Генерална скупштина Уједињених нација да би нагласила важност становника треће доби прогласила је 14. децембра 1990. године,  резолуцијом  45/106,  да се Међународни дан старих обележава сваке године 1. октобра. Циљ ове одлуке је поштовање старијих особа, задовољење њихових потреба, подстицање државе да се брине о њима и укључује их у друштво у складу с њиховим жељама и способностима. Занимљиво је приметити да друштво старијим особа посвећује све већу пажњу и труди се да испуни њихове потребе. Обележавање њиховог дана подстакло је државу да се брине о старим људима и њиховим потреба константно.  Бројне службе у оквиру свога рада су се оспособиле за рад са особама трећег доба. Старијим особама омогућена је додатна здравствена заштита. Социјални центар посебно брине о старијим становницима. Радници Центра се додатно обучавају за рад са овом категоријом становништва.  Црвени крст као и остале хуманитарне организације бројним акцијама брину о старима.

 Сваке године обележава се овај празник и специјално за њега осмишљавају се слогани који треба да истакну проблеме и потребе старих особа. Слоган за обележавања Дана старих особа 2013. године био је „Какву будућност желимо – шта кажу стари?“. Овај слоган је био међународног карактера и хтео је да скрене пажњу да се људски век продужава и на све већу активност људи трећег доба. Занимљиво је да су се стари људи могли прикључити глобалном гласању и на тај начин одредите своје приоритете. У исто време организована је расправа глобалног нивоа на једном од веб-сајтова   о агенди развојног плана УН након 2015. године .

 У прослави Међународног дан старих укључују се велики број јавних установа. Све оне организују низ  предавања, изложби, трибина, округлих столова,  јавних манифестација у складу са интересовањима људи трећег доба. Готово да не постоји школа која у свом Плану нема осмишљене активности за обележавања Дана старих особа. У Бачкој Паланци већина основних школа учествује у низу манифестација посвећеним старијим суграђанима. Ученици посећују Геронтолошки центар,  па заједно са њеним становницима цртају, уче се везу, кувају заједно и слично. Радује што се ученици паланачких школа  сећају старих не само за њихов дан,  него и веома често у току школске године. Овај вид сарадње је занимљив је за изборне предмете у школи нпр. Народну традицију, Руке у тесто или слично.

 

Много тога занимљивог, а повезано са становницима трећег доба може се пронаћи и на следећим веб-сајтовима. Исти веб-сајтови су послужили и за писање овог текста.

1. Какву будућност желимо
2. Инфо центар за старије особе
3. Водич

26. септембар је Европски дан језика и обележава се од 2001. године широм Европе. 

Савет Европе је 6. децембра 2001. године прогласио 26. септембар за Европски дан језика. То је учињено крајем године, коју су Савет Европе и ЕУ, прогласили Европском годином страних језика, са циљем да се људи широм Европе охрабре да уче стране језике и да се упознају са богатом језичком и културном разноликошћу Европе, које морају бити очуване и неговане. Тиме би се остварио циљ – побољшање комуникације и разумевања међу европским народима.

Европски дан језика се обележава сваке године све масовније и све разноврсније, а све те манифестације наглашавају важност разноврсности језичког знања, наглашава се предност вишејезичности, указује се на неопходност превазилажења језичких препрека, које онемогућују зближавање људи исте друштвене средине. Тежи се побољшању комуникације и разумевања припадника малих и великих, матерњег и нематерњег језика.

                                      European Day of Languages     http://edl.ecml.at/


Eврoпa je бoгaтa jeзицимa – пoстojи прeкo 200 eврoпских jeзикa кao и мнoги други jeзици кoje гoвoрe грaђaни пoрeклoм из других зeмaљa. Jeзичкa рaзнoликoст je вaжнa кoмпoнeнтa eврoпских културa и oнa сe мoрa oдржaвaти и нeгoвaти.

Још је стара латинска пословица “Колико језика говориш, толико људи вредиш.” (Quot linguas calles, tot homines vales.) јасно говорила о важности познавања страних језика.

И овог 26. септембра треба подсетити да учење и знање више језика отвара више могућности за друштвени и економски ангажман људи, руши предрасуде и баријере међу људима, што доприноси лепшем и квалитетнијем животу свих грађана.

Идеално би било када би сваки човек уз свој материњи језик познавао барем још два страна језика. Један од њих би требало да буде енглески језик, који је данас готово неопходно познавати, невезано за узраст, професију или друштвени статус. Познавање енглеског језика у савременом свету све више постаје потреба, попут употребе универзалног језика. То је језик Интернета, језик компјутера, без њега се не могу обављати многи послови. Енглески језик је језик пословних људи, језик комуникације у свету, језик који може скоро свако разумети.

Према актуелним статистикама само трећина одраслих у ЕУ говори два или више страних језика. Ипак 60 % ученика у вишим разредима учи најмање два језика. Предводници у учењу страних језика су Чешка, Финска, Холандија и Луксембург.

Занимљиво је да, упркос опште прихваћеном мишљењу, најраспрострањенији језик на свету није енглески него мандарински кинески, којим говори више од милијарду људи. То и није чудо кад се зна да га користе становници најмногољудније земље на свету – Кине.

Енглески језик, којим говори више од 500 милиона људи, је на другом месту, али је зато службени је језик у највише држава на свету.

Хинду језик је на трећем месту. Њиме говори 497 милиона људи и први је језик у Индији.

На четвртом месту је шпански језик. Њиме говоре становници скоро свих држава у Латинској и Централној Америци, а наравно и у Шпанији.

Руски језик је на петом месту. Један је од шест језика УН-а, а њиме не говоре само у матичној држави, већ и у Белорусији и Казахстану.

Примери позитивне праксе

Како се Европски дан обележава у нашим школама погледајте на следећим хипер-везама:

• Гимназија "Стеван Сремац" Ниш
  
• ОШ "Жарко Зрењанин" Зрењанин
  
• ОШ "Свети Сава" Бачка Паланка
  

Мирјана Радовановић

Свима онима који у својим школама желе да обележе важне датуме еколошког календара, односно дане у години посвећене заштити животне средине и очувању планете на којој живимо, препоручујемо да у тај календар обавезно уврсте 22. септембар.

Сваке године, у свету се овај датум обележава као Дан без аутомобила. Првo спoнтaнo oргaнизoвaњe догађаја под овим називом пoчeлo je зa врeмe нaфтнe кризe 1970. У пojeдиним eврoпским грaдoвимa oргaнизoвaн je Дaн бeз aутoмoбилa пoчeткoм дeвeдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa.

Коначно, еврoпски кoмeсaр зa живoтну срeдину Maргoт Вaлстрoм, пoкрeнулa je aкциjу Eврoпски дaн бeз aутoмoбилa (European Car Free Day) 1999. гoдинe, кao пилoт прojeкaт EУ за кaмпaњу У грaд бeз мoг aутa.

 http://en.wikipedia.org/wiki/Car-Free_Days  

Мeђунaрoдни дaн бeз aутoмoбилa je зaмишљeн тaкo дa сe свaкoг 22. сeптeмбрa дeлoви грaдова зaтвoрe зa aутoмoбилe. Oвaj дaн прoмoвишe рaзвoj бициклизмa и oстaлих нeмoтoризoвaних крeтaњa нa грaдским и вaнгрaдским дeoницaмa, тj. пoкушaj дa сe смaњи кoришћeњe aутoмoбилa у градовима и тимe дoпринeсe рaзвojу еколошке свести грађана и побољању eкoлoшких услoвa живoтa.

Пoтписивaњeм документа, oд стрaнe Mинистрa сaoбрaћaja и тeлeкoмуникaциja Рeпубликe Србиje, Србиja je приступилa oвoм пoкрeту и oбaвeзaлa сe дa ћe прихвaтити прeпoрукe Eврoпскe униje везане за обележавање овог датума.

Aкциja имa зa циљ дa прoмoвишe бициклизaм и другa нeмoтoризoвaнa крeтaњa, кaкo би сe дoпринeлo квaлитeниjим и здрaвиjим навикама људи, али и условима за живoт.

Дaн бeз aутoмoбилa je дaн пeшaкa, вoзaчa рoлeрa, скejт бoрдoвa, трoтинeтa, кoрисникa инвaлидских кoлицa, бициклистa и свих oних кojи нe зaгaђуjу живoтну срeдину и нe прaвe буку у свoм грaду. Бицикл прeдстaвљa симбoл слoбoдe крeтaњa, oдрживoг рaзвoja и сoциjaлнe jeднaкoсти мeђу људимa.

Циљ je, пре свега, дa нajмлaђи нaучe дa бeз чистиjeг вaздухa нeмa здрaвoг живoтa, дa у грaду мoжe дa сe пeшaчи, вoзи бицикл и кoристи jaвни прeвoз и да се тиме допринесе очувању природе.

Осим овог једног дана, свaкe гoдинe, од 16 до 22. септембра, у  зeмљaмa Eврoпe одржавају се активности којима се промовише и такозвана Недеља мобилности.

Европска недељa мoбилнoсти oбeлeжaвa сe у вeћини грaдoвa зaпaднe Eврoпe, сa сaдржajимa, aктивнoстимa и oбaвeзaмa дeфинисaним Eврoпскoм пoвeљoм.
Нajчeшћe aктивнoсти у oквиру Нeдeљe мoбилнoсти су слeдeћe: прoмoтивнe вoжњe, цртaњe нa улици, музички прoгрaм, мeрeњe букe и aeрoзaгaђeњa, брojaњe вoзилa, шaхoвскo тaкмичeњe нa oтвoрeнoм, кoшaркa нa oтвoрeнoм, тaкмичeњe зa нajбoљи дeчjи цртeж, прeдлoг нoвих пeшaчких зoнa, слoбoдaн или jeфтиниjи грaдски трaнспoрт, aнкeтирaњe грaђaнa, бeсплaтнa пoпрaвкa бициклa зaинтeрeсoвaним грaђaнимa, прoмoциja бицикaлa и прoглaшeњe нajстaриje бициклe и нajстaриjих бициклистa...

Изнад је плакат којим зрењанинска Канцеларија за младе позива суграђане да заједно обележе овај дан.

Како је Дан без аутомобила, промовисан у  ОШ „Жарко Зрењанин“ у Зрењанину, 2011. године можете погледати на сајту школе:

http://www.oszzrenjanin.edu.rs/pedagog-i-psiholog/178-dan-bez-automobila.html 

Са сајта се може преузети и ПП презентација.

Оно што вам препоручујемо је да након разговора са ученицима о овој теми, сви заједно кренете у шетњу или вожњу бициклом, да и личним примером покажете ученицима како не треба само причати, већ и практично применити научено.

Светски онлајн дан је дан за слављење интернета и развијање свести о његовом значају и бриге за његову будућност. Установила га је  Интернет корпорација за доделу имена и бројева  (ICANN - Internet Corporation for Assigned Names and Numbers ) 2006. године на иницијативу Сузан Крофед  (Susan P. Crawford), чланице Управног одбора ове организације.  Те године 22. септембра први пут је и прослављен.  Оформљена је посебна непрофитна организација OneWebDay, Inc са веб-сајтом који популарише глобалну мрежу и осмишљава догађаје којима се организације и појединци укључују у прославу, свако на свом локалном нивоу. Обично се оформе тимови за прославу Онлајн дана на локалном нивоу и обележава се на један од начина који организација предложи за ту годину. Осим званичног веб-сајта, оформљене су групе на социјалним мрежама: Linked in – OneWebday, Inc. , Facebook – OneWebDay, Twitter - @OWD ;  Нинг-мрежа, Вики са програмом догађаја и учесника и друга веб-места за организацију и обележавање овог датума. Првих година као партнерске организације у обележавање онлајн дана укључивале су се познате интернет-организације попут Мозиле.

Једна мрежа, један свет, једна жеља  

Онлајн дан може да се обележи активностима уживо, на физичким местима, или на виртуелним местима онлајн активностима. Активности прописују сами организатори, али се могу планирати и сопствене. На списку препоручених активности понекад је у фокусу била специјална тема, на пример укључење људи са инвалидитетом и асистивна технологија, а некада постоји шири спектар активности које учесници бирају: од избора онлајн амабасадора, укључење у хаштаг-дебате, дебате уживо, радионице, прикупљања звучних и видео-записа, дигиталних интервјуа, транскрипције и преводи понуђених материјала  итд.
Циљ тих активности јесте да се у једном дану што више људи осећа као равноправан део исте глобалне мреже и схвате њену отвореност и предности и изгледе у будућности о чему најбоље и надахнуто говори иницијаторка празника у једном интервјуу:

Сваке године организатори прославе Онлајн дана лансирали су другачије слогане попут: Твоја мрежа. Твој дан - као позив на укључење на мрежу. Вероватно је најинвентивнији слоган који се појавио на прослави Онлајн дана у Сквер-парку у Вашингтону 22. септембра 2008. године : One Web. One World. One Wish.

Иако замишљен амбициозно и надахнуто, прославе Онлајн дана су одисале великим ентузијазмом првих година, а касније тај ентузијазам као да је спласнуо.
На вики-страницама које садрже упутства за укључење и резиме активности 2008. године међу градовима који су обележили дан активностима уживо налази се и Београд где су у прославу укључио Линукс-центар. Чак и прве 2006. године у прославу се укључио  Културни центар Рекс из Београда такође активностима уживо, радионицом и дебатом.

 Онлајн недеља није исто што и Онлајн дан

Онлајн дан не треба да мешамо са Онлајн недељом која представља годишњу европску дигиталну капмању која се организује сваке године у марту под покровитељством организације Телецентри Европе и у коју је укључена и Србија преко ИАН Телецентра у Србији. Онлајн недеља у Србији има свој веб-сајт на адреси: http://onlajnnedelja.ian.org.rs/  и у њене унапред осмишљене активности могу да се укључе и школе, организације, удружења. Циљ Онлајн недеље је подизање свести о важности дигиталних вештина код свих грађана, а Онлајн дан је слављење интернета и, пре свега, његове демократичности и неслућених могућности.

Онлајн дан у школама - шта радимо на мрежи

У Онлајн недељу је школама, вероватно, лакше да се укључе јер су активности и теме унапред прописане, али укључење обавезује учеснике за подношење извештаја, постављање банера итд. Онлајн дан пружа више слободе за обележавање и ничим не обавезује, а спектар тема за обележавање је широк и демократичан као и сам интернет.
Будући да је у питању септембар и почетак школске године, Онлајн дан може да постане идеалан датум за промоцију и укључење школских активности које се одвијају онлајн. Ово може да буде мотивација ученицима, али и наставницима. Ученике на тај дан наставници могу да:

• обавесте и укључе у пројекат који је планиран за ту годину и одвија се онлајн; 
  
• да им отворе налоге на школском веб-сајту или блогу са одређеном намером – да буду на мрежи паметно и поделе памет са светом; 
  
• да направе заједнички обележивач са 10 најкориснијих веб-сајтова за учење и тако направе малу базу извора за све у школи…
  

С друге стране, понекад је потребно да мотивишемо и наставнике на онлајн активности. Зато тога дана можемо да: 

• покренемо акцију уређења или бар писања текстова за веб-странице школе које обично не ажурирамо у септембру јер смо затрпани другим пословима на почетку школске године; 
  
• промовишемо одређене активности школе на мрежи; 
  
• доставимо своје припреме, излагања и слично и да се на сајту школе направи мала база знања итд.

У прилогу је сценарио једноставне получасовне радионица за ученике ОШ „Свети Сава“ из Бачке Паланке која је на Онлајн дан промовисала своју онлајн активност – онлајн Клуб читалаца. У активност су, посредно, укључени и родитељи ученика. Слична радионица се може искористити за укључење ученика у било коју онлајн активност ученика коју им школа или наставник нуде. 

Славица Јурић

 16. септембар
Улога озонског омотача за жива бића на планети Земљи је велика. Последице његовог уништавања су се већ уочљиве. Наиме, озон, алотропска модификација кисеоника, гас је који је веома мало присутан у нашој атмосфери (чини 0,0000006 део целокупне атмосфере Земље), али и то је довољно да нас заштити (чак 99%) од ултра-љубичастог зрачења. Такође, иако се озонски омотач (где озона има највише) налази на 20 до 30 километара надморске висине, гас фреон је стигао до њега и уништава га тако да један једини молекул фреона може кроз ланчану реакцију да уништи стотине хиљада молекула озона. Математика је овде јасна и поражавајућа, с обзиром да озона ионако има мало.

Ултра-љубичасто зрачење је оно од кога добијамо леп тен на сунцу, али јаче зрачење чини да изгоримо, добијемо опекотине, па чак и рак коже. Пошто је штета већ начињена и рупа у озонском омотачу има, лекари и други стручњаци стално упозоравају током лета да постоји доба дана када није добро излагати се сунцу.

Забележено је да су несрећни Абориџини, примитивно племе из Аустралије, страдали, ни криви ни дужни, управо од опекотина и тешких болести коже, јер њихов начин живота подразумева боравак у природи и оскудно одевање. Ово указује да је проблем глобалног карактера и да погађа цео свет. Као грађани света, дужни смо да се укључимо у акције које промовишу здраву животну средину, па тако и очување озонског омотача.

Монтреалски протокол

Генерална скупштина Организације уједињених нација, која је један од шест главних органа Организације уједињених нација одлучила je да се овај еколошко значајан датум обележава 16. септембра. Датум није изабран случајно, одабрана је годишњица  успостављања Монтреалског протокола. Протокол је започет 1987, а датум којим се слави овај споразум, успостављен је 1994. године.

Овај протокол, који је добио назив по канадском граду у коме је донесен, обавезује земље потписнице да смање употребу супстанци за које се оправдано сумња да оштећују озонски омотач. То су познати фреони, који се користе за клима уређаје, фрижидере и дезодорансе у спреју.

Протокол се дорађивао, пооштравао и мењао у много година које су уследиле. То не чуди, јер је проблем којим се бави веома сложен. На пример, замена за фреон која се научницима учинила солидним решењем, показала се као веома моћан загађивач (десет хиљада пута више него озлоглашени угљен-диоксид) који изазива глобално отопљавање. И даље се решења траже, али и поред тога, овај споразум је дао резултате. И то су научници доказали, а предвиђају да уколико се што више земаља укључи, озонски омотач ће се до средине овог века потпуно обновити. Већ сада се уочава да промене на боље има. 
И Србија је укључена у протокол, донела је Закон о ратификацији Монтреалског споразума, а сваке године постоје акције разних институција и појединаца који доприносе ширењу свести о важности озонског омотача и његовог очувања. Поводом 20 година од Монтреалског споразума, Пошта Србије штампала је тематске поштанске марке и то је тек један од примера.

Предлог активности у школама 

Обележавање Дана озонског омотача може се на креативне начине организовати у школама:

• Oрганизација тродимензионалне изложбе где  пробушени кишобрани симболизују озонске рупе. Можда би ходник пун старих, шарених, али избушених кишобрана испровоцирао децу да почну да постављају питања и траже одговоре.
  
• Вршњачка предавања у којима би сваке године друга група ученика припремила час о овој теми и држала их својим другаима у целој школи.
• Ученици предметне наставе могу да гледају цртани филм ''Ози Озон'', да диксутују о оном што су видели и тако на начин примерен њиховом узрасту сазнају о значају озонског омотача .

Ивана Цмиљановић Косовац

„Очистимо свет “ (Clean Up the World) је једна од највећих еколошких кампања у свету. Прва кампања је покренута 1993. године и од тада се  одржава сваке године трећег викенда у септембру месецу. Као међународни пројекат заштите животне средине  има за циљ да  подстакне и подржи групе, али и појединце да кроз заједничку акцију покажу бригу за животну средину.

Филозофија покрета је прилично једноставна и заснива се на чињеници да свако може да уради нешто за бољи свет. Главна идеја је да свако у својој средини може да учини мали корак, чија је величина у томе што ће инспирисати још неког из своје околине да учини то исто. Такав однос према заштити животне средине је много боље решење него да се пребацује одговорност на неког другог.

​Једна од активности која се може спровести са ученицима је прикупљање отпада који се може рециклирати, а посебно  електричног и електронског отпада (ЕЕ отпада). Према законима државе Србије, електрични, електронски и сијалични отпад НИЈЕ комунални отпад и НЕ СМЕ се одлагати у контејнере за комунални отпад већ се мора предати на рециклажу овлашћеном сакупљачу. Оваквом акцијом ученици би стицали знање о правилном одлагању отпада, али и о законским обавезама које се не смеју кршити превенствено због нас самих, нашег здравља и здравља будућих генерација.
Оваквом акцијом код ученика би развијали свест да рециклирањем осигуравамо очување природе и смањење потражње за природним сировинама, смањење загађења ваздуха, воде и тла, очување људског здравља, уштеду енергије и смањење депонијског простора. Прикупљени електронски отпад или други отпад који се може рециклирати ученици преко својих ученичких организација (ђачког парламента) могу продати, а новац искористити за куповину садница за школско двориште или га поклонити у хуманитарне сврхе.
Занимљив текст у коме су наведенa 25 начина како сваки појединац може да да свој допринос у акцији „Очистимо свет“ може се искористити као полазна основа за радионицу са ученицима у којој би они износили своје идеје о томе какo могу учествовати у овој светској акцији и дати допринос.
Још неке од активности које се могу спровести током ове акције су: сађење дрвећа, тематске радионице, чишћење школског дворишта и околине, такмичења, квизови, изложбе ученичких радова на тему личног доприноса у очувању животне средине...
Он-лајн еколошки квиз, квиз да ли се еколошки понашамо или квиз еколошки појмова за ученике виших разреда, могу се искористити за проверу знања ученика о овој теми.
Један од начина на који са ученицима можемо обележити овај дан је и да им понудимо да одиграју неке еколошке игрице.
Какву год еколошку активност покренули током обележавања овог дан она се уклапа јер ће истаћи значај очувања животне средине, подићи  еколошку свест наших ученика и показати да ако сви уложимо мало труда можемо много допринети. Однос према животној средини се гради још од најранијег детињства. Није довољно само деци причати да треба чувати животну средину, много је важније то показати кроз конкретне акције које ће им омогућити стицање навика за цео живот.
Припрема за час „Отпад није смеће“ за ученике трећег разреда.
Припрема за час „Утицај човека на природу“ за ученике нижих разреда основне школе. 
Рекламни спот за акцију „ Очистимо свет“ https://www.youtube.com/watch?v=7aO9EpN449A

Свакодневно можемо чути да шуме, нарочито прашуме, играју одлучујућу улогу за опстанак живота на нашој планети.  И поред упозорења, њихова неконтролисана сеча и уништавање не престају.

Прашуме се природне шуме које су развијене без великог утицаја човека. Најпознатије су тропске прашуме које опстају на местима на којима се данас налазе милионима година. Највећа међу њима је Амазонска прашума која заузима око једне трећине Јужне Америке око реке Амазон. Представља подручје са највећом биоразноликошћу. Протеже се кроз 9 држава а њен највећи део, око 60%, је у Бразилу. Даје 40% кисеоника на Земљи због чега је називају „плућима планете“. Њена вегетација апсорбује велике количине угљен-диоксида, најважнијег у групи штетних гасова стаклене баште. У супротном, велике количине угљен-диоксида завршавале би у атмосфери и на тај начин појачавале процес глобалног загревања. Ова улога им је најзначајнија али није једина. Због неконтролисане сече долази до проблема као што су ерозија, поплаве и климатске промене, чиме се уништава станиште многих биљака и животиња. По неким проценама уништавањем прашума сваког дана изумире 137 различитих врста биљака!  Уколико се настави тренутни тренд разарања, планета би без иједног прашумског стабла могла остати крајем 21. века.

Када су у питању профит и економски чиниоци, екологија и заштита животне средине падају у други план. Узгој стоке који је у Бразилу популаран захтева велике површине под пашњацима које се добијају крчењем прашума. Некада непроходне, густе шуме бразилске Амазоније претворене су у непрегледне саване. 
Гледањем следећег видеа сазнаћете све што нисте знали, као и 10 топ чињеница о Амазонији.

И у Србији постоји прашума на територији општине Деспотовац, која обилује буковом шумом, чистом планинском водом и ловном дивљачи, што најбоље приказује следећи видео-запис: 

Поводом Међународног дана прашума организовати различите радионице у зависности од узраста ученика. Најмлађи ученици би добили задатак да нацртају цртеж или направе колаж на тему: “Чудесни свет прашуме“. 

​Мало старији ученици се могу поделити у две групе. Једна група би од материјала предвиђеног за рециклажу (новина, картона, старих свезака, тетрапака) правила прашуму, а друга група од пластелина њене „становнике“.

За најстарије предвидети истраживачки рад на тему: „Прашуме Европе“. Најлепше слике са одговарајућим текстом о локацији прашума и њеним специфичностима поставити на пано у холу школе.

Но, најлепше ће бити ако се прочисте плућа одласком у оближњу шуму, у недостатку прашуме. 

Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца почела је да обележава Светски дан прве помоћи од 2000. године. Сваке године национална друштва Црвеног крста и Црвеног полумесеца широм света обележавају овај дан друге суботе у септембру у циљу подизања друштвене свести о томе да прва помоћ може спасити животе

У стратегији развоја младих, Министраство здравља Србије истиче да је  повређивање, битан фактор који утиче на здравље младих и њихов даљи раст и развој. Повреде деце и младих се најчешће дешавају у саобраћају, али и у школи, кући, на спортским теренима.
Поводом Светског дана прве помоћи организације Црвеног крст у Србији реализује следеће активности:

• Едукативне радионице из прве помоћи за ученике нижих разреда основне школе
• Радионице из прве помоћи за малишане који бораве у уставновама здравствене и социјалне заштите
• Предавања из прве помоћи на будуће маме у сарадњи са саветовалиштима за будуће родитеље​

​Обележавање Светског дана прве помоћи у школама може се спровести на различите начине. Један од начина је  позивање представника Црвеног крста у школу који би ученицима одржали презентацију ове организације и кроз предавање и демонстрацију указали ученицима на значај стицања знања из прве помоћи. На нивоу школе се самостално могу држати радионице за ученике у којима би се са ученицима разговарало о значају познавања правила и вештина указивања прве помоћи . Том приликом се могу користити видео записи који се налазе на страници Јутјуб каналу прве помоћи. За припрему радионица за ученике може се користити и електронски приручник.
Оваквим обукама би се код ученика промовисао осећај за хуманост међу људима, солидарност, али и вршило њихово оспособљавање за указивање прве помоћи.
Ученицима се може препоручити и Андроид апликација за мобилни телефон која се може бесплтно преузети из Гугл продавнице апликација у којој се налазе основне технике спашавања и описи „корак по корак“ препознавања повреде или стања.
Промотивни филм о пружању прве помоћи 

Корисници друштвене мреже Фејсбук могу дати свој допринос обележавању овог датума, тако што ће на свој фејсбук профил да поставе своју фотографију уз кратак коментар или поруку којом желе да представе свој доживљај или искуство из  прве помоћи на афирмативан начин.  Уз сваки коментар, поруку или постављену фотографију потребно је додати ознаке #FirstAidDay  #FirstAid  #prvapomoc и #FirstAidForAll.
Прва помоћ спасава живот! Нису вам потребни ни чаробни огртач, ни супермоћи да бисте били херој. Потребни су вам само знање и одважност да га примените у тренутку када је некоме потребно. Годишње више од 14 милиона људи широм света научи како да пружи прву помоћ у оквиру организације Црвеног крста. Прва помоћ је пропознатиљив симбол организације Црвеног крста и једна од важних области деловања Црвеног крста у целом свету.
Зајечар, петак 11. 09. 2015.године
Ученици Медицинске школе, чланови секције прве помоћи са наставницом Тањом Ђорђијоски обележили су Светски дан прве помоћи показном вежбом.
Прилог о овој ативности можесе погледати и видео-запису.
https://www.youtube.com/watch?v=2FcVVYQGbCk&feature=youtu.be

"Писмeнoст људимa дaje oруђe уз пoмoћ кoг мoгу дa унaпрeдe свoj живoт, учeствуjу у oдлукaмa зajeдницe, aли и имajу приступ вaжним инфoмaциjaмa кoje сe тичу сoциjaлнe и здрaвствeнe зaштитe. Писмeнoст изнaд свeгa oмoгућaвa пojeдинцимa дa oствaрe свoja прaвa кao грaђaни и људскa бићa" 
                                                           Бан Ки Mун, генерални секретар УН. 

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу Унеско, прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености 1967. године, да би се сваке године, бар на тај дан, истакла важност читања и писмености, како у животу појединца, тако и друштва у целини. Осим тога, Генерална скупштина Уједињених нација је прогласила десетогодишњи период, од 2003 до 2012. године, за декаду у којој ће се посебна пажња посветити овом глобалном проблему.

Општом декларацијом о људским правима из 1948. године признато је право на образовање, а тиме и право на писменост. Две су декларације отишле још даље, тако је у Декларацији из Персеполиса (1975.) речено: „Писменост није сама себи сврха. Она је темељно људско право”, а Хамбуршка декларација из 1997. наглашава како је писменост, која у ширем смислу обухвата знање и вештине које су потребне свима у свету брзих промена, једно од основних људских права.

Најновији подаци Унеско-а показују да је више од 900 милиона одраслих људи у свету неписмено. То значи да један од пет пунолетних људи на планети још не зна да чита и пише, а две трећине од тог броја чине жене. Према подацима којима располаже Унеско, чак 113 милиона деце не иде у школу, похађа је нередовно или ју је напустило. Подаци УНЕСКО-а из 2006. године говоре да 75 одсто неписмених становника живи у подсахарским земљама, где женска деца уопште не иду у школу, а следе југозападна и источна Азија и арапске земље.

У Србији данас има око 1,35 милиона становника без дана школе или само са неколико разреда. Према попису становништва, из 2002. године, у Србији је било више од 20% одраслих преко 15 година старости, који нису завршили основну школу, а чак 50% оних који су завршили само основну или су функционално неписмени. Највиша стопа неписмености бележи се у јужној и источој Србији а поред младих угрожени су и одрасли, углавном жене, изнад 50 година... Међу образованим становништвом у Србији највише је оних који су завршили средњу школу, а свега 6,5 % има факултетску диплому.

Концепт писмености некада је подразумевао савладавање вештине читања и писања. Од шездесетих година XX века приступа се функционалном описмењавању, које подразумева да особа има могућност да исправно чита, пише и говори уз разумевање, као и да има познавање потребних вештина споразумевања.

Према дефиницији Пројекта међународне писмености одраслих (ИАЛС) писменост се дефинише као прозна писменост (разумевање и коришћење информација добијених из текстова), документациона писменост (информације које се налазе у различитим формуларима) и квантитативна писменост (разумевање, на пример, извештаја о стању на рачуну у банци, одређивање пореза, камата и др).

Резултати истраживања и даље показују колико је оних који не поседују елементарно знање писања и читања. Поред младих, образовање, односно пуна писменост одраслог становништва сада је и у развијеним земљама једна од основних тема, јер лобализација светске економије захтева писмене раднике.

Крајем 20. и почетком 21. века на светску сцену "ступа" и такозвана нова писменост, односно информатичко описмењавање, експлозија нових форми комуникација у врло кратком временском периоду. Ту предњачи развој онога што се назива "Mass Self Communication" (МSC), односно масовна индивидуална комуникација. Технички гледано, МSC је интернет, али исто тако и свет комуникације мобилним телефонима.

International Literacy Day 2012 

United Nations Literacy Decade (2003 - 2012)

Испод овог текста налази се ПП презентација, коју можете преузети и користити приликом обележавања Међународног дана писмености.

Уколико сте у школи обележили овај празник писмености, уколико то имате документовано на некој интернет страници, поставите линк у коментару испод текста. Волели бисмо да сазнамо да ли га и како прослављате.