Дан заштите животиња

Светски дан животиња обележава се 4. октобра још од 1931. године. Обележавање овог дана почело је у Фиренци на конвенцији еколога. Тада се 4. октобар прослављао као дан св. Фрање Асишког, свеца заштитника животиња и животне средине. Од тада све земље света обележавају овај дан. Временом  се изгубио верски значај па га данас обележавају љубитељи и заштитници животиња.

Међународни дан заштите животиња обележавају бројне организације за заштиту животиња и азили за животиње. Тада дочекују посетоце, организују радионице, презентације, едукативне програме, групна дружења, прикупљају донације. Ове активности треба да освесте људе и подсете да:

• су животиње равноправни становници наше планете као и људи,
  
• оне имају право на живот као и ми,
  
• оне осећају бол,  страх, као и људи, и да им не чинимо ништа што не бисмо желели да се нама деси.
  

Овај дан треба да подсети људе на њихова  (не)дела  и на њихов допринос  истребљењу многих врста животиња. Неразмишљајући о последицама човек им је уништавао станиште, експлоатисао ради остваривања добити и забаве.

Данас постоје Црвене књиге које  су специјализоване публикације са научним подацима о угроженим биљним и животињским врстама. По подацима светских организација сваки дан нестану по стотине животињских врста, а најугроженије су морске корњаче, гориле, панде, слонови, китови, тигрови, бели медвед...

Огроман број кућних љубимаца пати и умире одбачен на улицама или у препуним азилима. Поражавајуће је да преко 50 милиона животиња годишње страда због крзна. Милиони недужних животиња пати и умире у транспортима, разним експериментима, кланицама, а много мачака и паса свакодневно страда под точковима аутомобила.

Убрзани технички и технолошки напредак цивилизације у 20. веку  омогућио је бесомучну експлоатацију, злостављање и убијање животиња. Као последица тога уследило је залагање појединаца и активирање орзанизација за њихову заштиту, а сви они су се удружили у покрет за заштиту животиња.  Теорије на којима се заснива заштита животиња могу се поделити у три категорије: 

• теорија о добробити животиња, 
  
• теорија о правима и 
  
• теорија  о потпуном ослобођењу животиња.

Присталице покрета за заштиту животиња сматрају да су права животиња подједнако важна као и права људи, па тако нема оправдања за човеково коришћење животиња у различите сврхе.  Из овога произилази теорија  о потпуном ослобођењу животиња од  људске експлоатације и употребе.

Овај покрет прихвата употребу животиња у оној мери у којој се драстично не нарушава њихова добробит дефинисана преко  тзв. пет слобода:

1.  слобода од глади и жеђи,
   
2. слобода од физичке, термалне и психичке неудобности, обезбеђењем просторног смештајног  амбијента,
   
3. слобода од бола, повреда и болести,
   
4. слобода од стреса, страха и патње,
   
5. слобода да испољава нормалне облике понашања карактеристичне за расу.

Сингер је рекао „У свом понашању према животињама сви људи су нацисти. Лакоћа са којом човек може радити по својој вољи с другим врстама илуструје најекстремније расистичке теорије по принципу закона јачега. Третман који човек наноси божјим створењима исмејава његове идеале и његов такозвани хуманизам.“ 

И зато,  учините данас неко добро дело, удомите пса са улице! Немојте се заваравати мислећи да ће то неко други учинити!  Не ускраћујте себи њихову безусловну љубав! Не ускраћујте им срећу и шансу за живот!

    И запамтите, све оне, без обзира на боју, врсту и расу заслужују љубав!

Обележавање овог важног празника у школама може се обавити на више начина: изложбама ликовних радова ученика на тему заштите животиња, писањем литерарних радова, оснивањем секције која би се бавила хуманитарним радом са животињама, пре свега њиховим збрињавањем, популаризацијом емисија и сајтова везаних за ову тему, затим посетама зоолошком врту и другим активностима.

Милијана Петровић