„Књижевност за децу је у својој суштини градитељска. Ако књижевност за одрасле копа рупе по постојећем поретку, литература за децу у њих ставља и сади дрвеће и цвеће." Игор Коларов
Иако се појам дечје књиге појавио још у 16. веку, када су се у појединим европским државама почеле штампати прве књиге намењене најмлађим читаоцима, књижевност за децу у данашњем смислу речи почиње да се развија у 18. веку с појавом просветитељства које је „признало“ детињство као специфично животно доба важно за развој човека. Претечама модерног европског романа за децу сматрају се „Робинсон Крусо“ Данијела Дефоа и „Гуливерова путовања“ Џонатана Свифта. Претходник књижевности за децу у Србији је Доситеј Обрадовић, али се њеним правим родоначелником у нас сматра Јован Јовановић Змај који је за децу написао преко хиљаду песама и уређивао познати лист „Невен“.
Упоредо с развојем књижевност за децу, расте продукција и популарисање књига које код деце могу утицати на развијање опште културе, осећаја за лепо и које их могу подстаћи да усвоје и поштују универзални систем људских вредности. Захваљујући издавачкој индустрији у области књиге за децу и ширењу мрежа библиотека намењених најмлађима, књига је више од једног столећа била дететов „најбољи друг“, све док јој ту улогу полако нису почели преузимати други медији, а нарочито визуелни који су се постепено почели отимати о његову пажњу и слободно време.
Како је читање и разумевање прочитаног услов и основ културе, образовања и ефикасног функционисања у свету, последњих деценија подстицање деце и младих на читање постаје императив многих развијених друштава. Године 1953. У Цириху (Швајцарска) основан је Међународни савет за дечју књигу (International Board on Books for Young People, IBBY) чији je циљ промоција и заштита права детета на образовање и директан приступ информацијама. Мисију удружења дефинишу: промоција међународног разумевања путем дечјих књига; стварање услова да сва деца света имају приступ књигама које задовољавају високе књижевне и уметничке стандарде; подстицање објављивања и дистрибуције квалитетних дечјих књига, посебно у земљама у развоју; подршка и обука за оне који раде с децом и у области књижевности за децу; подстицање истраживања и научних радова из области дечје литературе и заштита и подршка права детета у складу са Конвенцијом УН о правима детета. Међународни савет за дечју књигу данас има преко седамдесет чланица, различитих земаља и њихових националних савета.
Иако се појам дечје књиге појавио још у 16. веку, када су се у појединим европским државама почеле штампати прве књиге намењене најмлађим читаоцима, књижевност за децу у данашњем смислу речи почиње да се развија у 18. веку с појавом просветитељства које је „признало“ детињство као специфично животно доба важно за развој човека. Претечама модерног европског романа за децу сматрају се „Робинсон Крусо“ Данијела Дефоа и „Гуливерова путовања“ Џонатана Свифта. Претходник књижевности за децу у Србији је Доситеј Обрадовић, али се њеним правим родоначелником у нас сматра Јован Јовановић Змај који је за децу написао преко хиљаду песама и уређивао познати лист „Невен“.
Упоредо с развојем књижевност за децу, расте продукција и популарисање књига које код деце могу утицати на развијање опште културе, осећаја за лепо и које их могу подстаћи да усвоје и поштују универзални систем људских вредности. Захваљујући издавачкој индустрији у области књиге за децу и ширењу мрежа библиотека намењених најмлађима, књига је више од једног столећа била дететов „најбољи друг“, све док јој ту улогу полако нису почели преузимати други медији, а нарочито визуелни који су се постепено почели отимати о његову пажњу и слободно време.
Како је читање и разумевање прочитаног услов и основ културе, образовања и ефикасног функционисања у свету, последњих деценија подстицање деце и младих на читање постаје императив многих развијених друштава. Године 1953. У Цириху (Швајцарска) основан је Међународни савет за дечју књигу (International Board on Books for Young People, IBBY) чији je циљ промоција и заштита права детета на образовање и директан приступ информацијама. Мисију удружења дефинишу: промоција међународног разумевања путем дечјих књига; стварање услова да сва деца света имају приступ књигама које задовољавају високе књижевне и уметничке стандарде; подстицање објављивања и дистрибуције квалитетних дечјих књига, посебно у земљама у развоју; подршка и обука за оне који раде с децом и у области књижевности за децу; подстицање истраживања и научних радова из области дечје литературе и заштита и подршка права детета у складу са Конвенцијом УН о правима детета. Међународни савет за дечју књигу данас има преко седамдесет чланица, различитих земаља и њихових националних савета.
На предлог Међународног савета за дечју књигу Унеско је 1967. године установио Светски дан књиге за децу, који се сваке године слави 2. априла на дан рођења Ханса Кристијана Андерсена.
Циљ прославе празника је промоција дечје књижевности и њеног значаја за развој детета.
Сваке године Савет бира домаћина прославе – државу која ће организовати манифестацију, представити своје писце за најмлађе и послати свету поруку о важности развијања љубави према књизи и читалачким потребама деце. Од 2012. године Савет има секцију и у Србији, која се активно укључује у активности удружења и обележавање празника дечје књиге. |
Удружење је установило и "Андерсенову награду", којa представља једну од најпрестижнијих међународних награда за дечју књижевност, а њен покровитељ је данска краљица Маргарета II.
Награда се додељује сваке друге године писцу и илустратору за укупан допринос стваралаштву на подручју дечје књиге. „Андерсенова награда" за писце додељује се од 1956. године а за илустраторе од 1966. и састоји се од златне медаље и дипломе. Одлуку о награди доноси међународни жири и објављује је на конференцији за штампу на Међународном сајму дечје књиге у Болоњи.
Овогодишњи добитници „Андерсенове награде“ су Наоко Уехаши, дечји писац из Јапана и Роџер Мело, илустратор из Бразила. Наоко Уехаши је позната по књигама из серијала за децу „Морбито“, десет књига које су продате у више од милион примерака и које су освојиле велики број велике књижевних награда у Јапану. Наоко Уехаши живи у близини Токија и ради као професор на универзитету. Роџер Мело је бразилски писац, драматург и илустратор. Илустровао је преко стотину књига за децу и освојио велики број награда за свој рад.
Као и свака друга неопходна и корисна животна навика, читање постаје потреба ако се подстиче, негује и развија од најранијег узраста. Зато у томе најзначајнију улогу и одговорност имају породица и школа. У сарадњи са националном ИББИ секцијом, другим културним институцијама или самостално, школа може на различите начине обележити Светски дан дечије књижевности.
У школи се могу организовати:
У школи се могу организовати:
- јавно похваљивање и награђивање најбољих читалаца у школској библиотеци;
- размена књига међу ученицима, уз дозволу и подршку родитеља;
- јавна изложба најбољих читалачких дневника које воде ученици;
- мини-истраживања и пројекти о књизи и читању: шта ученици највише воле да читају, шта читају комшије (деца из земаља у окружењу), читају ли старији ученици мање од млађих и зашто;
- упознавање с дигиталним дечјим библиотекама, Међународном дечјом дигиталном библиотеком и Српском дигиталном библиотеком за децу
- дебату о томе шта је важније: реч или слика; књижевно дело или филм снимљен по њему;
- Клуб читалаца, у којем ће ученици размењивати читалачка искуства и продубљивати разумевање прочитаног;
- такмичење у говорништву на тему књиге и читања итд.
- пример прославе празника у ОШ "Ђорђе Крстић" у Београду
Најделотворнија прослава Светског дана дечије књижевности је она која промовише резултате заједничких и дугорочних активности које се у школској заједници континуирано и плански спроводе.
„Заједнички летњи програм читања“ (Collaborative Summer Reading Programme) јесте регионални пројекат Даниеле Скоковић, који је на конкурсу IBBY Yamada 2013. одабран за финансирање у 2013. години. Овај пројекат може послужити као инспирација школама да организују прославу овог важног празника у својој средини.
Српска дечја дигитална библиотека представља део пројекта Међународне дечје дигиталне библиотеке (ICDL - International Children’s Digital Library) и важан ресурс за подстицање и неговање читалачких навика деце.
„Заједнички летњи програм читања“ (Collaborative Summer Reading Programme) јесте регионални пројекат Даниеле Скоковић, који је на конкурсу IBBY Yamada 2013. одабран за финансирање у 2013. години. Овај пројекат може послужити као инспирација школама да организују прославу овог важног празника у својој средини.
Српска дечја дигитална библиотека представља део пројекта Међународне дечје дигиталне библиотеке (ICDL - International Children’s Digital Library) и важан ресурс за подстицање и неговање читалачких навика деце.
Весна Гошовић