Природне ресурсе наше планете чине биљке, животиње, земљиште, вода, атмосфера, чак и сами људи. Сви заједно чинимо дeо екосистема наше Планете. Панета је, у последњих неколико деценија, почела да губи врсте и станишта великом брзином, што доводи до кризе биодиверзитета.
Најједноставније речено, биодиверзитет је разноликост живог света на планети. Биодиверзитет на Земљи данас чине милиони различитих биолошких врста, које су производ четри милијарде година еволуције.
Сама реч “биодиверзитет” је релативно нова, озваничена је у 1985. години спајањем две речи, биолошки диверзитет.
Најједноставније речено, биодиверзитет је разноликост живог света на планети. Биодиверзитет на Земљи данас чине милиони различитих биолошких врста, које су производ четри милијарде година еволуције.
Сама реч “биодиверзитет” је релативно нова, озваничена је у 1985. години спајањем две речи, биолошки диверзитет.
Уједињене нације прогласиле су 22. мај за Међународни Дан биодиверзитета. Конвенцијом о биодиверзитету, која је усвојена 1992. године на Самиту о заштити животне средине у Рио де Жанеиру, установљена је стратегија заустављања смањивања биодиверзитета који подразумева разноврсност гена, врста и екосистема на Земљи. Овај документ као главне циљеве поставља очување биолошке разноврсности, одрживо коришћење његових компоненти и расподела добробити од коришћења ресурса. У Србији је 2009. године на основу конвенције донет закон о потврђивању конвенције о биолошкој разноврсности.
Циљу обележавање Међународног дана биодиверзитета или биолошке разноврсности је подизања јавне свести и повећања разумевања значаја очувања биолошке разнврсности као и неопходност заустављања опадања броја биљних и животињских врста.
Општи стандарди за процену биодиверзитета засновани су на критеријумима за одређивање угрожености врста Међународне уније за заштиту природе (Црвене листе и Црвене књиге ), значајних ботаничких подручја, значајних орнитолошких станишта , као и на основу категоризацији станишта (CORINE и Natura 2000).
Према подацима Програма УН за развој, због негативног утицаја човека на животну средину, у свету годишње нестане 27.000 врста, односно 74 врсте дневно, а стопа изумирања је 1.000 пута већа од процењене "нормалне" еволуционе стопе изумирања. Стручњаци упозоравају да би, ако изумирање врста буде настављено по садашњој стопи, током наредних 30 година могло да нестане око 48% светске флоре и 25-35% кичмењачке фауне, што би могло да се упореди једино са катастрофом која се догодила пре 65 милиона година када су нестали диносауруси.
Светска унија за заштиту природе наводи да је угрожено 21 одсто свих познатих сисара, 30 одсто водоземаца, 12 одсто птица, 28 одсто гмизаваца, 37 одсто риба, 70 процената биљака и 35 одсто бескичмењака.
Циљу обележавање Међународног дана биодиверзитета или биолошке разноврсности је подизања јавне свести и повећања разумевања значаја очувања биолошке разнврсности као и неопходност заустављања опадања броја биљних и животињских врста.
Општи стандарди за процену биодиверзитета засновани су на критеријумима за одређивање угрожености врста Међународне уније за заштиту природе (Црвене листе и Црвене књиге ), значајних ботаничких подручја, значајних орнитолошких станишта , као и на основу категоризацији станишта (CORINE и Natura 2000).
Према подацима Програма УН за развој, због негативног утицаја човека на животну средину, у свету годишње нестане 27.000 врста, односно 74 врсте дневно, а стопа изумирања је 1.000 пута већа од процењене "нормалне" еволуционе стопе изумирања. Стручњаци упозоравају да би, ако изумирање врста буде настављено по садашњој стопи, током наредних 30 година могло да нестане око 48% светске флоре и 25-35% кичмењачке фауне, што би могло да се упореди једино са катастрофом која се догодила пре 65 милиона година када су нестали диносауруси.
Светска унија за заштиту природе наводи да је угрожено 21 одсто свих познатих сисара, 30 одсто водоземаца, 12 одсто птица, 28 одсто гмизаваца, 37 одсто риба, 70 процената биљака и 35 одсто бескичмењака.
Србија је земља са веома богатим биодиверзитетом као што су: речни токови, барска и језерска станишта, равнице, пешчаре, брдска и планинска подручја. Заједничко деловање климе, специфичног рељефа, геолошке подлоге, као и историјског наслеђа, допринело је развоју веома богатог биодиверзитета.
У Србији постоји 3662 врсте васкуларних биљака, преко 600 врста гљива, 110 врста риба, 354 врста птица, 95 врста амфибија и рептила, 94 врсте сисара,више стотина врста маховина, лишајева и алги. Сви они заједно чине целину и сваки од њих има незаменљиву и тачно дефинисану улогу у одржавању равнотеже у биосфери. У Србији постоји 215 врста биљака и 429 врста животиња које су као природне реткости стављене под најстрожи степен заштите државе. Mеђу најугроженијима на листи врста птица, сисара и водоземаца налазе се: белоглави суп, мрки медвед, дивокоза, срна, степски соко, шарени твор, црни даждевњак, велики тетреб, јелен, рис, белонокта ветрушка, орао крсташ.
Српски портал о Биолошкој разноврсности је део глобалне мреже за размену информација установљене Конвенцијом о Бидиверзитету (Clearing House Mechanism - CHM). Његова сврха је да директно понуди или обезбеди везе ка информацијама о биолошкој разноврсности.
Током историје наше планете догађала су се изумирања врста. Најпознатије изумирање је нестанак диносауруса. За разлику од масовних изумирања која су била проузрокована збивањима из геолошке историје наше планете, за изумирање која се данас дешава одговоран је човека, па се често говори о “шесто таласу изумирања” изазваним првенствено деловањем човека. Осим човека, узроци изумирања су пораст нивоа мора, промена климе, вулканска активност, астероиди, померање континената ...
Српски портал о Биолошкој разноврсности је део глобалне мреже за размену информација установљене Конвенцијом о Бидиверзитету (Clearing House Mechanism - CHM). Његова сврха је да директно понуди или обезбеди везе ка информацијама о биолошкој разноврсности.
Током историје наше планете догађала су се изумирања врста. Најпознатије изумирање је нестанак диносауруса. За разлику од масовних изумирања која су била проузрокована збивањима из геолошке историје наше планете, за изумирање која се данас дешава одговоран је човека, па се често говори о “шесто таласу изумирања” изазваним првенствено деловањем човека. Осим човека, узроци изумирања су пораст нивоа мора, промена климе, вулканска активност, астероиди, померање континената ...
Тема биодиверзитеа у школи
Тема биодиверзитета се обрађује из природе и друштва у четвртом разреду, из биологије, у вишим разредима и у средњој школи, тако да је ученицима већ позната. Током обележавања овог дана можемо ученицима дати истраживачке задатке на тему биолошке разноврсности које би они презентовали кроз постер, цртеже, презентације, дигиталне приче или стрипове.
За рада са ученицима можемо искористити интерактивну презентацију у којој је приказано шта је то биодиверзитет, које су законске регулативе, како ми можемо да допринесемо заштити биодиверзитета и кратак тест на тему биодиверзитета.
Презентација колегинице Ене Хорват o угроженим животињама и значају њихове заштите и презентација за обнављање градива везаним за ову тему могу се употребити на редовним часовима за проучавање ове теме, али и током обележавања дана биодиверзитета. Такође се може искористити и видо предавање колегинице Ирине Дамњановић.
Не треба да заборавимо да и међу људима постоји разноврсност, разликују се од континента до континента, од државе до државе, ... од села до села, и та разноврсност одржава свет овакав какав јесте. Али на жалост еколошки свесних људи је све мање.
Које год активности изабрали за обележавање Светског дана заштите биодиверзитета са ученицима оне треба да буду усмерене на развијање свести о угрожености разноврсности живог света на планети и неопходности очувања биодиверзитета, као и на промене понашања, наглашавајући да свако може допринети томе да се заустави садашња стопа изумирања биљака, животиња и њихових станишта у свету.
За рада са ученицима можемо искористити интерактивну презентацију у којој је приказано шта је то биодиверзитет, које су законске регулативе, како ми можемо да допринесемо заштити биодиверзитета и кратак тест на тему биодиверзитета.
Презентација колегинице Ене Хорват o угроженим животињама и значају њихове заштите и презентација за обнављање градива везаним за ову тему могу се употребити на редовним часовима за проучавање ове теме, али и током обележавања дана биодиверзитета. Такође се може искористити и видо предавање колегинице Ирине Дамњановић.
Не треба да заборавимо да и међу људима постоји разноврсност, разликују се од континента до континента, од државе до државе, ... од села до села, и та разноврсност одржава свет овакав какав јесте. Али на жалост еколошки свесних људи је све мање.
Које год активности изабрали за обележавање Светског дана заштите биодиверзитета са ученицима оне треба да буду усмерене на развијање свести о угрожености разноврсности живог света на планети и неопходности очувања биодиверзитета, као и на промене понашања, наглашавајући да свако може допринети томе да се заустави садашња стопа изумирања биљака, животиња и њихових станишта у свету.
Гордана Петровић
RSS Feed
