Према подацима светске здравствене организације на сваких осам секунди у свету умире један човек од последица штетног деловања дувана.
Процењује се да данас у свету пуши 1.300.000.000 људи, а приближно 5.000.000 људи годишње умире од последица пушења. Уколико се не зауставе данашњи трендови пушења, до 2030.године, број умрлих од болести везаних за пушење могао би да се удвостручи и достигне 10.000.000 годишње.
Сваке године у Србији се 31. маја путем различитих манифестација и радионица обележава Светски дан борбе против пушења у циљу едуковања популације о штетности дуванског дима. Статистике о броју пушача у нашој земљи су поражавајуће. Анкета коју су спровели Саветовалиште за одвикавање од пушења при Клиничком центру Србије показала је да је у периоду од 15 до 18 године живота почело да пуши чак 63 одсто пушача, а њих 13 одсто пре 15 године живота. Анкета је показала и да више од 90 одсто пушача у Србији пушење дефинише као болест зависности, док је раније већина сматрала да је пушење само лоша навика. Статистики подаци показују да се у односу на земље Европе налазимо при самом врху по броју пушача, 34,7 посто становништва свакодневно или повремено пуши. Испред нас у Европи су само Грци, Албанци и Аустријанци. Упркос разним мерама државе да утиче на смањење броја дуванских зависника њихов број се не смањује.
Процењује се да данас у свету пуши 1.300.000.000 људи, а приближно 5.000.000 људи годишње умире од последица пушења. Уколико се не зауставе данашњи трендови пушења, до 2030.године, број умрлих од болести везаних за пушење могао би да се удвостручи и достигне 10.000.000 годишње.
Сваке године у Србији се 31. маја путем различитих манифестација и радионица обележава Светски дан борбе против пушења у циљу едуковања популације о штетности дуванског дима. Статистике о броју пушача у нашој земљи су поражавајуће. Анкета коју су спровели Саветовалиште за одвикавање од пушења при Клиничком центру Србије показала је да је у периоду од 15 до 18 године живота почело да пуши чак 63 одсто пушача, а њих 13 одсто пре 15 године живота. Анкета је показала и да више од 90 одсто пушача у Србији пушење дефинише као болест зависности, док је раније већина сматрала да је пушење само лоша навика. Статистики подаци показују да се у односу на земље Европе налазимо при самом врху по броју пушача, 34,7 посто становништва свакодневно или повремено пуши. Испред нас у Европи су само Грци, Албанци и Аустријанци. Упркос разним мерама државе да утиче на смањење броја дуванских зависника њихов број се не смањује.
Пушење изазива 26 болести
Штетни утицаји дуванског дима први пут је доказан 1952. године, када су енглески лекари Рихард Дол и Аустин Хил на групи од 40.000 пацијената доказали повезаност карцинома плућа и инфаркта миокарда са пушењем. Болести чија је директна веза са пушењем до сада позната и доказана су: рак једњака, желуца, дебелог црева, јетре, панкреаса, бешике, бубрега, грла, уста и усне дупље, грлића материце, акутна мијелоидна леукемија, дијабетес, болести срца, шлог, атеросклероза, анеуризме и друге болести артерија, хроничне болести плућа, упале плућа, грип и туберкулоза. Лекари сматрају да ће ова листа бити и дужа, јер не постоји ћелија тела коју ће штетност дуванског дима поштедети.
Штетни утицаји дуванског дима први пут је доказан 1952. године, када су енглески лекари Рихард Дол и Аустин Хил на групи од 40.000 пацијената доказали повезаност карцинома плућа и инфаркта миокарда са пушењем. Болести чија је директна веза са пушењем до сада позната и доказана су: рак једњака, желуца, дебелог црева, јетре, панкреаса, бешике, бубрега, грла, уста и усне дупље, грлића материце, акутна мијелоидна леукемија, дијабетес, болести срца, шлог, атеросклероза, анеуризме и друге болести артерија, хроничне болести плућа, упале плућа, грип и туберкулоза. Лекари сматрају да ће ова листа бити и дужа, јер не постоји ћелија тела коју ће штетност дуванског дима поштедети.
Састојци дувана
Дувански дим садржи више од 7000 хемијских материја, стотине су токсичне, више од 70 канцерогене. Многе супстанце се додају вештачки ради побољшања укуса цигарете и да би се пушење учинило пријатнијим. Због тога је теже оставити пушење данас, него пре двадесет година
Никотин утиче на мозак пушача као хероин и кокаин. Ослобађа хормоне који директно утичу на централни нервни систем.
Угљен моноксид изазива краткоћу даха и убрзани рад срца.
Катран је један од главних компонената дима цигарете. У чврстом облику је лепљива браон супстанца која изазива браон мрље на прстима, зубима, одећи.
Цијанид, арсеник и друге лоше састојци, као што су формалдехид, бензен, радон, а радиоизотоп полонијума 210, су забрањени за употербу, али се нажалост ипак налазе у цигаретама. Агенција за заштиту животне средине хапси за стављање ових отрова у земљу, али је удисање легално. Када пушите, мале количине ових хемикалија се шире и чувају у ткивима и ћелијама у вашем телу где могу убрзати раст ћелија рака и дегенеративних болести.
Поред тога што је свима познато колико је пушење штетно, пушачи не престају с том опасном навиком, потискујући све разлоге због којих би требало да престану да пуше.
У већини случајева људи себи покушавају да објасне како пушење није баш толико штетно и с тим циљем прелазе на слабије цигарете или на дуван за мотање. Међутим, иако је то извесно психичко олакшање, јер пружа осећај да су бар нешто предузели, дувански дим и даље уништава.
Ако нисте пушач, покушајте да позитивно утичете на пушаче из своје околине. Стално им истичите штетност дуванског дима по здравље и околину. Уколико сте пушач, размислите о престанку пушења. Потражите савет лекара, околине, бившег пушача. Постаните одговорни како за своје, тако и за здравље своје породице.
Дувански дим садржи више од 7000 хемијских материја, стотине су токсичне, више од 70 канцерогене. Многе супстанце се додају вештачки ради побољшања укуса цигарете и да би се пушење учинило пријатнијим. Због тога је теже оставити пушење данас, него пре двадесет година
Никотин утиче на мозак пушача као хероин и кокаин. Ослобађа хормоне који директно утичу на централни нервни систем.
Угљен моноксид изазива краткоћу даха и убрзани рад срца.
Катран је један од главних компонената дима цигарете. У чврстом облику је лепљива браон супстанца која изазива браон мрље на прстима, зубима, одећи.
Цијанид, арсеник и друге лоше састојци, као што су формалдехид, бензен, радон, а радиоизотоп полонијума 210, су забрањени за употербу, али се нажалост ипак налазе у цигаретама. Агенција за заштиту животне средине хапси за стављање ових отрова у земљу, али је удисање легално. Када пушите, мале количине ових хемикалија се шире и чувају у ткивима и ћелијама у вашем телу где могу убрзати раст ћелија рака и дегенеративних болести.
Поред тога што је свима познато колико је пушење штетно, пушачи не престају с том опасном навиком, потискујући све разлоге због којих би требало да престану да пуше.
У већини случајева људи себи покушавају да објасне како пушење није баш толико штетно и с тим циљем прелазе на слабије цигарете или на дуван за мотање. Међутим, иако је то извесно психичко олакшање, јер пружа осећај да су бар нешто предузели, дувански дим и даље уништава.
Ако нисте пушач, покушајте да позитивно утичете на пушаче из своје околине. Стално им истичите штетност дуванског дима по здравље и околину. Уколико сте пушач, размислите о престанку пушења. Потражите савет лекара, околине, бившег пушача. Постаните одговорни како за своје, тако и за здравље своје породице.
Обележавање датума у школи
Морамо да будемо свесни да су млади циљна популација дуванске индустрије, зато им морамо говорити о овој теми, информисати их, упозоравати и развијати свст о штетности пушења, али и оспособити да утичу на друге. Упознати их са зaконом о заштити становништва од изложености дуванском диму.
- Предлажемo да основцима пустите видео-записе (https://www.youtube.com/watch?v=3P0nf6O6Dk0 ) о штетности дуванског дима или штетним ефектима пушења. https://www.youtube.com/watch?v=4BaWEjdDdlU
- У школи међу старијим ученицима спровести тајну анкету колико њих повремено или редовно конзумира цигарете. Након тога организовати квиз и проверити колико су млади свесни штетног утицаја дуванског дима по здравље.
- За припрему активности у школи може се користити презентација „Твој живот твоја одлука“ ученика из Пожаревачке гимназије или рад о штетности употребе дувана у коме је ова тема обрађена са више аспеката.
- Организовати у школи литерални, ликовни или фото конкурс на тему „Не пуши, јер свака цигарета здравље руши” и радове изложити у школском холу.
- Ученицима се може пустити спот (https://www.youtube.com/watch?v=diSSU9uqEnE) који је постављен у циљу борбе против пушења или видео-снимку који представља једну од најстрашнија Анти-пушачнких реклам (https://www.youtube.com/watch?v=aigcxc4JID0) и након тога са ученицима разговарати о овој теми.
Славица Вулић