медицинских сестара дефинише медицинску сестру као особу која је завршила програм образовања за медицинске сестре, и као особу која је оспособљена за обављање високосложених и одговорних функција и овлашћена да их обавља.
Здравствена нега је стручно подручје рада медицинске сестре, она представља већину у сваком медицинском тиму, што за собом повлачи потребу све вишег нивоа сестринског образовања.
На нашим просторима први писани документи о болницама, лечењу, болесницима, нези и неговатељима је Хиландарски типик Светог Саве. Прву болницу у Србији, при манастиру Студеница код Рашке, подигао је Сава Немањић по угледу на Хиландарску, а Дечанску као болницу при манастиру Пантократор у Цариграду која је била расадник медицинских знања и вештина оног времена на Балкану. У средњовековној Србији ниче десетак болница при манастирима у којима се негом баве обучени и приучени монаси. Оснивањем грађанских болница послове неговања преузимају жене које су деловале и у породицама.
Симбол раног сестринства код нас је лик Косовке девојке « која вида ране српским јунацима », а коју су следиле многе жене и девојке из народа у време балканских и светских ратова и других великих несрећа. Пример хуманости, племенитости и пожртвовања је наша сликарка Надежда Петровић која је, негујући рањене и болесне, умрла од пегавог тифуса. Тај рани развој сестринства у Србији досеже до 1921.године када је основана « Школа за нудиље » у Београду и означила почетак професионалног сестринства.
Међународни савет медицинских сестара дефинише медицинску сестру као особу која је завршила програм образовања за медицинске сестре, и као особу која је оспособљена за обављање високосложених и одговорних функција и овлашћена да их обавља.
Здравствена нега је стручно подручје рада медицинске сестре, она представља већину у сваком медицинском тиму, што за собом повлачи потребу све вишег нивоа сестринског образовања.
Обележавање датума у школама
Овај дан у нашим школама обично обележавају ученици медицинских школа. Том приликом ученици праве акције мерења притиска и шећера у крви и у ходнику деле јабуке и друго воће. Такође на градским трговима ученици школе деле летке о здравом начину живота и дају савете грађанима. Овим акцијама, преко ученичких парламената могу да се придруже и ученици осталих школа. Осим тога наставници биологије могу да организују са ученици обележавање овог дана предавањем о личности и животу Флоренс Најтингејл или да са ученицима направе плакат посвећен делу ове медицинске сестре.
Ево како су наше школе обележавале овај дан:
Ево како су наше школе обележавале овај дан:
Јесте ли знали да...
У Лондону постоји музеј Флоренс Најтингејл, посвећен енглеској болничарки, али и осталим медицинским сестрама које су имале значајну улогу у Првом светском рату и шире.
Постоји синдром Флоренс Најтингејл. То је психолошки ефекат који се догоди приликом дужег неговања одређеног пацијента па се неговатељица заљуби у пацијента.
У Лондону постоји музеј Флоренс Најтингејл, посвећен енглеској болничарки, али и осталим медицинским сестрама које су имале значајну улогу у Првом светском рату и шире.
Постоји синдром Флоренс Најтингејл. То је психолошки ефекат који се догоди приликом дужег неговања одређеног пацијента па се неговатељица заљуби у пацијента.
Мирјана Куновчић