Дан игре је празник који је 1982. установио Међународни савет за игру при Унеску (Conseil International de la Danse – CID UNESCO) на иницијативу Међународног позоришног института.

За празник је одбран 29. април у част великог реформатора игре и креатора модерног балета Жана-Жоржа Новера, који је рођен на тај дан 1727. Празник слави игру као јединствену уметничку дисциплину чији универзални језик брише културне, политичке или етничке разлике међу људима. На дан празника широм света организују се бројне манифестације посвећене игри, а претходи им посланица коју из централне сале Унеска у Паризу сваке године у свет пошаље одабрани истакнути уметник из области игре.

И Србија учествује у прослави овог важног међународног празника. Под покровитељством Београдске секције Међународног савета за игру у различитим местима у Србији организују се манифестације, играчки фестивали, концерти и перформанси који афирмишу домаће плесно стваралаштво и скрећу пажњу јавности на лепоту игре и њено значење за човека.
Удружење балетских уметника Србије - УБУС тога дана шаље у јавност посланицу еминентног уметника из области уметничке игре у нас са жељом да допринесе афирмацији домаћег плесног стваралаштва. Поводом Дана игре 2016. националну посланицу упутила је Иванка Лукатели, примабалерина, педагог, кореограф, балетски критичар и добитница Посебног признања за врхунски допринос националној култури Републике Србије. „Игра је чаролија која изазива осећај слободе, али и уметност живота. Играчи славе игру и одају јој почаст, у њу верују као у једину религију. За друге, којима игра није професија, она чека да јој се отворе врата. А, тада се дешава чаролија, све постаје онако како треба да буде, без икаквог напора и уз чисту радост. Ко једном открије игру, заувек остаје њен поштовалац јер схвата – она је ту од првог нашег удисаја, до последњег поздрава. Ритам су мамини откуцаји срца, прва музика коју заволимо, корачање улицом, разговор са пријатељима. Заплешите данас, не сутра, напустите оног себе који је заборавио да плеше. Будите радосни и у ектази, јер када плешете, сваки део тела плеше са вама. Тада вам се отварају сва врата и цео живот ће вам се претворити у плес – биће отворен и радостан. Када пронађете своје кораке, савладаћете и језик истине, јер игра се само понекад дешава на сцени, а заправо је уметност живота и свакога од нас “, поручила је уметница.
Игра је комплексан феномен који се може посматрати с различитих аспеката - историјског, уметничког, социолошког. Она треба да има значајану улогу у развоју савременог детета, јер повезује уметност и спорт и утиче на складан и здрав физички и ментални развој деце.
У школи се Дан игре може обележити

• организованом посетом одабраној балетској представи („Крцко Орашчић“, „Лабудово језеро“, „Пепељуга“, „Ромео и Јулија“, „Жизела“...)
• пројекцијом снимка представе или познатог филма о плесу („Црни лабуд“, „Грозница суботње вечери“, „Прљави плес“, „Ухвати ритам“, „Били Елиот“) уколико нема услова за посету позоришту или биоскопу (пројекцију/посету треба да прати одговарајућа припрема/разговор са ученицима)
• расписивањем конкурса за најбољу кореографију за поламатурски или матурски плес
• школском или међушколском смотром/такмичењем у плесу или народним играма који се могу организовати изван школе и/или на отвореном (трговачком центру, на улици, у парку) у складу с препоруком Међународног савета за игру.
  

 Планирање обележавања празника игре може бити инспирација и за дугорочније школске акције. Балет, на пример, може послужити као неисцрпна тема за истраживачки и пројектни рад са ученицима те прилика за интердисциплинарни приступ и сарадњу наставника књижевности, историје, ликовне културе, музичког, физичког и грађанског васпитања. Школски библиотекар као део наставничког тима треба да обезбеди потребну литературу и њено адекватно коришћење, а наставник информатике би могао да помогне ученицима у избору одговарајућих начина за приказ резултата истраживања. На дан празника, 29. априла, наставници и ученици који су учествовали у пројекту могу јавно да прикажу резултате свог рада. Презентацији треба да присуствују други ученици и наставници, чланови породица ученика и гости из локалне заједнице.

Историјат

Графички дизајн представља област у примењеној уметности. Корене ове области, коју данас називамо графички дизајн, можемо наћи у древним рукописима старе Кине, Грчке и Египта. Уочљив развој почиње појавом првих штампарија у 15. веку. Током индустријске револуције крајем 19. века долази до њеног знатнијег развоја. Назив дугује Вилијаму А. Двигинсу. Вилијам је био амерички свестрани уметник, првенствено краснописац и илустратор. Године 1922. Вилијам је сам себе назвао  “графичким дизајнером“ и од тада се овај термин нашао у званичној употреби.  

Шта представља графички дизајн? 

Графички дизајн је свуда око нас, а ми тога нисмо ни свесни. Све око нас је стилски обрађено: Тв рекламе, слике у нашим омиљеним новинама и магазинима, рекламе на интересантним мајицама.... Графички дизајнери путем најмодернијих софтвера (Adobe Illustrator, Photoshop, InDesign, итд.) одабирају и организују  облике, боје, слике, стилове, типографију, илустрације и симболе и естетски их обрађују, не би ли потенцијалним купцима визуелним путем пренели одређену поруку. Ово је уметност где се идеје визуализују. Оно што је везано за све остале уметничке позиве важи и за овај: „Не постоји само једно решење проблема“. Погледајте овај интересантан видео и уверите се и сами: 

International Council of Graphic Design Associations (Icograda)
Међународни савет удружења графичких дизајнера 

Прослава  светског дана дизајна у ствари представња обележавање оснивања Међународног савета удружења графичких дизајнера, које је основано 1963. године у Лонону. Организација броји више од 200 чланова из 67 земаља.

Пример  позитивне праксе

Иако још увек није било примера позитивне праксе када је обележавање овога дана у питању, идеја може бити сијасет пошто се ради о уметничком испољавању. Најадекватнију примену може имати на часовима ликовне културе и на часовима где се израђују ручни радови (шивење, вез). Уколико школа нема свој билтен или ђачки лист, ето могућности примене ове уметности. Професори удружите се!

Текстови и видео записи који се могу наћи на Јутјубу могу бити диван извор професорима страних језика за прављење мултимедијалних часова са овом тематиком.

„Један од највећих проблема нашег времена је проблем како наћи пут и начин да се заштити интелектуална својина. Како време буде одмицало, тај проблем ће бити све већи...“
Николa Теслa (Часопис СУН, 1904) 

Иако је коришћен много раније, појам интелектуална својина (ИС) правно је дефинисан и општеприхваћен тек с настанком Светске организације за заштиту ИС (World Intellectual Property Organization - WIPO). Ова организација настала је 1967. у Женеви с циљем промоције и заштите светске интелектуалне баштине и њених креатора. 
Конвенцијом о оснивању Организације обједињене су Париска конвенција о заштити ИО и Бернска конвенција о заштити књижевних и уметничких дела. То значи да интелектуална својина у правном смислу обухвата право индустријске својине и ауторско право, односно читав сет посебних права која припадају креаторима нематеријалних (духовних) добара.
Развијене државе имају развијену законску регулативу и праксу којима се обезбеђује равнотежа између заштите ИС  и слободе њеног конзумирања, а питањима ИС баве се одговарајући државни институти и институције. Код нас је то Завод за интелектуалну својину Републике Србије који функционише као посебна организација у систему државне управе, у чијој су надлежности послови који се односе на права индустријске својине и ауторско и сродна права.
На почетку новог миленијума (2001) установљен је и празник посвећен заштити интелектуалне својине, који се обележава сваког 26. априла. То је дан када се у многим државама широм планете организују различите акције којима се подиже свест о значају ИС у свету иновација и културног стваралаштва и о њеном доприносу општем развоју и обликовању друштва. Обично се каже да је то празник који слави иноваторе и уметнике и њихов утицај на развој човечанства. 

​Тема интелектуалне својине постала је посебно значајна у свету наглог технолошког развоја и све бржег ширења и доступности свих врста информација. Брз и једноставан приступ информацијама допринео је бржем развоју привреде, али је истовремено омогућио неслућено много начина за њихово незаконито  коришћење које је често повезано с кршењем људских права и слобода.
Због тога је Светски дан интелектуалне својине 2016. одржан под слоганом „Креативност у дигиталном окружењу“. И слоган и обраћање генералног директора Светске организације за ИС поводом празника истичу да свет у ери дигиталне технологије, а посебно интернета, не сме заборавити креаторе и иноваторе и замаглити њихов допринос општем развоју.

Обележавање датума у школама

​Поштовање интелектуалне својине ствар је опште културе, образовања и васпитања и треба га развијати одмалена и поступно.  
У томе значајну улогу треба да има школа, организовањем часова, радионица, васпитно-образовних програма и пројеката чији је циљ подизање свести ученика о значају ИС и њене заштите. Светски дан ИС може се обележити у школи на различите начине: пригодним истраживањем ставова ученика и наставника о ИС, организовањем предавања, трибине или дискусије са ученицима и сл. То је добар начин да се у школској заједници скрене пажња на важност теме и започне шира и дугорочнија акција обуке ученика за поштовање ИС. Та акција/програм/пројекат може имати наслов „Бирам да цитирам“ и може бити резултат заједничког рада школског библиотекара и наставника информатике.
У наставку је презентација коју  можете користити за такву или сличне акције у школи. 

Весна Гошовић

Ауторско право је право ствараоца (књижевника, научника или уметника) да морално и финансијски (у  границама законитости) користи своје дело.

Основна питања из ауторског права регулисана се Бернском конвенцијом из 1886. године. Ова конвенција о ауторским правима допуњена је у Бриселу, 1948. године. По њој се ауторско право приближно једнако заштићује у свим земљама.

У Женеви је 1952. године састављена „Универзална конвенција“ којој су се Бернској конвенцији придружиле и америчке државе. Од 1965. године код нас се примењује Закон о заштити ауторским и сродним правима. Ауторско право се састоји од моралних права аутора ( штити личне и духовне везе аутора и његовог дела), имовинских права аутора (интерес  аутора) и других права аутора ( право на накнаду, право на слеђење, право приступа делу, право забране јавног приказивања).  „Крађа“ ауторских дела тј. кршење ауторских права је плагијат.

У ауторска дела спадају:

• писана дела ( књиге, преводи, чланци, рачунарски програми и др.);
  
• говорна дела ( говори, беседе и др.);
  
• драмска, музичка, филмска, кореографска, дела која потичу из фолклора, позоришне режије;
  
• дела ликовних уметности;
  
• дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
  
• картографска дела
  
• планови, скице, макете, фотографије;
  

Свако дело које се негде објави има иста права и заштиту као и дело држављанина те земље.
Заштита ауторског права се мора поштовати за живота аутора, као и 70 година после његове смрти. По престанку ауторског права, ауторско дело постаје јавно добро и може се користити уз признавање ауторсва, поштовање ауторског дела као и угледа аутора.

У нашој земљи постоји   Ауторска агенција за Србију   која пружа услуге ауторима односно носиоцима ауторских. У образовним институцијама (основно образовање) ова конвенција још увек није у примени, али се у последње време много више говори о ауторским правима.

Примери и предлозо обележавања Дана ауторских права у образовању

• Организовање разних предавања; 
  
• Упознавање са члановима закона и истицање значаја поштовање закона;
  
• Вежбе у коришћењу слободних и  дозвољених материјале са интернета уз обавезно навођење извора; 
  
• Спровођење истраживања и израда семинарских радова;
  
• Наглашавање злоупотребе Фејзбука и придржавање прописа;
  
• Радионице о крађи и лажи и успостављање аналогије са интелектуалном крађом и научним криминалом;
  
• Практичне вежбе у веб-алатима за откривање плагијата и креирање библиографија;
  
• Неговање вредности путем анализе етичких кодекса академских грађана, дебата о тим темама или креирање кодекса за разред који укључује етику коришћења интернета за школске сврхе.
  
• Демонстрација копи-рајт права у штампаним изворима, лиценци на интернет-изворима и прихватање услова на софтверу. 

Светски дан књиге обележава се 23. априла. На генералној конференцији УНЕСКО-а, у Паризу, 1995. године , донета је одлука о обележавању овог дана.

Међутим, прослављање Дана књиге потиче из Шпаније, где је овај дан празник још од 1923. године. Датум који је изабран за прославање овога празника је симболичан, поклапа се датум смрти Мигела де Сервантеса и датум рођења Вилијама Шекспира што заправо није тачно, пошто је разлика у грегоријанском и јулијанском календару. Сама замисао базирана је на каталонском обичају даривања књига и ружа на дан Светог Ђорђа.  Наиме, обичај је био да када мушкарац поклони жени ружу она њему заузврат дарује књигу.

УНЕСКО је организација при Уједињеним Нацијама задужена за културу, уметност и културну баштину уопште. Успостављањем Светског дана књиге , ова организација уз помоћ издавача, учитеља, библиотекара, медија, покушава приближити књигу и читање младиима.

Почетком 4. миленијума пре наше ере умни Сумери су изумели прву књигу. Наравно, разликовала се од књига које ми данас познајемо. Биле су то глинене плоче на које се специјалном писаљком, налик на кокошију ногу, урезиво текст клинастим писмом. Најстарији писани текст или књига која нам је остала из тих древних времена је Еп о Гилгамешу. Корак даље одлазе Египћани, који су изумели папирус, папир од трске, и на њему писали. Њихово писмо било је сликовно - хијероглифи. Римљани и Грци писали су књиге које су биле у облику цилиндра. У Средњем веку књиге су руком писане, а писменост је била занемарљива. Јохан Гутемберг је увео револуцију у свет књиге када је 1455. године штампао прву Библију. Данас књиге имамо и у дигиталном облику.

Један од најцрњих дана у историји књиге је коначно и отпуно уништење Александријске библиотеке, ризнице мудрости старога света. Током историје, књиге су често забрањиване, уништаване и анатемисане. Књижевност и књижевници а поготово књижевнице, током историје били су често жртве прогона, забрањивања, мучења и убистава. У средњевековној Европи књига је била непријатељ, поготово књига у руци жене или настала из пера жене. Тек доба просвећености доноси велики допринос писаној речи, пошто је једна од основних постулата просвећености било управо образовање. Чак и када мислимо да смо побегли од средњевековних предрасуда, појави се мрачни случај као онај са књигом ,,Сатански стихови“, Салмана Руждија, због кога писац и дан данас живи са смртном пресудом над главом.

Постоји веровање да читање има исцелитељске моћи. Деци се чита прича за лаку ноћ, болеснима и старима прија да им се чита када сами не могу а каже се и да неколико прочитаних страна има умирујуће дејство.  Књига има и свој мирис, како нова тако и стара. А пошто сам прави књишки мољац, желим да верујем да читање и писање не могу изумрети иако нам се данас, можда, чини супротно.

Ових дана док пишем овај текст, умро је један од највећих савремених писаца Габријел Гарсија Маркес. Његове књиге обележиле су моје одрастање и сазревање као и развијање мог читалачког укуса. Овај текст нека буде мала, скромна посвета једне верне читатељке, тужне због физичког нестанка великог човека. Дух његов остаје да живи у књигама.

ПРИМЕРИ ОБЕЛЕЖАВАЊА ПРАЗНИКА:

• организовање разних едукативних програма и изложби у оквиру јавних библиотека, књижара, културних установа и организација.
• приређивање књижевних вечери

Холокауст је име за систематски државни прогон и геноцид над различитим етничким, верским и политичким групама  људи за време Другог светског рата од стране нацистичке Немачке и њених савезника.

Геноцид је међународни злочин намерног потпуног или делимичног уништавања националних, етничких, расних и религиозних група. Спада у најтежу врсту злочина против човечанства. За разлику од етничког чишћења, где је циљ да се територија “очисти” од одређене групе људи, код геноцида је циљ физичко истребљење.

У складу са изменама Закона о националним и другим јавним празницима, које је српски парламент усвојио 5. децембра 2011. године , 22. април се обележава као нацинални Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и фашизма уопште у Другом светском рату. Почев од 2012. године, Србија обележава овај дан.  Овај датум је изабран јер је 22. априла 1945. године група лигораша из злогласног логора Јасеновац  покушала пробој из логора.
Пробој из логора Јасеновац извршило је  600 од преосталих 1073 логораша, заточених у Циглани. Исти дан, само неколико сати касније, започео је и пробој заточеника из Кожаре. Пробој је преживело око 100 заточеника (пронађени су различити подаци 107, 87, 118).
Од свих логора, логори Аушвиц и Јасеновац су најупечатљивији примери размера страдања  у Другом светском рату и монструозности злочина које су нацисти и њихови сарадници вршили над недужним народима.
Логор Јасеновац је био логор смрти у околини истоименог градића у  Независној Држави Хрватској за време Другог светског рата. Био је то вишенаменски логор, али пре свега логор смрти за оне који се нису уклапали у појам расне чистоте (Срби, Јевреји и Роми). У овом логору су коришћени најразноврснији облици мучења. У логорима Јасеновац и Стара Градишка бруталности са којом су људи убијени  превазилази све оно што чак ни најболеснији ум није могао да замисли и спроведе.. Људи у Јасеновцу више нису били људска бића већ објекти подесни за иживљавање.

Злочини у Србији  у Другом светском рату подразумевају масовна погубљења, присилна покрштавања, депортације у логоре, прогоне и друге ратне злочине.  На територији Србије било је више логор, од кјих су најпознатији:  логор на Бањици-Београд,  логор Јајинци-близу Београда, логор Сајмиште-Земун,  Црвени крст-Ниш, Бубањ-близу Ниша, Логор Сремска Митровица, Јабука, Ледине, Драгинац...

Много људи је убијено  и ван логора и губилишта, масовним стрељањима у циљу одмазде ( Крагујевац, Краљево...), рацијама (  Новосадска рација, Рација у Бачкој) у покретним гасним коморама и другде.

За обелезавање овог дана у школама, као водич може се искористити публикација "ПРИПРЕМА ЗА  ДАН СЕЋАЊА НА ХОЛОКАУСТ", предлози за наставнике.
У школама се ученицима може приказати документарни филм "Крв и пепео Јасеновца", Лордана Зафрановића из  1983. године.
У раду са ученицима поводом обележавања овог дана могу се употребити стихови песме „Прво су дошли…“ пастора Мартина Нимелера, која говори о ћутању и не реаговању немачких интелектуалаца након успона нациста на власт и почетка политике "чишћења" усмерене против различитих група друштва.  Песма је симбол подсећања на страхоте злочина нациста, али и опомена обичном човеку да ако не чини ништа да спречи и осуди насиље, сноси одговорност за злочин који ће на крају  закуцати и на његова врата. Ова песма има више различитих верзија које се ученицима могу предочити и са њима поразговарати о актуелности и примењивости стихова на садашњи тренутак и окружење.

Нека буду само мирни и весели Дани Земље у будућности за наш лепи васионски брод Земљу који наставља да се окреће и кружи у хладној васиони са његовим топлим и ломљивим товаром ведрог живота. –Секретар Уједињених нацијa У Тант 21. март 1971.

Наша планета стара је 4,6 милијарде година и због тога је морамо поштовати и чувати. Дан планете Земље или Дан Земље обележава се од 1969. године у више од сто педесет земаља света.
Како је све почело?
Више догађаја и активности довело је до установљавања овог светског празника.
Џон Маконел први је увео идеју глобалног празника Дан Земље при Унесковој конференцији за животну средину 1969. године. Те исте године дизајнирао је заставу Земље и прогласио 21. март за Дан Земље. Овај датум је изабран јер је тада на северној Земљиној хемисфери дужина дана и ноћи изједначена. Исто тако, тог дана на јужном  полу почиње шестомесечна ноћ, док на северном  полу почиње шестомесечни дан. Та једнакост разлика предстаља симбол планете Земље када се разлике заборављају и природа се обнавља. И данас се овај датум користи за органзовање манифестација која подижу свет о очувању планете Земље.
Годину дана касније, у јануару 1970. године Амерички сенатор и борац за екологију Гејлорд Нелсон одлучио је да националну обуку о животној средини назове Дан Земље и да се одржава 22. априла. У  време политичких превирања и разних студентских протеста овај догађај привлачи велику пажњу медија. Сенатор Нелсон тада препушта руковођење обуке студенту  Денису Хејсу. Манифестација добија велику популарност, прикључује се велики број грађана и дан земље постаје веома успешан на просторима Сједињених Америчких Држава.
Овај догађај покренуо је усвајање низа закона о заштити животне средине.
Након тога, од 1992. године,Дан планете Земље обележава се 22.априла, када је на Конференцији Уједињених нација о животној средини у Рио де Жанеиру установљен дугорочни Програм за промоцију одрживог развоја.
Циљ обележавања Дана планете Земље је да нас упозори на опасности које прете животу на Земљи, еко-системима, урбаним зонама услед развоја индустрије, потрошње енергије, глобалног загревања и климатских промена.

У последње време расте свест о потреби да се успори угрожавање Земљиног еко- система. Све су већи апели и позиви за рециклажом, избегавање пластичних кеса, флаша и других штетних неразградивих материјала. Многе развијене земље увеле су безоловно гориво како би смањиле количину штетних издувних материја у атмосферу. Иако се последњих година пуно радило на томе да се укаже на важност очувања свега природног што нам је наша планета пружила, констатовано је да је до сада учињена велика штета и да ће човечанству бити потребно много више напора и труда да поврати неке еко-системе и да спречи климатске катастрофе чији смо сведоци у овом времену.
На тему очувања наше лепе планете, као и блага које нам пружа, снимљено је доста документарних филмова. Један од таквих је и руски документарни филм о тајнама воде и њеном значају за човечанство.

Многе школе користе прилику да обележе Дан планете Земље и укажу на важност очувања еко-система, вода, чистог ваздуха, ретких животињских врста и тако подигну свест код младих људи који ће од свог детњства гајити ту свест и радити на томе да наша планета буде сачувана од штетних утицаја индустријализације и урбанизације. Дан планете Земље може се са ученицима може обележити обележити пригодним изложбама, снимањем документарних филмова на тему заштите животне средине, садњом дрвећа и других биљних врста, организовањем акција чишћења обала и многим другим активностима.
Неколико примера како су колеге у школама обележиле овај дан:
ОШ ”Јован Шербановић” , Рановац
ОШ ”Слободан Бајић Паја”, Пећинци
ОШ”Доситеј Обрадовић”, Ириг
ОШ „Миливоје Боровић“ Мачкат
Одичан пример корелације и интердисциплинарности предмета кроз активности током обележавања Дана планете Земље колега из ОШ “Милица Павловић“ Чачак можемо применити и у нашим школама.
Током обележавања овог дана заједно са ученицима можемо посетите званичан сајт посвећен Дану планете Земље.

ЗЕМЉУ НИСМО НАСЛЕДИЛИ ОД СВОЈИХ ПРЕДАКА, ВЕЋ СМО ЈЕ ПОЗАЈМИЛИ ОД СВОЈИХ ПОТОМАКА- индијанска пословица.
 
Чувајмо планету Земљу, јер она нема никог другог сем нас!

 „Доћи ће дан када ће бука постати један од великих непријатеља човека, тако да ћемо се борити против ње као некада против куге и колере“ речи су чувеног лекара и проналазача, Роберта Коха, који је још у 19. веку наслутио данашњи проблем човечанства са буком.

Штетни ефекти дејства буке могу се, у зависности од нивоа буке, разврстати у следећа четири степена:

• У првом степену, који обухвата ниво буке од 30-65 dB, већина популације не осећа никакве сметње. Само врло осетљиве особе постају раздражљиве.
• Други степен обухвата нивое буке од 65-90 dB. Дејство ових нивоа изазива неуровегетативне сметње с могућим ефектима на слух и организам. Оштећења слуха су могућа само код осетљивих особа и то ако су изложена дужи низ година дејству буке.
• Трећи степен обухвата нивое од 90-110 dB. Обично поред овако изражене буке, као пратећи нежељени ефекти јављају се вибрације. Код великог броја људи евидентан је губитак слуха и теже неуровегетативне сметње.
• У четвртом степену, који обухвата нивое од 110-130 dB, није могућ рад, јер бука брзо изазива психолошке сметње и губитак слуха.
• Ниво изнад 130 dB доводи до готово тренутног губитка слуха.
  

Ради  заштите оштећења слуха од претеране  буке потребна су нам средства  личне  заштите  чула  слуха. У односу на интензитет буке  прописују се  одговарајућа  заштитна  средства:

• код буке до 75 dB  користи  се заштитна  вата;
  
• код  буке  јачине до 85 dB користе  се чепићи; 
• код  буке  јачине до 150 dB користи се ушни штитник (антифон).
  

Обележаање дана заштите од буке у школама је један од празника коме је потребно посветити већу пажњу. Начин живљења, активности којима се баве наши ученици и развој технологија довели су до велких проблема код младих генрација које нису свесне којим све активностима угрожавају своје здравље кад је изложеност буци у питању.  
Ученицима се може показати фотографија која показује која јачина звука како утиче на слух човека и затражити од њих да на основу друге фотографије која показују колику буку производе поједини уређаји и превозна средства дефинишу чему смо свакодневно изложени што доводи до оштећењеа слуха.

Шта је то бука?
По дефиницији, бука  је свака непожељна или непријатна звучна појава која неким својим квалитетима може да утиче на психичко и физичко осећање човека. Буку праве различити звукови. При чему звук  представља треперење честица чврстих, течних или гасовитих тела, које се преносе ваздухом и примају као звучни осећај. Бука представља непожељан и непријатан, апериодичан звук, онај који смета, за разлику од звука који је пријатан.
Бука је најчешћи облик загађења човекове средине, било да се ради о животној или радној околини. Сведоци смо тога да се људи готово свакодневно жале на буку која им ремети мир, али да су немоћни да је отклоне јер је стварају готово сви кућни апарати, прегласна музика, граја, саобраћај.... Не реагују сви исто на буку, али истраживања показују да расте број младих са  оштећењем слуха.
Међународни дан заштите од буке обележава се 20. априла.  Овај дан обележава се од 1996. године, када је Центар за слух и комуникацију (Center for Hearing and communication) започео глобалну кампању подизања свести људи о штетности буке на здравље.
Циљ обележавања овог дана је да се смање ниво буке којој смо изложени и подигне свести о штетном утицају буке.
Заштита од буке дефинисана је Законом о заштити од буке у животној средини. Овим законом уређује се ко су  субјекти заштите животне средине од буке, које су мере и услови заштите од буке, мерење буке у животној средини и приступ информацијама о буци.
Данас се бука сматра загађивачем који својим дејством штетно утиче на физичко и ментално здравље људи проузрокујући акутна и хронична обољења.
Бука на човека делује директно и индиректно при чему оштећује здравље, смањује способност рада и учења, ремети концентрацију и споразумевања.  Бука изазива посебан облик стреса јер ремети одмор и сан, а самим тим иазива умор. Излагање буци може довести до  наглувости, или потпуном губитку слуха. Такође дуже  излагање буци може изазвати обољења као што су хипертензија и кардиоваскуларне болести.

Гласно слушање музике на различитим местима је све чешћа појава код младих људи. Ученицима треба указати на то да музика која се данас пушта у кафићима, ресторанима и на журкама достиже и до 120 dB и да изазива замор, смањење менталних активности и постепено губљење слуха. Често на улици можемо видети пролазнике, а нарочито младе, како носе слушалице на ушима док иду улицом. Ова појава је јако опасна са стране безбедности јер умањује опажајну моћ, а такво константно излагање јаким звуковима може да угроз и слух. Велики број деце је данас изложен буци и током играња игриц. Истраживања су показала да током играња игрица бука којој су деца изложена износи и 130 dB што значи да прелази границу бола, али да је деца нису свесна због адреналина који играње игрица изазива.  Важно је нагласити ученицима да је први упозоравајући знак да се нешто дешава са слухом зујање у ушима због надражаја унутрашњег ува, провоцираног буком. Након тога се са ученицима може поразговарати о предлозима за мере заштите од буке.

Млађим ученицима се може прочитати прича о девојчици Нолсели у којој је проблем буке представљен на веома оригиналан начин.
 http://www.zavodzajecar.rs/images/pdf/buka2016.pdf
Семинарски рад о заштити од буке нам може послужити за прављење презентације  на ову тему.
 http://www.maturski.org/MEDICINA/Uticaj-buke-na-coveka.html 
Детаљна презентација о штетном дејству буке и мерама заштите у којој се налази и опис органа  слуха, опис начина преношења звука у уху може нам ослужити за припрему радионице.
http://www.znrfak.ni.ac.rs/SERBIAN/010-STUDIJE/OAS-3-2/PREDMETI/II%20GODINA/203-FIZICKI%20PARAMETRI%20RIZS/PREDAVANJA/Dejstvo%20buke%20i%20principi%20zastite%20FP.pdf
За рада са ученицима можемо искористити интерактивну презентацију са садржајима везаним за буку, проблеме и начине решавања када је бука у питању и кратким тестом, где се налази и припрема за реализацију часа на тему „  Бука у моди“.
Током обележавања овог дана може се ученицима приказати одлично предавање о утицају јачине звука на наше здравље, које је намењено ученицима свих узраста.

​У циљу повратка здравља рекама и сливовима, одрживог управљања пловним путевима и заустављања деструктивних  развојних пројеката вода 14. март је проглашен Међународним даном река. Овај датум је изабран зато што је 1997. године у Kуритиби у Бразилу, одржан први међународни сусрет људи погођених бранама. Првобитни циљ обележавања овог дана био је да се изгради и ојача регионална и међународна мрежа унутар међународног покрета за борбу против брана, међутим ова иницијатива је прерасла у ширу акцију која има за циљ да повећа свест јавности о значају река и подстакне да посветимо више пажње и бриге рекама.

Земљиште и вода су еколошки повезани у природном систему који називамо речни слив. Он је производ земље, облика земљишта, количине падавина и типа вегетације. Сви ми припадамо речном сливу. Он укључује све људе, биљке и животиње које живе у њему и све оно што је човек саградио, као зграде, путеве и друго. Све што радимо, утиче на наш слив и обрнуто, слив  утиче на све што радимо, одређујући које биљке расту, бројност и врсте животиња као и људе који живе на одређеној територији.
Реке не поштују политичке границе. Шта се дешава у речном сливу једне земље утиче на квалитет и количину воде, као и на људе који од ње зависе у земљама низводно. Све што бацимо може да заврши у околним  рекама, језерима или мочварама. И све пуштено  у ваздух, може доћи поново у реку и завршити хиљадама километара далеко.
Сва жива бића у речном сливу су повезана , свако створење зависи од других створења и биљака за храну. Ако је наша планета једно тело, онда су реке њене вене и артерије, те су пресудне за њено одржање.
Људи имају велики утицај на здравље река. Искоришћавајући речну воду, загађују и чине велике промене у речним сливовима. Градећи бране за производњу енергије и контролу поплава , верују да ће бити заштићени од сваке врсте непогода и поплава. Бране заиста и смањују учесталост поплава, али не могу спречити највеће поплаве које собом носе огромне последице.

Сваке године 14. марта, стотине заједница широм света припремају програме и низове догађаја којима светкују своје реке, образујући свет о важности здравих и активних река. Своје активности, идеје и приче постављају на сајт посвећен Међународном дану акције за   реке. На  тај начин бивају једногласни и уједињени, ширећи поруку да је овај свет пун људи који раде на оживљавању и заштити својих река од загађења и корпоративне контроле. Оваквим деловањем и дељењем својих искустава и прича постају видљивији и пуни наде.
Овај датум, наше школе могу обележити различитим садржинама. Организовањем квизова о рекама, трибина, цртањем, израдом паноа, посећивањем оближњих река, акцијама чишћење река у сарадњи са локалном заједницом, као и прикључивањем у International Day of Action for Rivers .
Дати претходно деци задатак да пронађу информације о реци која протиче кроз њихово место (где извире, где пролази, шта загађује реку, шта се предузима и шта треба да се предузме да би се река спасла, које биљке и животиње живе у тој реци). За време часа од донешеног материјала направити пано,  пустити видео записе о загађености река а могу и да се направе летци на којима би било написано упозорење о важности заштите река.
Примери који нам могу дати идеју за обележавање дана река у нашим школама:

• ОШ „Дринка Павловић“ из Београда
• Гимназија за талентоване ученике „Деже Костолањи”
• Припрема за час „Филтрирање прљаве воде“ за ученике нижих разреда која код ученика развија свест о пречишћавању вода, али и о загађености река.

 
"Реке су артерије наше планете; они су конопци у правом смислу. "
                                                                                    (Марк Ангело)

Светски дан здравља обележава се широм света 7. априла сваке година под окриљем Светске здравствене организације од 1950. године. Циљ обележавања овог дана је да скрене пажњу светске здравствене проблеме, подигне свест људи o његовом значају, као и да се предложе одговарајућe мере, односно конкретна решења. Сваке године Светска здравствена организација бира један од приоритетних подручја глобалног здравља као тему Светског дана здравља. Неке теме које су биле актуелне претходних година су: Сигурно мајчинство, Нове заразне болести, Међународна здравствена сигурност, Заштита здравља од штетног утицаја климатских промена, Заједнички рад за боље здравље, Артеријска хипертензија – од превенције до рехабилитације, Векторске заразне болести: мали убод, велика опасност, Од њиве до трпезе – здравствено исправна храна, Победи дијабетес и многе друге.
Овај дан признају и обележавају многе владе и невладине организације заинтересоване за јавно здрављe, a међу њима и влада наше жемље.
Основни циљ укупног деловања СЗО је достизање здравља за све, према дефиницији која је усвојена: “Здравље је стање потпуног физчког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести и неспособности.“
Постоји пуно дефиниција здравља, али свака од њих нам поручује да треба да знамо да је оно предуслов за срећу, квалитетан и успешан живот и да својим односом према здрављу и животу ми утичемо на здравље и живот других живих бића и природе.
Главни циљеви Светског дана здравља за 2016. годину биле су везане за успон дијабетеса, а предузете активности  су да се:

• Повећа свест о успону дијабетеса и његовом терету и последицама, посебно у ниским и средње развијеним земљама,
• Покрене низ конкретних, ефикасних и приступачних акција борбе против дијабетеса,
• Лансира први глобални извештај о дијабетесу, који ће описати његов терет и последице и заговарати јачање здравствених система како би се осигурао побољшан надзор, превенција и управљање дијабетесом.

Обележавање Светског дана здравља је веома важно. Свако може помоћи у побољшању укупног здравља света, само почевши од себе, своје породице и своје заједнице.
Последњих година уочава се помак у схватању озбиљности разних болести, јер иако понекад делују безопасно и пружају могућност за сасвим нормалан живот, нелечење  болести може проузроковати веома тешке и озбиљне компликације. Поред тога, велики број особа нису ни свесне да носе болест, јер због благе симптоматологије, она годинама може проћи неопажено. Свака болест за људе који је немају, представља потенцијалну опасност, па они неретко избегавају било какав контакт са оболелом особом, водећи се мишљу да ће та иста болест бити пренета и на њих, чак и у ситуацијама када се са сигурношћу може рећи да то није могуће. Све то, наравно, утиче и на оне који су стварно болесни стварајући им менталну одбојност према њима самима уверавајући их да не заслужују да буду део друштва, иако је први корак за њихово излечење у ствари то да прихвате то што им се дешава и да то победе, а ако то није довољно изводљиво, онда барем да га потисну у оноликој количини која је потребна да би они водили нормалне животе.
Обележавање Светског дана здравља у школама може се обавити на много начина:

• Укључивањем у неке локалне догађаје и манифестације,
• Ораганизовањем секција везаних за одређену тему,
• Приказивањем презентација које ће за циљ имати да информишу друге о здравственим проблемима,
• Одржавањем спортских догађаја,
• Спровођењем угледних часова на којима могу да гостују стручњаци из различитих области и
•  Разним активностима које имају поруку да је здравље незаменљиво. 

Ево како су неке наше школе обележавале  овај празник:

• ОШ „Димитрије Туцовић“ ,Чајетина
• Основна школа  "Уједињене нације", Београд 
• Медицинска школа "Доситеј Обрадовић"
• ОШ „ Вук Караџић“, Црвенка 

Информације су преузете са сајтова:

• https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0
• http://www.who.int/campaigns/world-health-day/2016/event/en/
• http://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyy=2012&mm=06&nav_id=617784

Припрему за час Здраво растимо можете да преузмете са сајта: skolskisportsrbije.weebly.com/

Милијана Петровић