еђународни дан особа са хендикепом обележава се сваког 3. децембра 1992. године. Тада је  Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је резолуцију којом је позвала све земље света да овај дан обележавају као дан подршке и  равноправног учешћа у друштву свих особа са хендикепом. Обележавање овог дана треба да обезбеди да се осветле проблеми и тешкоће са којима се сусрећу особе са хендикепом, међу којима се посебно истичу сиромаштво, висока стопа незапослености и искљученост из друштва.
Више од милијарду људи, или приближно 15 процената светске популације, живи са неким обликом хендикепа. Широм света, људи са хендикепом суочавају се са физичким, социјалним, економским баријерама које их онемогућавају да у друштву учествују у потпуности и као његови равноправни чланови. Упркос  чињеници да су ове особе из социјално најугроженијих слојева друштва, они и даље најчешће остају невидљиви како за своје суграђане, тако и за друштво уопште.   
Како се може прочитати у саопштењу Канцеларије за људска и мањинска права Србије „Стратегија превенције и заштите од дискриминације, коју је Влада Републике Србије усвојила у јуну ове године, препознаје особе са инвалидитетом као и даље осетљиву друштвену групу и међу задацима Стратегије су и стварање безбедног окружења за припаднике осетљивих друштвених група и унапређење степена толеранције према њима; искорењивање односно сузбијање говора мржње и аката физичког и психичког насиља и привођење правди учинилаца таквих аката и радњи; и јавно заговарање неопходности спречавања дискриминације и промовисање културе толеранције.”

Особе са хендикепом у Србији

Обележавање дана особа са хендикепом 

Сваке године покреће се тема око које се планирају активности предвиђене за обележавање Дана особа са хедикепом. Досадашње теме биле су:

• Уклонити баријере, отворити врата: за инклузивно друштво за све (2013.)
• Уклањање препрека до стварања инклузивног друштва приступачног свима (2012.)
• Заједно за бољи свет за све: Укључивање особа с хендикепом у развој (2011.)
• Одржавање обећања: Освешћење политике о хендикепу у Миленијумским развојним циљевима према и након 2015. (2010.)
• Укључивање Миленијумских развојних циљева: Оснаживање особа с хендикепом и њихових заједница широм света (2009.)
• Конвенција о правима особа с хендикепом: Достојанство и правда за све нас (2008.)
• Пристојан / достојан рад за особе с хендикепом (2007.)
• Е-приступачност (2006.)
• Права особа с хендикепом: Акција у развоју (2005.)
• Ништа о нама без нас (2004.)
• Властити глас (2003.)
• Независно живљење и одржива егзистенција (2002.)
• Пуноправно учешће и једнакост: Позив за нове приступе за процену напретка и вредновање исхода (2001.)
• Израда  информационих технологија за све (2000.)
• Приступачност за све у новом миленијуму (1999.)
• Уметност, култура и независно живљење (1998.)

Активности које можете огранизовати на овај дан треба да буду унапред осмишљене и испланиране. На пример, можете направити изложбу радова ученика са темом коју су Уједињене нације предвиделе за ту годину. Можете у оквиру ученичког парламента или на часу одељењске заједнице организовати округли сто на којем ће се дикутовати о датој теми. Можете организовати литерални конкурс за ученике ваше школе. За какву год да се активност определите нећете погрешити, јер је јако важно са децом разговарати о различитим облицима дискриминације и потешкоћа са којима се особе са хендикепом сусрећу. То ће помоћи деци да боље разумеју и прихвате своје другаре са потешкоћама.

Међународни дан средњошколаца у свету обележава се 17. новембра, у знак сећања на велике протесте у Прагу, 1939. године. Неколико дана пре овог датума, током немачке окупације Чехословачке, нацисти су убили студента Прашког универзитета, Јана Оплетала  (1. јануар 1915-11.новембар 1939.).  

​Сахрана, на којој је учествовало неколико хиљада студената, претворила се у још једну анти-нацистичку демонстрацију. Као реакцију на овакав бунт прашких студената, Константин фон Нојрат (Konstantin von Neurath), затворио је све Чешке универзитете и школе, више од 1200 студената послао је у концентрационе логоре, а на дан 17. новембра 1939. године, Немци су стрељали 9 студената и професора без претходног суђења.

Како би овај дан остао забележен и не заборављен, 17. новембар је одабран од стране Међународног већа студената за Међународни дан средњошколаца и студената. Први пут је обележен у Лондону, 1941. године. Педесет година након инцидента у Прагу, студенти у тадашњој Чехословачкој поново су устали против другог недемократског режима, чиме је започела такозвана ,,плишана револуција “. 
​Данас се 17. новембар обележава као дан међународног поштовања ученика и школског активизма, кроз који средњошколци обнављају и допуњују знања о својим правима, обавезама и могућностима.  

Најзначајније Европске организације студената и средњошколаца су Организациони биро Европске уније средњих школа  (OBESSU- The Organising Bureau of European School Student Unions) и ЕСУ-Европска студентска унија (ESU- The European Students’ Union), које су 2004. године на Светском социјалном форуму  договориле да заједно координирају и сарађују у будућем обележавању дана. Током 2014. године ове две организације упутиле су глобални позив на акцију проширења студентских организација широм света.  Амбициозно су захтевали образовање без трошкова и хонорара, без дискриминације и без страха. Залагали су се за слободан и једнак приступ образовању и сигурно школско окружење. 

​Иако су широм света присутни различити образовни системи, средњошколци се слажу око једне ствари: једнака права за све. Кампања ,,Права на сунце“ (,,Light on the rights“), којом је промовисана Декларација о правима ученика и ученица, а која се залаже за обезбеђивање високог квалитета образовања са једнаким правима за све ученике и студенте широм Европе.
У склопу кампање ,,Права на сунце“ организациони биро Европске уније средњих школа већ дуги низ година организује двомесечни обилазак европских метропола међу којима су Стокхолм, Копенхаген, Брисел, Лондон, Цирих, Рим, Линц, Љубљана, Болоња, Салцбруг, и Београд. У оквиру ове посете организују се различите јавне активности: радионице, уметничке представе, изложбе, конференције за штампу, јавне расправе, и то све у креативном духу. Залажу се за бесплатно школовање, бесплатне оброке за студенте и средњошколце, подржавају идеју бесплатног превоза за ученике школа. Своје идеје размењују током многобројних посета школама, извођењем разних видова перформанса и креативних активности у граду (плес, графити). 19. октобра чланови организационог бироа Европске уније средњих школа планирају посету Београду, а активности ће бити организоване на Тргу Републике. На великој изложби фотографија наћиће се фотографије ученика рађене за време кампање ,,Права на сунце“ која је била спроведена у многим школама у Србији. Активисти Уније средњошколаца Србије ће поставити велики метални рам у облику сијалице. Рам ће садржати мања поља у којима ће светлети мање упаљене светиљке. Ученици и студенти ће имати прилике да напишу своје жеље у вези са правима ученика и начином унапређивања образовања, а најоригиналније мисли биће окачене на великом паноу.

Унија средњошколаца Србије (UNSS) је организација младих, настала у децембру 2003. године. Циљ је био да се створи организација која ће репрезентовати средњошколце на националном и европском нивоу. Након три године позиције посматрача, Унија средњошколаца Србије 2006.  године постаје пуноправна чланица Организационог бироа Европске уније средњих школа (OBESSU), чиме наши средњошколци стичу право да директно учествују у креирању европске омладинске и образовне политике за средњошколце.  Школа је место које постоји због ученика и треба да буде орјентисана на њихове потребе и индивидуални развитак.
 У Србији је Међународни дан студената и средњошколаца први пут обележен 2007. године пројектом  ,,Права на сунце“, а 2011. године у више од осамдесет и пет школа. Средњошколци су информисани о променама у Закону о основама образовања и васпитања. Највеће постигнуће ове организације је промена Закона о основама система образовања и васпитања, усвојеног септембра 2009. године, који ученицима у Србији омогућује право гласања у школском одбору, право учествовања и креирања развојних планова, као и самовредновање школе. Ово је јединствен пример да средњошколци промене закон једне државе. Најважније информације, вести, прилози, о овој организацији налазе се на сајту http://www.srednjoskolci.org.rs/ , међу њима су и најзначајнији документи који обавештавају средњошколце о својим правима, законима, могућностима: http://www.srednjoskolci.org.rs/dokumenti/.
​Унија средњошколаца Србије је успела да промени закон о младима, подижући на виши ниво улогу ученика у процесу одлучивања, у оквиру ученичког парламента. Унија оснива први школски фонд ,,Средњошколци за средњошколце“, први средњошколски фонд Србије. Прикупљена средства намењена су подршци средњошколцима у писању пројеката и њиховој реализацији. 24. априла, у оквиру међународног пројекта SAME (Solidarity Action day Movement in Europe), средњошколци се ангажују радећи код одређеног послодавца, а он новац, зарађен тог дана, уплаћује фонду. Више о томе на страници: http://www.srednjoskolci.org.rs/szs/srednjoskolci-za-srednjoskolce/

Међународни дан студената и средњошколаца је јединствена прилика за организовање концерата, трибина, различитих едукативних и информативних предавања, спортских догађаја, представа ученика, као и добра смерница за информисање средњошколаца о правима ученика и ученица и раду ученичких парламената. Унија средњошколаца Србије је упутила званичан позив свим ученицима и школама да снимке, фотографије активности, текст о реализованим активностима шаљу на [email protected].  како би заједничке активности организоване на овај дан биле сједињене у заједнички филм о обележавању и прослављању овог битног датума, што ће омогућити и додатну видљивост на европском нивоу.

Презентација Стефана Кујунџића о раду, циљевима и досадашњим постигнућима Уније средњошколаца Србије, може се наћи на страници https://prezi.com/_zfyf0ilhenz/unss-prezentacija/ .
​
Унија ученичких парламената града  Панчева заједно са Унијом студената Панчева организовала је 17.11.2012. године, у центру Уличну манифестацију поводом Међународног дана студената и средњошколаца. На тргу је био постављен инфо пулт а чланови уније средњошколаца делили су пропаганди материјал, брошуре и летке и одговарали на питања пролазника о положају средњошколаца и младих у Панчеву. Унија ученичких парламената града  Панчева заједно са Унијом студената Панчева обележава 17. новембар дуги низ година, сарадњом на Сајму образовања, садњом туја на кеју, а након спроведене анкете обавестили су се о конкретнијим захтевима студената и средњошколаца. Добијањем промо материјала и флајера, ученици су сазнавали корисне информације о самој Унији, како се могу прикључити и бити део будућих активности. Такође, ту су  добијали корисне информације у вези даљег школовања, што је за средњошколце  веома важно. Међународни дан студената и средњошколаца може се обележити низом дебата са истакнутим средњошколцима и значајним личностима на пољу образовања и васпитања, међушколским квизом знања из опште образовних предмета као и опште културе Важно је ујединити ученике и ученице кроз заједничке циљеве и активности, и стално их подсећати на значај  њиховог сталног напретка и усавршавања, у сигурном окружењу, једнаким правима за све и да имаји могућности креативног остваривања.
 
Ево како су неке наше школе обележавале овај дан:

• Дан средњошколаца у Техничкој школи Ваљеву
• Медицинска школа из Лесковца 

Унескова дефиниција толеранције гласи: „Толеранција је поштовање, прихватање и уважавање богатства различитости у нашим и светским културама, наша форма изражавања и начин да будемо људи. Она је заснована на знању, отворености, комуникацији и начину мишљења и уверењу. Толеранција је хармонија у различитостима, доследно поштовање људских права. Бити толерантан, не значи толерисање социјалних неправди, одбацивање или слабљење туђих уверења. То значи бити слободан, чврсто се држати својих уверења и прихватати уверења других, различитих. Толеранција значи да не подлежемо љутњи и жељи да повредимо другога. Негативна осећања можемо имати према ономе што је неко учинио, према чину, али не и према ономе ко је то учинио, тј. према особи. Треба да сачувамо мир, јер само тако можемо видети последице својих одлука. Миран разум је користан да бисмо могли водити свој живот и решавати проблеме.“
Унеско је донео бројна међународна акта који се тичу људских права, укључујући Конвенцију о грађанским и политичким правима, Конвенцију о елиминацији свих облика дискриминација жена, расне дискриминације, Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида, као и многе  друге конвенције и декларације.
У нашој земљи постоји квалитетан законски оквир у области поштовања људских права, али се он не спроводи добро у свим областима. У циљу бољег поштовања права и слобода грађана основан је независни државни орган  Заштитник грађана - омбудсман.
Одговарајућа законска регулатива само је један од услова за развијање културе толеранције у савременом друштву. "Закони нису довољни да би обезбедили слободу мишљења. Да би сваки човек слободно могао да изрази своје мишљење о било чему без било каквих притисака или осуде, у свести сваког човека мора да постоји несаломиви дух толеранције", рекао је Алберт Ајнштајн.
Други важан услов за прихватање различитости у свету јесте упознавање других народа, њихових култура и специфичности. Данас је туризам препознат као привредна грана која ефикасно спаја људе различитих раса, култура, религија и друштвених класа и доприноси култури толеранције у свету. Због  тога су  УН туризам назвале „пасошем мира“, а   1967. годину прогласиле годином туризма.  О томе говори и текст „Светски дан толеранције и туризам.“
Међународни дан толеранције подсећа људе широм света да је толеранцијa значајан чинилац  живота у миру и хармонији, као и да без ње нема развоја ни народа ни државе. Бити толерантан значи бити спреман да поштујеш и уважаваш разлике које постоје међу људима, да поштујеш широк спектар култура, облика изражавања и хуманости и представља признање универзалних људских права и слобода других. Толерантност  је постала висока друштвена вредност и неопходан услов за  успешан и здрав развој, како појединца тако и друштва у целини.
Многи људи мисле да развој цивилизације и напредак савремене технологије није праћен  развојем духовних, емотивних и социјалних вредности друштва. У прилог  тој чињеници  стоје многобројни међудржавни или национални сукоби чији смо сведоци, а који су засновани на верској, етничкој, расној или политичкој основи. У друштву су још увек у великој мери раширене предрасуде, дискриминација и нетолеранција према свему што је различито.
Због тога је организација Уједињене нације за образовање, науку и културу  – Унеско (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization - UNESCО) установила Међународни дан толеранције, а државе чланице Уједињених нација (УН) су 1995. године усвојиле Декларацију о принципима толеранције. Годину дана касније Генерална скупштина УН позвала је чланице да се укључе у обележавање Међународног дана толеранције. За датум празника одређен је 16. новембар. То је дан који треба да нас подсећа на поштовање и уважавање разлика међу људима и народима.
Према Декларацији Уједињених нација, која је усвојена 1995. године у Паризу, толерантност је умеће да се прихвати чињеница да људска бића, природно различита по изгледу, положају, говору, понашању и вредностима, имају право да живе и буду то што јесу. Разумевање и прихватање другачијег мишљења представља  кључну вредност на којој се гради здрав и миран живот унутар заједнице.
Фестивал толеранције је први  пут одржан у Београду,  у Дому омладине од 13. до 15. новембра 2014. године.

У школи се може:

• Организовати дискусија/ дебата/ филозофска радионица  на часовима одељењског старешине, кроз коју ће  ученици расветлити значење појмова различитост, толеранција, предрасуде итд. и уочити разлике између толерантног и нетолерантног става, активне и пасивне толеранције и сл. Као стимулус за овај облик рада са ученицима може  послужити попуњавање упитника о толеранцији, после којег ће ученици јавно читати одговоре и расправљати о својим ставовима. Друга могућност је заједничко гледање одговарајућег краћег филма (читање приче и сл.) после којег ће се развити дискусија о појмовима који су важни за расветљавање теме.
• У оквиру часова верске наставе може се организовати и спровести пројектна настава с циљем истраживања различитих религија, уочавања сличности и разлика између њима; у оквиру ове наставе  ученици с наставником могу посетити  храмове различитих верских заједница.
• Часови грађанског васпитања могу се посветити упознавању са различитим видовима  толеранције; ради бољег схватања појма ученици могу посетити културни центар националне мањине, дом за стара лица, дом деце с посебним потребама и сличне установе.
• Вршњачки тим и Ученички парламент могу спровести анкету међу ученицима  под називом  „Шта је толеранција” и на основу резултата анкете осмислити активности за обележавање Дана толеранције (презентације, радионице, драмски прикази...).
• Часови ликовне културе су прилика да ученици кроз своје ликовно умеће изразе схватања појма толеранције.
• Ученицима млађих разреда могу се прочитати одломци из књиге „Силеџије су прави гњаватори“ , а да њихов задатак буде да илуструју неке ситуације или да их одглуме.

 У ОШ „Ђорђе Крстић“ већ десетак година континуирано радимо на развијању толеранције међу ученицима. Реч је о спровођењу  радионица из програма „Буквар толеранције“ који је настао као плод рада младих стручњака Групе“Хајде да ...“.
Дан толеранције представља пример како се празник може обележити на занимљив начин у оквиру математике.

Светски дан животиња обележава се 4. октобра још од 1931. године. Обележавање овог дана почело је у Фиренци на конвенцији еколога. Тада се 4. октобар прослављао као дан св. Фрање Асишког, свеца заштитника животиња и животне средине. Од тада све земље света обележавају овај дан. Временом  се изгубио верски значај па га данас обележавају љубитељи и заштитници животиња.

Међународни дан заштите животиња обележавају бројне организације за заштиту животиња и азили за животиње. Тада дочекују посетоце, организују радионице, презентације, едукативне програме, групна дружења, прикупљају донације. Ове активности треба да освесте људе и подсете да:

• су животиње равноправни становници наше планете као и људи,
  
• оне имају право на живот као и ми,
  
• оне осећају бол,  страх, као и људи, и да им не чинимо ништа што не бисмо желели да се нама деси.
  

Овај дан треба да подсети људе на њихова  (не)дела  и на њихов допринос  истребљењу многих врста животиња. Неразмишљајући о последицама човек им је уништавао станиште, експлоатисао ради остваривања добити и забаве.

Данас постоје Црвене књиге које  су специјализоване публикације са научним подацима о угроженим биљним и животињским врстама. По подацима светских организација сваки дан нестану по стотине животињских врста, а најугроженије су морске корњаче, гориле, панде, слонови, китови, тигрови, бели медвед...

Огроман број кућних љубимаца пати и умире одбачен на улицама или у препуним азилима. Поражавајуће је да преко 50 милиона животиња годишње страда због крзна. Милиони недужних животиња пати и умире у транспортима, разним експериментима, кланицама, а много мачака и паса свакодневно страда под точковима аутомобила.

Убрзани технички и технолошки напредак цивилизације у 20. веку  омогућио је бесомучну експлоатацију, злостављање и убијање животиња. Као последица тога уследило је залагање појединаца и активирање орзанизација за њихову заштиту, а сви они су се удружили у покрет за заштиту животиња.  Теорије на којима се заснива заштита животиња могу се поделити у три категорије: 

• теорија о добробити животиња, 
  
• теорија о правима и 
  
• теорија  о потпуном ослобођењу животиња.

Присталице покрета за заштиту животиња сматрају да су права животиња подједнако важна као и права људи, па тако нема оправдања за човеково коришћење животиња у различите сврхе.  Из овога произилази теорија  о потпуном ослобођењу животиња од  људске експлоатације и употребе.

Овај покрет прихвата употребу животиња у оној мери у којој се драстично не нарушава њихова добробит дефинисана преко  тзв. пет слобода:

1.  слобода од глади и жеђи,
   
2. слобода од физичке, термалне и психичке неудобности, обезбеђењем просторног смештајног  амбијента,
   
3. слобода од бола, повреда и болести,
   
4. слобода од стреса, страха и патње,
   
5. слобода да испољава нормалне облике понашања карактеристичне за расу.

И зато,  учините данас неко добро дело, удомите пса са улице! Немојте се заваравати мислећи да ће то неко други учинити!  Не ускраћујте себи њихову безусловну љубав! Не ускраћујте им срећу и шансу за живот!

    И запамтите, све оне, без обзира на боју, врсту и расу заслужују љубав!

Обележавање овог важног празника у школама може се обавити на више начина: изложбама ликовних радова ученика на тему заштите животиња, писањем литерарних радова, оснивањем секције која би се бавила хуманитарним радом са животињама, пре свега њиховим збрињавањем, популаризацијом емисија и сајтова везаних за ову тему, затим посетама зоолошком врту и другим активностима.

26. септембар је Европски дан језика и обележава се од 2001. године широм Европе. 

Савет Европе је 6. децембра 2001. године прогласио 26. септембар за Европски дан језика. То је учињено крајем године, коју су Савет Европе и ЕУ, прогласили Европском годином страних језика, са циљем да се људи широм Европе охрабре да уче стране језике и да се упознају са богатом језичком и културном разноликошћу Европе, које морају бити очуване и неговане. Тиме би се остварио циљ – побољшање комуникације и разумевања међу европским народима.

Европски дан језика се обележава сваке године све масовније и све разноврсније, а све те манифестације наглашавају важност разноврсности језичког знања, наглашава се предност вишејезичности, указује се на неопходност превазилажења језичких препрека, које онемогућују зближавање људи исте друштвене средине. Тежи се побољшању комуникације и разумевања припадника малих и великих, матерњег и нематерњег језика.

                                      European Day of Languages     http://edl.ecml.at/


Eврoпa je бoгaтa jeзицимa – пoстojи прeкo 200 eврoпских jeзикa кao и мнoги други jeзици кoje гoвoрe грaђaни пoрeклoм из других зeмaљa. Jeзичкa рaзнoликoст je вaжнa кoмпoнeнтa eврoпских културa и oнa сe мoрa oдржaвaти и нeгoвaти.

Још је стара латинска пословица “Колико језика говориш, толико људи вредиш.” (Quot linguas calles, tot homines vales.) јасно говорила о важности познавања страних језика.

И овог 26. септембра треба подсетити да учење и знање више језика отвара више могућности за друштвени и економски ангажман људи, руши предрасуде и баријере међу људима, што доприноси лепшем и квалитетнијем животу свих грађана.

Идеално би било када би сваки човек уз свој материњи језик познавао барем још два страна језика. Један од њих би требало да буде енглески језик, који је данас готово неопходно познавати, невезано за узраст, професију или друштвени статус. Познавање енглеског језика у савременом свету све више постаје потреба, попут употребе универзалног језика. То је језик Интернета, језик компјутера, без њега се не могу обављати многи послови. Енглески језик је језик пословних људи, језик комуникације у свету, језик који може скоро свако разумети.

Према актуелним статистикама само трећина одраслих у ЕУ говори два или више страних језика. Ипак 60 % ученика у вишим разредима учи најмање два језика. Предводници у учењу страних језика су Чешка, Финска, Холандија и Луксембург.

Занимљиво је да, упркос опште прихваћеном мишљењу, најраспрострањенији језик на свету није енглески него мандарински кинески, којим говори више од милијарду људи. То и није чудо кад се зна да га користе становници најмногољудније земље на свету – Кине.

Енглески језик, којим говори више од 500 милиона људи, је на другом месту, али је зато службени је језик у највише држава на свету.

Хинду језик је на трећем месту. Њиме говори 497 милиона људи и први је језик у Индији.

На четвртом месту је шпански језик. Њиме говоре становници скоро свих држава у Латинској и Централној Америци, а наравно и у Шпанији.

Руски језик је на петом месту. Један је од шест језика УН-а, а њиме не говоре само у матичној држави, већ и у Белорусији и Казахстану.

Примери позитивне праксе

Како се Европски дан обележава у нашим школама погледајте на следећим хипер-везама:

• Гимназија "Стеван Сремац" Ниш
  
• ОШ "Жарко Зрењанин" Зрењанин
  
• ОШ "Свети Сава" Бачка Паланка
  

Мирјана Радовановић

Свима онима који у својим школама желе да обележе важне датуме еколошког календара, односно дане у години посвећене заштити животне средине и очувању планете на којој живимо, препоручујемо да у тај календар обавезно уврсте 22. септембар.

Сваке године, у свету се овај датум обележава као Дан без аутомобила. Првo спoнтaнo oргaнизoвaњe догађаја под овим називом пoчeлo je зa врeмe нaфтнe кризe 1970. У пojeдиним eврoпским грaдoвимa oргaнизoвaн je Дaн бeз aутoмoбилa пoчeткoм дeвeдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa.

Коначно, еврoпски кoмeсaр зa живoтну срeдину Maргoт Вaлстрoм, пoкрeнулa je aкциjу Eврoпски дaн бeз aутoмoбилa (European Car Free Day) 1999. гoдинe, кao пилoт прojeкaт EУ за кaмпaњу У грaд бeз мoг aутa.

 http://en.wikipedia.org/wiki/Car-Free_Days  

Мeђунaрoдни дaн бeз aутoмoбилa je зaмишљeн тaкo дa сe свaкoг 22. сeптeмбрa дeлoви грaдова зaтвoрe зa aутoмoбилe. Oвaj дaн прoмoвишe рaзвoj бициклизмa и oстaлих нeмoтoризoвaних крeтaњa нa грaдским и вaнгрaдским дeoницaмa, тj. пoкушaj дa сe смaњи кoришћeњe aутoмoбилa у градовима и тимe дoпринeсe рaзвojу еколошке свести грађана и побољању eкoлoшких услoвa живoтa.

Пoтписивaњeм документа, oд стрaнe Mинистрa сaoбрaћaja и тeлeкoмуникaциja Рeпубликe Србиje, Србиja je приступилa oвoм пoкрeту и oбaвeзaлa сe дa ћe прихвaтити прeпoрукe Eврoпскe униje везане за обележавање овог датума.

Aкциja имa зa циљ дa прoмoвишe бициклизaм и другa нeмoтoризoвaнa крeтaњa, кaкo би сe дoпринeлo квaлитeниjим и здрaвиjим навикама људи, али и условима за живoт.

Дaн бeз aутoмoбилa je дaн пeшaкa, вoзaчa рoлeрa, скejт бoрдoвa, трoтинeтa, кoрисникa инвaлидских кoлицa, бициклистa и свих oних кojи нe зaгaђуjу живoтну срeдину и нe прaвe буку у свoм грaду. Бицикл прeдстaвљa симбoл слoбoдe крeтaњa, oдрживoг рaзвoja и сoциjaлнe jeднaкoсти мeђу људимa.

Циљ je, пре свега, дa нajмлaђи нaучe дa бeз чистиjeг вaздухa нeмa здрaвoг живoтa, дa у грaду мoжe дa сe пeшaчи, вoзи бицикл и кoристи jaвни прeвoз и да се тиме допринесе очувању природе.

Осим овог једног дана, свaкe гoдинe, од 16 до 22. септембра, у  зeмљaмa Eврoпe одржавају се активности којима се промовише и такозвана Недеља мобилности.

Европска недељa мoбилнoсти oбeлeжaвa сe у вeћини грaдoвa зaпaднe Eврoпe, сa сaдржajимa, aктивнoстимa и oбaвeзaмa дeфинисaним Eврoпскoм пoвeљoм.
Нajчeшћe aктивнoсти у oквиру Нeдeљe мoбилнoсти су слeдeћe: прoмoтивнe вoжњe, цртaњe нa улици, музички прoгрaм, мeрeњe букe и aeрoзaгaђeњa, брojaњe вoзилa, шaхoвскo тaкмичeњe нa oтвoрeнoм, кoшaркa нa oтвoрeнoм, тaкмичeњe зa нajбoљи дeчjи цртeж, прeдлoг нoвих пeшaчких зoнa, слoбoдaн или jeфтиниjи грaдски трaнспoрт, aнкeтирaњe грaђaнa, бeсплaтнa пoпрaвкa бициклa зaинтeрeсoвaним грaђaнимa, прoмoциja бицикaлa и прoглaшeњe нajстaриje бициклe и нajстaриjих бициклистa...

Изнад је плакат којим зрењанинска Канцеларија за младе позива суграђане да заједно обележе овај дан.

Како је Дан без аутомобила, промовисан у  ОШ „Жарко Зрењанин“ у Зрењанину, 2011. године можете погледати на сајту школе:

http://www.oszzrenjanin.edu.rs/pedagog-i-psiholog/178-dan-bez-automobila.html 

Са сајта се може преузети и ПП презентација.

Оно што вам препоручујемо је да након разговора са ученицима о овој теми, сви заједно кренете у шетњу или вожњу бициклом, да и личним примером покажете ученицима како не треба само причати, већ и практично применити научено.

 16. септембар
Улога озонског омотача за жива бића на планети Земљи је велика. Последице његовог уништавања су се већ уочљиве. Наиме, озон, алотропска модификација кисеоника, гас је који је веома мало присутан у нашој атмосфери (чини 0,0000006 део целокупне атмосфере Земље), али и то је довољно да нас заштити (чак 99%) од ултра-љубичастог зрачења. Такође, иако се озонски омотач (где озона има највише) налази на 20 до 30 километара надморске висине, гас фреон је стигао до њега и уништава га тако да један једини молекул фреона може кроз ланчану реакцију да уништи стотине хиљада молекула озона. Математика је овде јасна и поражавајућа, с обзиром да озона ионако има мало.

Ултра-љубичасто зрачење је оно од кога добијамо леп тен на сунцу, али јаче зрачење чини да изгоримо, добијемо опекотине, па чак и рак коже. Пошто је штета већ начињена и рупа у озонском омотачу има, лекари и други стручњаци стално упозоравају током лета да постоји доба дана када није добро излагати се сунцу.

Забележено је да су несрећни Абориџини, примитивно племе из Аустралије, страдали, ни криви ни дужни, управо од опекотина и тешких болести коже, јер њихов начин живота подразумева боравак у природи и оскудно одевање. Ово указује да је проблем глобалног карактера и да погађа цео свет. Као грађани света, дужни смо да се укључимо у акције које промовишу здраву животну средину, па тако и очување озонског омотача.

Монтреалски протокол

Генерална скупштина Организације уједињених нација, која је један од шест главних органа Организације уједињених нација одлучила je да се овај еколошко значајан датум обележава 16. септембра. Датум није изабран случајно, одабрана је годишњица  успостављања Монтреалског протокола. Протокол је започет 1987, а датум којим се слави овај споразум, успостављен је 1994. године.

Овај протокол, који је добио назив по канадском граду у коме је донесен, обавезује земље потписнице да смање употребу супстанци за које се оправдано сумња да оштећују озонски омотач. То су познати фреони, који се користе за клима уређаје, фрижидере и дезодорансе у спреју.

Протокол се дорађивао, пооштравао и мењао у много година које су уследиле. То не чуди, јер је проблем којим се бави веома сложен. На пример, замена за фреон која се научницима учинила солидним решењем, показала се као веома моћан загађивач (десет хиљада пута више него озлоглашени угљен-диоксид) који изазива глобално отопљавање. И даље се решења траже, али и поред тога, овај споразум је дао резултате. И то су научници доказали, а предвиђају да уколико се што више земаља укључи, озонски омотач ће се до средине овог века потпуно обновити. Већ сада се уочава да промене на боље има. 
И Србија је укључена у протокол, донела је Закон о ратификацији Монтреалског споразума, а сваке године постоје акције разних институција и појединаца који доприносе ширењу свести о важности озонског омотача и његовог очувања. Поводом 20 година од Монтреалског споразума, Пошта Србије штампала је тематске поштанске марке и то је тек један од примера.

Предлог активности у школама 

Обележавање Дана озонског омотача може се на креативне начине организовати у школама:

• Oрганизација тродимензионалне изложбе где  пробушени кишобрани симболизују озонске рупе. Можда би ходник пун старих, шарених, али избушених кишобрана испровоцирао децу да почну да постављају питања и траже одговоре.
  
• Вршњачка предавања у којима би сваке године друга група ученика припремила час о овој теми и држала их својим другаима у целој школи.
• Ученици предметне наставе могу да гледају цртани филм ''Ози Озон'', да диксутују о оном што су видели и тако на начин примерен њиховом узрасту сазнају о значају озонског омотача .

Ивана Цмиљановић Косовац

Свакодневно можемо чути да шуме, нарочито прашуме, играју одлучујућу улогу за опстанак живота на нашој планети.  И поред упозорења, њихова неконтролисана сеча и уништавање не престају.

Прашуме се природне шуме које су развијене без великог утицаја човека. Најпознатије су тропске прашуме које опстају на местима на којима се данас налазе милионима година. Највећа међу њима је Амазонска прашума која заузима око једне трећине Јужне Америке око реке Амазон. Представља подручје са највећом биоразноликошћу. Протеже се кроз 9 држава а њен највећи део, око 60%, је у Бразилу. Даје 40% кисеоника на Земљи због чега је називају „плућима планете“. Њена вегетација апсорбује велике количине угљен-диоксида, најважнијег у групи штетних гасова стаклене баште. У супротном, велике количине угљен-диоксида завршавале би у атмосфери и на тај начин појачавале процес глобалног загревања. Ова улога им је најзначајнија али није једина. Због неконтролисане сече долази до проблема као што су ерозија, поплаве и климатске промене, чиме се уништава станиште многих биљака и животиња. По неким проценама уништавањем прашума сваког дана изумире 137 различитих врста биљака!  Уколико се настави тренутни тренд разарања, планета би без иједног прашумског стабла могла остати крајем 21. века.

Када су у питању профит и економски чиниоци, екологија и заштита животне средине падају у други план. Узгој стоке који је у Бразилу популаран захтева велике површине под пашњацима које се добијају крчењем прашума. Некада непроходне, густе шуме бразилске Амазоније претворене су у непрегледне саване. 
Гледањем следећег видеа сазнаћете све што нисте знали, као и 10 топ чињеница о Амазонији.

И у Србији постоји прашума на територији општине Деспотовац, која обилује буковом шумом, чистом планинском водом и ловном дивљачи, што најбоље приказује следећи видео-запис: 

Поводом Међународног дана прашума организовати различите радионице у зависности од узраста ученика. Најмлађи ученици би добили задатак да нацртају цртеж или направе колаж на тему: “Чудесни свет прашуме“. 

​Мало старији ученици се могу поделити у две групе. Једна група би од материјала предвиђеног за рециклажу (новина, картона, старих свезака, тетрапака) правила прашуму, а друга група од пластелина њене „становнике“.

За најстарије предвидети истраживачки рад на тему: „Прашуме Европе“. Најлепше слике са одговарајућим текстом о локацији прашума и њеним специфичностима поставити на пано у холу школе.

Но, најлепше ће бити ако се прочисте плућа одласком у оближњу шуму, у недостатку прашуме. 

"Писмeнoст људимa дaje oруђe уз пoмoћ кoг мoгу дa унaпрeдe свoj живoт, учeствуjу у oдлукaмa зajeдницe, aли и имajу приступ вaжним инфoмaциjaмa кoje сe тичу сoциjaлнe и здрaвствeнe зaштитe. Писмeнoст изнaд свeгa oмoгућaвa пojeдинцимa дa oствaрe свoja прaвa кao грaђaни и људскa бићa" 
                                                           Бан Ки Mун, генерални секретар УН. 

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу Унеско, прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености 1967. године, да би се сваке године, бар на тај дан, истакла важност читања и писмености, како у животу појединца, тако и друштва у целини. Осим тога, Генерална скупштина Уједињених нација је прогласила десетогодишњи период, од 2003 до 2012. године, за декаду у којој ће се посебна пажња посветити овом глобалном проблему.

Општом декларацијом о људским правима из 1948. године признато је право на образовање, а тиме и право на писменост. Две су декларације отишле још даље, тако је у Декларацији из Персеполиса (1975.) речено: „Писменост није сама себи сврха. Она је темељно људско право”, а Хамбуршка декларација из 1997. наглашава како је писменост, која у ширем смислу обухвата знање и вештине које су потребне свима у свету брзих промена, једно од основних људских права.

Најновији подаци Унеско-а показују да је више од 900 милиона одраслих људи у свету неписмено. То значи да један од пет пунолетних људи на планети још не зна да чита и пише, а две трећине од тог броја чине жене. Према подацима којима располаже Унеско, чак 113 милиона деце не иде у школу, похађа је нередовно или ју је напустило. Подаци УНЕСКО-а из 2006. године говоре да 75 одсто неписмених становника живи у подсахарским земљама, где женска деца уопште не иду у школу, а следе југозападна и источна Азија и арапске земље.

У Србији данас има око 1,35 милиона становника без дана школе или само са неколико разреда. Према попису становништва, из 2002. године, у Србији је било више од 20% одраслих преко 15 година старости, који нису завршили основну школу, а чак 50% оних који су завршили само основну или су функционално неписмени. Највиша стопа неписмености бележи се у јужној и источој Србији а поред младих угрожени су и одрасли, углавном жене, изнад 50 година... Међу образованим становништвом у Србији највише је оних који су завршили средњу школу, а свега 6,5 % има факултетску диплому.

Концепт писмености некада је подразумевао савладавање вештине читања и писања. Од шездесетих година XX века приступа се функционалном описмењавању, које подразумева да особа има могућност да исправно чита, пише и говори уз разумевање, као и да има познавање потребних вештина споразумевања.

Према дефиницији Пројекта међународне писмености одраслих (ИАЛС) писменост се дефинише као прозна писменост (разумевање и коришћење информација добијених из текстова), документациона писменост (информације које се налазе у различитим формуларима) и квантитативна писменост (разумевање, на пример, извештаја о стању на рачуну у банци, одређивање пореза, камата и др).

Резултати истраживања и даље показују колико је оних који не поседују елементарно знање писања и читања. Поред младих, образовање, односно пуна писменост одраслог становништва сада је и у развијеним земљама једна од основних тема, јер лобализација светске економије захтева писмене раднике.

Крајем 20. и почетком 21. века на светску сцену "ступа" и такозвана нова писменост, односно информатичко описмењавање, експлозија нових форми комуникација у врло кратком временском периоду. Ту предњачи развој онога што се назива "Mass Self Communication" (МSC), односно масовна индивидуална комуникација. Технички гледано, МSC је интернет, али исто тако и свет комуникације мобилним телефонима.

International Literacy Day 2012 

United Nations Literacy Decade (2003 - 2012)

Испод овог текста налази се ПП презентација, коју можете преузети и користити приликом обележавања Међународног дана писмености.

Уколико сте у школи обележили овај празник писмености, уколико то имате документовано на некој интернет страници, поставите линк у коментару испод текста. Волели бисмо да сазнамо да ли га и како прослављате.

„Младост је срећна, јер за њу постоји будућност“ (Непознат)
 
 „Кад би младост имала филозофију стараца, на свету не би било ни једног сунчаног дана“ (Јован Дучић)

​Међународни дан младих  се слави 12. августа. Први пут је обележен 2000. године, са циљем  да се скрене пажња на проблеме, културна и правна питања омладине, ученика и студената. У Републици Србији обележава се од 2007. године у организацији Министарства спорта и омладине.
Према проценама Уједињених нација, а како саопштава генерална директорка Унеска Ирина Бокова, половина светске популације је млађа од 25 година. Она се суочава са многим неједнакостима и неправдама. Некоме фали новца за искоришћавање потенцијала, некоме вештина, знања и самопоуздања, а некоме посao. Она сматра да овај дан треба искористити за признање доприноса младића и девојака широм света развитку друштва. Она наглашава да ће омладина свет тек наследити, али га већ данас мења.
„Млади људи су извориште идеја за иновације. Они су данашњи мислиоци, разрешивачи проблема и катализатори мира. Они су најјачи заговорници правде и достојанства на свету. Ипак, потребни су им добри послови, квалитетно образовање и приступ култури за све. Потребно их је саслушати и укључити у друштво.“ — Ирина Бокова, Унеско.
Међународни дан младих сваке године има другу тематику, само је прве године манифестација је била свеобухватна, без теме. Тако је 2013. тема била миграција младих, 2012. партнерство са младима, 2011. променимо наш свет, 2010. дијалог и међусобно разумевање, 2009. одрживост,  2008. млади и климатске промене, 2007. тема је била будите виђени и чувени...

​У односу на своје вршњаке из земаља у окружењу, млади у Србији су суочени са свакодневним бројним  проблемима који их „мотивишу“ да напусте земљу. Статистички подаци годинама уназад упозоравају да из земље највише одлазе млади старости до 29 година, факултетски образовани  и у већини случајева се не враћају у Србију. Постајемо све старија нација и ако се овај тренд не заустави, 2041.године сваки четврти становник биће старији од 65 година. Као горући проблем истиче се незапосленост. Млади дуго не могу да се осамостале и заснују породицу, већ остају да живе са родитељима. Ово је један у низу проблема младих у тренутку потпуног одсуства енергије и визије да ће им будућност бити боља.

Празник се у Србији обележава различитим манифестацијама на теме које локални организатори изаберу. Погледајте како су млади широм земље 12.08.2016. обележили овај празник:
Толеранција и здрави стилови живота, Ниш
Турнир у баскету и одбојци, Суботица
 "Opening doors"!, Нови Сад
 
Пошто је празник за време летњег распуста, предлажем да часове одељењске заједнице у септембру посветите овом празнику. Одведите ученике у Саветовалиште за младе, причајте о толеранцији, дискриминацији, проблемима који их муче.