Дан по дан
  • Школски календар сећања
    • Промотивне активности
    • Истраживачка путовања
    • О пројекту
    • О нама >
      • Аутори и ментори
      • Ученици сарадници
    • Контакт
  • Празници и важни датуми
  • Јубилеји
  • ЈАНУАР
    • 1. јануар >
      • Прослављање Нове године у Србији
      • Бранко Ћопић
    • 2. јануар
    • 3. јануар >
      • Прва српска опера
    • 4. јануар >
      • Октоих првогласник
    • 5. јануар >
      • Николај Велимировић
    • 6. јануар >
      • Милован Глишић
      • Бадњи дан
    • 7. јануар >
      • Радио-техника
      • Мерне јединице у елeктротехници
    • 8. јануар >
      • Калемегданска тврђава
    • 9. јануар >
      • Стеван Стојановић Мокрањац
    • 10. јануар >
      • Павле Савић
    • 11. јануар >
      • Прва попечитељства
    • 12. јануар >
      • Царински рат
    • 13. јануар >
      • Јован Стерија Поповић
    • 14. јануар >
      • Александар Петровић
    • 15. јануар
    • 16. јануар >
      • Александар Тишма
    • 17. јануар >
      • Устав НРС
    • 18. јануар >
      • Оскар Давичо
    • 19. јануар >
      • Замена јулијанског календара грегоријан
      • Захарија Орфелин
    • 20. јануар >
      • Министарство унутрашњих дела
    • 21. јануар >
      • Новосадска рација
    • 22. јануар >
      • Сава Шумановић
    • 23. јануар
    • 24. јануар >
      • Радомир Путник
    • 25. јануар >
      • Новине Политика
      • Васа Пелагић
    • 26. јануар >
      • Лаза Илић
    • 27. јануар >
      • Свети Сава
    • 28. јануар >
      • Илија Гарашанин
      • Милан Коњовић
    • 29. јануар >
      • Бранко Миљковић
    • 30. јануар
    • 31. јануар >
      • Лаза Костић
      • Никола Пашић
  • ФЕБРУАР
    • 1. фебруар >
      • Нови Сад
    • 2. фебруар >
      • Мира Алечковић
    • 3. фебруар
    • 4. фебруар >
      • Радоје Домановић
      • Борислав Пекић
    • 5. фебруар >
      • Јован Дучић
      • Ксенија Атанасијевић
    • 6. фебруар >
      • Црвени крст Србије
    • 7. фебруар >
      • Скадар
    • 8. фебруар >
      • Бранислав Црнчевић
    • 9. фебруар >
      • Балкански пакт
    • 10. фебруар >
      • Српско геолошко друштво
    • 11. фебруар >
      • Јован Суботић
    • 12. фебруар
    • 13. фебруар
    • 14. фебруар
    • 15. фебруар >
      • Први српски устанак
    • 16. фебруар >
      • Матица српска
      • Исидора Секулић
    • 17. фебруар
    • 18. фебруар >
      • Сердар Јанко Вукотић
    • 19. фебруар >
      • Никола Херцигоња
    • 20. фебруар >
      • Књижевни лист "Даница"
    • 21. фебруар >
      • Устав СФРЈ
    • 22. фебруар >
      • Проглашење Краљевине Србије
      • Светозар Милетић
    • 23. фебруар >
      • Руковети Стевана Стојановића Мокрањца
    • 24. фебруар >
      • Миша Анастасијевић
    • 25. фебруар >
      • Прота Матеја Ненадовић
    • 26. фебруар >
      • Стефан Немања
    • 27. фебруар >
      • Универзитет у Београду
    • 28. фебруар >
      • Народна библиотека Србије
  • МАРТ
    • 1. март >
      • Станислав Винавер
    • 2. март >
      • Музеј југословенске кинотеке
    • 3. март >
      • Растко Петровић
    • 4. март >
      • Карловачка митрополија
    • 5. март >
      • Штампарство у Србији
    • 6. март
    • 7. март
    • 8. март >
      • Женско питање
    • 9. март
    • 10. март >
      • Владислав Петковић Дис
    • 11. март
    • 12. март >
      • Степа Степановић
    • 13. март
    • 14. март >
      • Мирослав Антић
    • 15. март
    • 16. март
    • 17. март
    • 18. март >
      • Династија Обреновић
    • 19. март
    • 20. март >
      • Доситеј Обрадовић
    • 21. март
    • 22. март >
      • Младенци
    • 23. март
    • 24. март
    • 25. март >
      • На слово, на слово
      • Српски грађански законик
    • 26. март >
      • Синиша Станковић
    • 27. март >
      • Лукијан Мушицки
    • 28. март >
      • Бранко Радичевић
    • 29. март >
      • Стеријино позорје
    • 30. март >
      • Димитрије Тирол и Банатски алманах
      • Зајечар
    • 31. март >
      • Борисав Станковић
  • АПРИЛ
    • 1. април
    • 2. април
    • 3. април
    • 4. април >
      • Ђуро Даничић
    • 5. април
    • 6. април >
      • Напад на Краљевину Југославију
      • Бранислав Петронијевић
    • 7. април >
      • Јустин Поповић
      • Ђорђе Станојевић
      • Српско географско друштво
      • Астрономска опсерваторија
    • 8. април >
      • Војислав Илић
      • Момчило Момо Капор
    • 9. април >
      • Веселин Чајкановић
    • 10. април
    • 11. април
    • 12. април >
      • Сремски фронт
    • 13. април
    • 14. април >
      • Сима Пандуровић
    • 15. април >
      • Живојин Жика Павловић
      • Павле Угринов
    • 16. април >
      • Витезови реда змаја
    • 17. април >
      • Јосиф Панчић
    • 18. април >
      • Бета Вукановић
      • Милојева и Срндакова буна
    • 19. април >
      • Ђорђе Крстић
    • 20. април >
      • Дисиденти
    • 21. април >
      • Химна Боже правде
    • 22. април >
      • Милица Јаковљевић
    • 23. април >
      • Други српски устанак
    • 24. април >
      • Леонид Шејка
      • Михајло Петровић Алас
    • 25. април >
      • Марко Миљанов
      • Љубомир Недић
    • 26. април >
      • Меша Селимовић
    • 27. април >
      • Драгољуб Дража Михајловић
    • 28. април
    • 29. април >
      • Филм у Србији
    • 30. април
  • МАЈ
    • 1. мaj
    • 2. мaj
    • 3. мaj
    • 4. мaj
    • 5. мaj >
      • Петар Коњовић
    • 6. мaj
    • 7. мaj
    • 8. мaj
    • 9. мaj
    • 10. мaj >
      • Оља Ивањицки
      • Светосавски храм
    • 11. мaj >
      • Јосип Славенски
    • 12. мaj >
      • Свети Василије Острошки
    • 13. мaj >
      • Лаза Лазаревић
      • Димитрије Туцовић
    • 14. мaj
    • 15. мaj >
      • Српско војводство
    • 16. мaj >
      • Десанка Максимовић
    • 17. мaj >
      • Марко Краљевић
    • 18. мaj
    • 19. мaj
    • 20. мaj
    • 21. мaj >
      • Душанов законик
    • 22. мaj
    • 23. мaj
    • 24. мaj >
      • Ћирилица
      • Универзитетска библиотека
    • 25. мaj >
      • Драгутин Гавриловић
    • 26. мaj
    • 27. мaj >
      • Алекса Шантић
    • 28. мaj >
      • Милутин Миланковић
    • 29. мaj >
      • Коста Абрашевић
      • Мајски преврат
    • 30. мaj >
      • Лондонска мировна конференција
    • 31. мaj >
      • Битка на Чегру
  • ЈУН
    • 1. jун >
      • Хиландар
    • 2. jун >
      • Информбиро
    • 3. jун >
      • Ниш
      • Студентске демонстрације '68.
    • 4. jун >
      • Јован Владимир
    • 5. jун >
      • Алексинац
    • 6. jун
    • 7. jун
    • 8. jун >
      • Иван В. Лалић
    • 9. jун
    • 10. jун
    • 11. jун >
      • Кнегиња Олга Карађорђевић
    • 12. jун
    • 13. jун
    • 14. jун
    • 15. jун >
      • Ђорђе Вајферт
    • 16. jун >
      • Паја Јовановић
    • 17. jун >
      • Милутин Ускоковић
    • 18. jун >
      • Прва београдска гимназија
      • Дворци Војводине
    • 19. jун >
      • Стеван Христић
    • 20. jун >
      • Марко Ристић
    • 21. jун
    • 22. jун
    • 23. jун >
      • Миодраг Мића Поповић
    • 24. jун >
      • Петар Зимоњић
    • 25. jун >
      • Шарганска осмица - воз ћира
    • 26. jун >
      • Владимир Димитријевич Ласкарев
    • 27. jун
    • 28. jун >
      • Косовска битка
    • 29. jун >
      • Васко Попа
      • Петар Кочић
    • 30. jун >
      • Брегалничка битка
      • Јован Бијелић
  • ЈУЛ
    • 1. jул >
      • Српске новине
    • 2. jул >
      • Народна банка Србије
    • 3. jул
    • 4. jул
    • 5. jул >
      • Стеван Раичковић
    • 6. jул >
      • Милица Стојадиновић Српкиња
    • 7. jул >
      • Деспотово
      • Гаврил Стефановић Венцловић
    • 8. jул >
      • Телевизија у Србији
    • 9. jул
    • 10. jул >
      • Никола Тесла
    • 11. jул >
      • Петар I Карађорђевић
      • Милунка Савић
      • Хероине Првог светског рата
    • 12. jул >
      • Вилхемина Мина Караџић
    • 13. jул >
      • Берлински конгрес
      • Гаврило Принцип
    • 14. jул
    • 15. jул >
      • Божа Илић
    • 16. jул >
      • Петар Бојовић
    • 17. jул
    • 18. jул >
      • Вељко Петровић
    • 19. jул >
      • Живојин Мишић
      • Душан Васиљев
    • 20. jул >
      • Крфска декларација
    • 21. jул >
      • Иван Ђаја
      • Комунистичка партија Југославије
    • 22. jул
    • 23. jул >
      • Канал Дунав - Тиса - Дунав
    • 24. jул
    • 25. jул
    • 26. jул
    • 27. jул >
      • Петар Лубарда
      • Станислав Бинички
    • 28. jул >
      • Србија у Првом светском рату
    • 29. jул >
      • Српско учено друштво
    • 30. jул >
      • Војводина
    • 31. jул >
      • Ђорђе Натошевић
  • АВГУСТ
    • 1. август >
      • Стефан Лазаревић
      • Глигорије Возаревић
      • Бојан Ступица
      • Зоран Ђинђић
    • 2. август >
      • Геца Кон
    • 3. август >
      • Душан Баранин
    • 4. август >
      • Војна операција Олуја
      • Драгиша Витошевић
    • 5. август >
      • Драгутин Димитријевић Апис
    • 6. август >
      • Љубомир Стојановић
    • 7. август >
      • Илија Станојевић
    • 8. август >
      • Ђура Јакшић
    • 9. август
    • 10. август >
      • Исидор Бајић
      • Букурештански мир
    • 11. август >
      • Друга београдска гимназија
    • 12. август
    • 13. август >
      • Бој на Мишару
    • 14. август
    • 15. август
    • 16. август
    • 17. август >
      • Раде Драинац
    • 18. август >
      • Народно позориште у Београду
    • 19. август
    • 20. август >
      • Јован Скерлић
    • 21. август >
      • Срби у Хабзбуршкој монархији
    • 22. август >
      • Милан Обреновић
    • 23. август >
      • Корнелије Станковић
    • 24. август
    • 25. август
    • 26. август
    • 27. август
    • 28. август >
      • Сава Текелија
      • Коло српских сестара
    • 29. август >
      • Опсаде Београде
    • 30. август >
      • Иво Војновић
      • Јован Ћирилов
    • 31. август >
      • Душан Матић
      • Високо школство у Србији
  • СЕПТЕМБАР
    • 1. септембар >
      • Иларион Руварац
    • 2. септембар >
      • Скендер Куленовић
      • Милан Недић
    • 3. септембар >
      • Станоје Главаш
      • Коча Анђелковић
    • 4. септембар
    • 5. септембар
    • 6. септембар >
      • Петар II Карађорђевић
    • 7. септембар
    • 8. септембар >
      • Јован Хаџић
    • 9. септембар >
      • Јоаким Вујић
    • 10. септембар
    • 11. септембар >
      • Патријарх српски Павле Стојчевић
      • Сента
      • Добричин прстен
    • 12. септембар >
      • Симо Матавуљ
    • 13. септембар >
      • Душко Трифуновић
    • 14. септембар >
      • Српска православна црква
      • Лајковац
    • 15. септембар >
      • Солунски фронт
    • 16. септембар >
      • Михаило Обреновић
      • Александар Дероко
    • 17. септембар >
      • Владан Десница
      • Вуков сабор
    • 18. септембар >
      • Београдски мир
    • 19. септембар >
      • Математичка гимназија
    • 20. септембар >
      • Етнографски музеј
    • 21. септембар >
      • Јован Рајић
      • Светозар Марковић
    • 22. септембар
    • 23. септембар
    • 24. септембар
    • 25. септембар >
      • Александар Вучо
      • Тома Вучић Перишић
    • 26. септембар >
      • Маричка битка
    • 27. септембар >
      • Мирослављево јеванђеље
      • Хаџи Проданова буна
    • 28. септембар
    • 29. септембар >
      • Михаило Валтровић
    • 30. септембар >
      • Милан Ракић
  • ОКТОБАР
    • 1. октобар
    • 2. октобар >
      • Зрењанин - Бечкерек
    • 3. октобар >
      • Сима Милутиновић Сарајлија
    • 4. октобар
    • 5. октобар >
      • Момчило Настасијевић
    • 6. октобар >
      • Прва јавна електрична централа
      • Илија Милосављевић Коларац
    • 7. октобар >
      • Краљево
      • Победник - споменик
    • 8. октобар
    • 9. октобар >
      • Ивo Андрић
      • Михајло Идворски Пупин
    • 10. октобар >
      • Милан Јовановић Батут
    • 11. октобар >
      • Александар Карађорђевић
    • 12. октобар >
      • Јован Цвијић
      • Надежда Петровић
    • 13. октобар
    • 14. октобар
    • 15. октобар >
      • Милорад Павић
    • 16. октобар >
      • Иван Сарић и први лет дрвеним монопланом
    • 17. октобар >
      • Борислав Михајловић Михиз
    • 18. октобар >
      • Петроварадинска тврђава
    • 19. октобар >
      • Коларчев народни универзитет
    • 20. октобар >
      • Београд
      • Бачка Паланка
      • Бранислав Нушић
    • 21. октобар >
      • Крагујевачки октобар
    • 22. октобар
    • 23. октобар >
      • Димитрије Давидовић
    • 24. октобар
    • 25. октобар >
      • Димитрије Руварац
    • 26. октобар >
      • Милош Црњански
    • 27. октобар >
      • Владимир Ћоровић
    • 28. октобар >
      • Милоје Милојевић
    • 29. октобар
    • 30. октобар
    • 31. октобар
  • НОВЕМБАР
    • 1. новембар
    • 2. новембар
    • 3. новембар >
      • Тимочка буна
    • 4. новембар
    • 5. новембар >
      • Милена Павловић Барили
    • 6. новембар >
      • Вук Стефановић Караџић
      • Танјуг
    • 7. новембар
    • 8. новембар >
      • Милутин Бојић
    • 9. новембар
    • 10. новембар >
      • Јефимија Мрњавчевић
    • 11. новембар >
      • Стеван Сремац
      • Милица Хребељановић
      • Српска деспотовина
    • 12. новембар >
      • Милутин Немањић
    • 13. новембар >
      • Анастас Јовановић
    • 14. новембар
    • 15. новембар
    • 16. новембар >
      • Ђорђе Петровић Карађорђе
      • Династија Карађорђевић
      • Колубарска битка
    • 17. новембар
    • 18. новембар
    • 19. новембар
    • 20. новембар
    • 21. новембар >
      • Слободан Јовановић
    • 22. новембар
    • 23. новембар >
      • Косовска Митровица
    • 24. новембар >
      • Педагошки музеј
    • 25. новембар >
      • Повлачење српске војске преко Албаније
    • 26. новембар >
      • Прво заседање АВНОЈ-а
    • 27. новембар >
      • Демонстрације на Косову и Метохији
    • 28. новембар >
      • Позоришни музеј
    • 29. новембар >
      • Душан Радовић
    • 30. новембар
  • ДЕЦЕМБАР
    • 1. децембар
    • 2. децембар
    • 3. децембар >
      • Владан Ђорђевић
    • 4. децембар >
      • Позориште на Ђумруку
    • 5. децембар >
      • Музеј Николе Тесле
    • 6. децембар >
      • Јован Јовановић Змај
    • 7. децембар >
      • Урош Предић
      • Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
      • Стеван Јаковљевић
    • 8. децембар
    • 9. децембар >
      • Љубица Цуца Сокић
      • Ваљево
    • 10. децембар
    • 11. децембар
    • 12. децембар >
      • Карловачка гимназија
    • 13. децембар >
      • Васа Чарапић
    • 14. децембар >
      • Бошко Палковљевић Пинки
    • 15. децембар
    • 16. децембар
    • 17. децембар
    • 18. децембар
    • 19. децембар >
      • Mилева Марић Ајнштајн
    • 20. децембар
    • 21. децембар >
      • Партизански покрет
    • 22. децембар
    • 23. децембар >
      • Позориште на Теразијама
    • 24. децембар >
      • Турски устав
    • 25. децембар >
      • Божић и божићни обичаји
      • Марија Трандафил
    • 26. децембар >
      • Кекец
    • 27. децембар >
      • Стефан Стратимировић
    • 28. децембар >
      • Пирот
      • Нолит
    • 29. децембар >
      • Филип Вишњић
    • 30. децембар >
      • Марко Мурат
    • 31. децембар >
      • Јелисавета Начић
Претражите веб-сајт!

Митровдан 

8/11/2016

0 Comments

 
Picture
         Свети великомученик   Димитрије Солунски Чудотворац рођен је у граду Солуну, од добрих и побожних родитеља, који су због великог гоњења хришћана у то време, потајно веровали у Исуса Христа. Његов отац је био војвода Солунски, човек који је био веома милостив према сиротињи и чинио добра дела.
Димитрије је за своје родитеље био као Божји дар, био је једино и дуго очекивано дете, које је са великом пажњом однеговано и васпитано. Када је довољно одрастао да је могао разумети истину, родитељи су Димитрија увели у свету веру крстивши га у својој тајној молитвеници. Пошто је примио свето крштење, изучавао је Божји закон, растао је и телом и духом, пењући се лествицом врлина. Када је постао пунолетан, његови родитељи су умрли, оставивши му своја имања али и пример богоугодног живота. Када је цар Максимијан сазнао за смрт војводе Солунског, позвао је Димитрија и приметивши колико је паметан и храбар, постави га за царског намесника целе Солунске области. Тада му је поверена дужност „ да чува отачаство своје, и очисти га  од безбожних хришћана, убијајући свакога који призива име Распетога “.
Након примања чина од цара, Димитрије се вратио у Солун, где су га грађани дочекали са великим одушевљењем и почастима. Тада је одмах почео да се јавно исповеда и прославља пред свима Господа Исуса Христа, подучавајући и учећи све светој вери.  Пре доласка цара Максимијана у Солун, своје имање и богатсво Димитрије је предао своме верном слузи Лупу, а затим се посветио молитвама и посту, припремајући се за мученички венац.
Сазнавши да је царски намесник Димитрије хришћанин и да је већ многе увео у хришћанску веру, цар се разгневио и почео је проверавати да ли је истина све што је о њему чуо. По Димитријевој потврди цару да је хришћанин, цар нареди да га пошаљу у тамницу. Иако у тамници, Димитрије је и даље хвалио и славио Бога пролазећи разна искушења.
У то време цар Максимијан је приређивао разне представе и игре, па је тако једном приликом цар направио посебно позориште, са бином на стубовима, испод које су била пободена копља са оштрицама окренутим увис. Када би један од царевих истакнутих мегданџија, по имену Лије, победио некога у рвању, он би га бацио са бине на постављена копља. Међу многим невиним жртвама, били су и многи хришћани, али се један од њих по имену Нестор, посебно издвојио. Када је Нестор чуо да се цар бездушно забавља, отишао је Светом  Димитрију по  благослов да изађе на мегдан Лију и тако спречи крвопролоиће своје браће. Иако га је Димитрије упозорио да може да сконча свој живот на исти начин, Нестор је без размишљања и страха изашао на мегдан и на исти начин убио Лија. Због Лијеве смрти цар Максимијан је много туговао, па када је сазнао да је Нестор изашао на мегдан са Димитријевим благословом, наредио је да убију Димитрија, што су војници и учинили у тамници 26. октобра / 8. новембра 306. године. Хришћани су га тајно сахранили, а на том месту, када је престало гоњење хришћана, над гробом светог Димитрија је подигнут мали храм. У њему су се догађала разна чуда, а разни болесници су били излечивани од својих болести. Још већа чуда догађала су се у Солуну, где су почивале мошти светог Димитрија. Неки илирски велможа Леонтије био је болестан од неизлечиве болести. Уз молитву пришао је моштима светог Димитрија и био  потпуно исцељен. Из захвалности Леонтије је на место старе, подигао много већу цркву. Када је цар Јустинијан покушао да пренесе светитељеве мошти из Солуна у Цариград, из гроба се чуо глас: „Станите, и не дирајте!”  Тако су мошти светог Димитрија остале заувек у Солуну. Као заштитник овог града, свети Димитрије се много пута јављао и много пута спасавао Солун од велике беде. Његов мач је одбијао многе освајаче, он је као Божји гласник који вековима шаље поруку да је цасртво земаљско пролазно и ништавно, а да је једино Царство небеско вечно и величанствено. Према народном предању и житијима светаца, Димитријев гроб је одисао босиљком и смирном, па је зато овај светац назван Мироточиви.

Руси Светог Димитрија сматрају покровитељем Сибира, који је освојен а затим Русији и присвојен 26. октобра 1581. године.

Култ Светог Димитрија веома је жив и код нас Срба. У средњовековној Србији посвећени су му многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој Патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани. Митровдан је једна од највећих српских слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима. Слави се увек истог датума јер спада у категорију стајаћих, односно непокретних празника. У црквеном календару, Митровдан је обележен црвеним словом, док је у Богослужбеном уставу цркве означен црвеним крстићем што значи да је овај празник по значају припада трећој од шест група у које су сврстани сви празници за целу годину.
За овај празник везују се многа народна веровања. Уочи Митровдана свако треба да је код своје куће "ко не спава код своје куће, тај ће целе године спавати по туђим кућама". Обичај је да се на данашњи дан отпуштају слуге којима је истекао уговор и да се изнајмљују нови.
За Митровдан и Ђурђевдан у нашем народу се каже да су главе од куће. Ових се дана мрси, ако су дани мрсни. На овај дан ако буде мраза и пада снег, таква ће бити цела зима. Ако пада снег на Митровдан, каже се да је Свети Димитрије дошао на белом коњу. На овај дан се обично сече купус, али се на Митрову недељу не сеје жито јер по веровању, у задушној недељи посејано жито рађа празне класове. Ко жели да му црни лук током зиме не проклија, ставити уочи Митровдана на топло место па се неће покварити. У сваки угао куће стави се по један облутак против мишева. По овцама се гледало каква ће бити зима: ако би на  овај празник овце лежале са скупљеним ногама, биће блага зима, а ако леже са опруженим ногама онда ће зима бити веома оштра. Ово су остаци старих веровања када је Митровдан спадао у новогодишње празнике.

Овај дан је и  из историјског угла веома значајан, јер се везује за хајдучки растанак, време када хајдуци прекидају своју борбу против  угњетача и одлазе да презиме зиму код својих јатака, где бораве све до Ђурђевдана када поново крећу у борбу. " Митров данак - хајдучки растанак,
Ђурђев данак - хајдучки састанак ".

Митровдан се слави као градска слава у две Митровице, Сремској и Косовској. Поводом градске славе служи се света архијерејска литургија, а затим се врши свечани обред сечења славског колача.

Овај празник се као градска слава Косовске Митровице, редовно обележава сваке године. Овом приликом приређује се Митровдански сајам културе који траје од 15. октобра до 15. новембра. У склопу обележавања градске славе, организује се изложба уметничких радова, изложба фотографија, цртежа и плаката, као и многи други садржаји попут духовних и књижевних вечери, позоришних представа и концерата.                                                                            


Примери добре праксе:
Хајдуци и ускоци - час историје



Сања Марковић
0 Comments

Видовдан 

28/6/2016

0 Comments

 
Видовдан је непокретни верски празник који празнују Српска православна црква (15. јуна по јулијанском, односно 28. јуна по грегоријанском календару) и  Бугарска православна црква.
У српском народу овај празник има веома велики значај; у њему се преплићу веровања и народни обичаји, као и веома значајни историјски догаћаји
.  Српска православна црква је први пут овај празник унела у свој календар тек 1889. године. У календару Српске православне цркве налази се и празник који обележава Светог мученика Лазара, кнеза српског; исти датум помиње се и као празник старозаветног пророка Амоса (славе српског кнеза Лазара). Према "Прологу" истог дана Српска православна црква слави и свог патријарха Јеферма кога је Сабор изабрао 1375. године.

За овај празник постоји више верзија о пореклу народног назива, од којих ни једна до данас није потврђена.
Picture
По  једној од верзија Видовдан представља наставак слављења словенског божанства Световида, који је сматран богом изобиља и рата и за којег се претпоставља да је можда био српски врховни бог. Споменици о Световиду и његовом култу су многобројни и врло опширни у хроникама страних хроничара. Хелмалд, Сакс Граматик, Книтлинг Зага и многи други споменици описују Световида, његов храм, култ, начин прорицања помоћу белог коња, њему посвећеног итд. Световид је био велики бог Словена на острву Рујну. О томе постоје извесна Хелмолдова сведочанства, који у 52. глави своје хронике говори да је међу многобројним Словенским боговима, господарио Световид ( Zvantevith ), бог земље Рујана. Хроничари Хелмолд и Сакс Граматик тврде да је Световидово име настало од имена неког хришћанског калуђера из Корвеје. Од свих словенских божанстава Световид је сматран за најзначајнијег, јер су његова пророчанства била најизвеснија. Да би му указали посебно поштовање Словени су једном годишње из свих словенских крајева приносили на жртву по једног хришћанина, кога су одређивали коцком, доносили су и разне друге дарове за жртву овом богу. Посебно су обожавали и поштовали храм овог бога, нису дозвољавали да се у њега куну нити да се сам приступ храму запрља било чиме, чак ни у ратовима. Световидово пророчиште је било веома познато, Словени су са свих страна долазили у Аркону, да им се прориче и за ту прилику увек су са собом доносили по нешто од дарова. По Саксу, Сватовид је имао четири главе, свака је окренута на по једну страну света тако да он све види. Његов ум превазилази сва времена; он познаје прошлост, садашњост и будућност. За овај празник везују се и многи народни обичаји и веровања да Видова трава - Видовчица треба да се бере у раним јутарњим сатима, пре Сунца. Росом наквашена трава Видовчица потапала би се у воду да би се њоме умили сви укућани, ради здравља. Тако убрана Видова трава служила је  и девојкама за предсказивање снова, који би се остварили оним девојкама чије су намере биле да у сну виде свог будућег изабраника. Оне би Видову траву са првим и последњим залогајем хлеба и мало соли стављале под јастук и говориле:
"Виде, Виде! Тако ти соли и хлеба, земље и неба, кажи ми ко ће ми бити суђен, доведи га у сан...!"
На овај дан је остао обичај да се из куће износи рухо да би било виђено, изношена је девојачка спрема, затим се бројао новац верујући да ће се тако убудуће више множити,  виноградари су веровали да ако на овај дан пада киша неће добро родити грожђе, док су ратари избегавали било коју врсту рада на овај дан, посебно пољске радове. Такође, по народном веровању у поноћ, уочи самог Видовдана реке постану црвене и потеку узводно. Сматра се и празником за очи, тј. "празником који отвара очи". На Видовдан, кажу, све се види, као на Косову што се видело "ко је вјера а ко невјера". На месту битке на Газиместану, расте као ендемска врста, црвени косовски божур. Поред изниклих божура, из крви српских јунака негује се и мит о лековитој моћи камена натопљеног људском крвљу после боја на Косову, који су рођаци погинулих јунака носили са собом кући и чували као највећу светињу, приписујући му исцелитељску моћ. Камен је црвене боје, нијансе људске крви, а носи назив "убојити камен". Он се користи за лечење убоја ( повреда насталих услед неког ударца или нагнечења), а носи и назив "бојни камен" или "бојев камен".
У протеклих шест векова празник Видовдан је за српски народ имао веома велики значај који проистиче из историјских догађаја, везаних за овај датум. Најзначајнији и најпознатији од свих догађаја који су се десили у историји српског народа на овај дан,је Бој на Косову ( погибија српског кнеза Лазара ) за којег су везане многобројне легенде. После битке на реци Марици 26. септембра 1371. године Турци су више пута продирали на српске територије, али су ти упади били повремени, мањег обима и врло успешно сузбијани. Прва од српских земаља која је доспела под турску власт била је Македонија, чиме је турцима био отворен пута за њихова даља освајања. Кнез Лазар им се врло успешно супротстављао и 1386. године на Плочнику, у Топлици, задао им тежак пораз. Овај пораз је служио турцима као опомена, па је турски султан Мурат I почео темељно и одлучно да се припрема за бој против кнеза Моравске Србије и његових савезника. Кнез је предузео све неопходне мере за одбрану своје земље. Позвао је све балканске хришћане да заједнички наступе ради одбране од Турака, али му се једино придружио зет, господар Косова, Вук Бранковић. Босански краљ је послао одред војске с војводом Влатков Вуковићем, састављен од Срба из области Алтомановића, која је до недавно била у саставу Србије. До битке је дошло на Видовдан, 15. јуна 1389. године по старом календару. Војске су се сукобиле на Косову пољу у близини Приштине. Турску војску је предводио Мурат I са којим су била и његова два сина Јакуб и Бајазит, као и његове најбоље војсковође. О збивањима током битке, нема поузданих информација. Сигурно се зна да су оба владара погинула, кнез Лазар и султан Мурат. Према предању, Мурата је убио српски великаш Милош Обилић, док је кнез Лазар био заробљен, а затим по наређењу Муратовог сина Бајазита био и погубљен. Када је кнез Лазар погубљен, српска војска је почела да се осипа. Са бојног поља први је отишао Влатко Вуковић са својом војском. Отпор је постао узалудан па је исто учинио и Вук Бранковић. Народно предање приписује Вуку издајство које је историјски неосновано. Извесно је да у бици није учествовао други Лазарев зет, Ђурађ II Балшић, који је и раније био у савезу са Турцима. Пошто је први сазнао за очеву смрт, Бајазит је да би дошао на власт наредио да погубе и његовог брата Јакуба. После боја, турска војска се повукла са Косова да би султан учврстио своју власт у престоници. Последице битке осетила је само српска страна, која није имала ни људског, ни војничког, ни економског потенцијала да се супротстави Османлијама. Исход битке је остао неизвестан, оба владара су погинула. Највероватније да је то ,међу савременицима створило забуну. Према правилима средњег века, војска која би прва напустила бојиште сматрала се пораженом.

Важно је поменути да су се на овај дан било намерно или случајно десили и други такође значајни историјски догађаји.
Поред Косовског боја истичу се :
  • Године 1876. Србија је објавила рат Турцима у коме је српска војска однела победу и Србија стекла независност (1878);
  • Године 1878. започета је расправа на Берлинском конгресу о Кнежевини Србији;
  • Године 1914. Гаврило Принцип је извршио атентат на аустроугарског престолонаслендика Франца Фердинанда у Сарајеву;
  • Године 1919. завршен је рад Париске мировне конференције;
  • Године 1921. донешен је Устав уједињене југословенске државе (познат као Видовдански устав)
  • Године 1948. донешена је резолуција Информбироа;
  • Године 1989. политика Слободана Милошевића је доживела свој највећи успех;
  • Године 1990. у Загребу је укинута конститутивност српског народа у Хрватској;
  • Године 2001. Слободан Милошевић је изручен Трибуналу у Хагу.
У историјском погледу, Видовдан је празник српског народа.

"...Видовдан представља опредељење једног народа да у свом свету остане доследан идеалима који су красили његове свете претке...Наша народна историја је једна дубока драма...Косовски завет је много шири од поља Косова, он представља вековну борбу за слободу и наду у бољу и светлију будућност..."


У прилогу пример добре праксе:
___.rtf
File Size: 26 kb
File Type: rtf
Download File

Наставна јединица:
Бој на Косову
Сања Марковић
наставница историје, Косовска Митровица

0 Comments

Сретење 

15/2/2016

0 Comments

 
Сретење Господње представља један од дванаест највећих хришћанских празника. Сврстава се у Богородичине празнике, а обележава се 2/15. фебруара у знак сећања на представљање Господа његовој пастви, односно први сусрет отелотвореног Господа са човеком. Према Господњем закону, који је обнародован преко Мојсија, жене које су на свет донеле мушко дете 40 дана нису смеле додирнути никакву светињу, нити су смеле улазити у храм Господњи. Рођење женског детета, подразумевало је дупло дужи период, одн. трајало је 80 дана. Тај период везује се за време које је неопходно да се жена очисти од крвопроливања. По истеку тог периода, жене су биле у обавези да заједно са дететом ступе у храм и представе га (посвете) Богу и црквеној заједници. Жртвени дар, који су биле у обавези да принесу Творцу, било је једногодишње јагње, једна грлица и један голуб или две грлице/два голуба (у зависности од материјалних могућности).
Picture
Библијски мотиви - представљање празника на фрескама и иконама
Поштујући Господњи закон, Богородица и Праведни Јосиф су 40. дана по Христовом рођењу ступили у jерусалимски храм, доносећи (због сиромаштва) две грлице као жртвени дар. У храму се сретоше са старцем Симеоном, чије је упокојење било условљено доласком Месије. Наиме, преводивши Стари завет, са хебрејског на грчки језик, старац је посумњао у онај део Исаијиног пророчанства, који говори о Христовом рођењу из утробе чисте девице. Да би се уверио у речи Господње, старац је морао да поживи 360 година. Угледавши Свету породицу у јерусалимском храму, а посебно Марију која је била обасјана божанском светлошћу, старац се обрадова и узе Младенца у наручје. Доживевши сусрет са Месијом, обратио се Творцу речима: „Сад отпусти с миром слугу твога, Господе, према речи твојој, јер видеше очи моје спасење твоје (Лк. 2, 29-30)".
Сретење Господње се са највећом чашћу најпре почело славити у Јерусалиму, последљих деценија четвртог века. Након тога његова прослава се постепено ширила по читавом хришћанском свету. У Риму је оно започело још у петом веку. У Цариграду се први пут спомиње за врме цара Јустинијана, који је његово обележавање установио 542. године. Празновање Сретења, по наредби цара Јустинијана поред редовног служења Свете литургије, подразумевало је и целоноћно бденије са литијом, уочи празничног дана. Сретење Господње се у читавом хришћанском свету празнује у знак сећања на сусрет  Бога са човеком, односно у славу и част Спаситеља и Богородице. У Српској православној цркви прославља се вишедневно. По Типику започиње свеноћним бденијем, вече уочи празника, а на сам празнични дан служи се Света архијерејска литургија. Потом се, сходно Православном литургијском календару, слави и у наредних седам дана, да би се окончало оданијем Сретења, 10/23. фебруара.
У многим домовима овај дан се празнује и као крсна слава, док у народу постоји веровање да се на Сретење сусрећу зима и лето. По предању, медвед у то време излази из своје пећине и уколико се не врати у њу то је знак да је зими дошао крај.

Прослављање празника Сретења Господњег
у новосадском Саборном храму, 15. фебруара 2014.

Тропар Сретења Господњег
Дан државности
​Посматрано са историјског аспекта, празновање Сретења у српском народу има дугу и богату традицију. Прославља се као верски празник, крсна слава и као Дан државности, односно уставности.

Прослава дана државности везује се за датум избијања Првог српског устанка, 2/15. фебруара 1804. године у Орашцу, под вођством Карађорђа Петровића. 

Идеја о обележавању овог датума потекла је од министра Народне привреде Ђорђа Н. Генчића, 1903. године. Коначну одлуку о обележавању овог догађаја донео је краљ Петар I Карађорђевић, када је 1904. године, на стогодишњицу од избијања Првог српског устанка, по први пут уприличена и пригодна прослава.
​
Други догађај, који Србију повезује са овим датумом, је прослава доношења Првог устава кнежевине Србије, 1835. године у Крагујевцу.

Сретењски устав је био један од најмодернијих устава 19. века. Њњегов творац био је Димитрије Давидовић, а донет је на основу Белгијског устава из 1830. године, Француског устава из 1791. године и Повеље краљевине Француске из 1815. године. Сретењски устав донет је 2/15. фебруара 1835. гоине у Крагујевцу. Садржао је 142 члана и 14 поглавља, а због својих изузетних одлика, које по мишљењу великих сила нису биле у складу са развојним одликама ондашње Србије, био је на снази само месец дана.
Прослава Дана државности
​Дан државности се у Србији обележава на различите начине. Како је то нерадни дан, у школама се углавном облежава дан раније и то посвећивањем првог наставног часа сећању на догађаје који су се догодили на Сретење.
Предлози за прослављање
  1. Одржавање јавног часа посвећеног Сретењу.
  2. Презентовање догађаја који су обележили овај дан.
  3. Организовање квиза
Биљана Делић
0 Comments

свети сава - савиндан

27/1/2016

0 Comments

 
Picture
Саву Немањића - Светог Саву смрт је затекла ван отаџбине, у бугарском граду - тадашњој престоници Трнову  27/ 14. јануара 1236. или 1235. године где се зауставио враћајући се са свог другог поклоничког путовања у Свету земљу. Датум његове смрти постао је празник читавих струка: просвете, здравства, занатства.. па и празник целог српског народа.

Празновање Светог Саве
Свети Сава је уживао велико поштовање за живота, па и после смрти. Народ га је засигурно славио и клањао се његовим моштима, а стварању култа допринели су црквени списи и житија настала недуго након смрти. О празновању Светог Саве у школама тешко је говорити поготово у време турске власти јер  је школа слабо било. Тамо где их је било - код српског народа у Аустро-угарском царству немамо поузданих података о званичном прослављању Савиндана. 
Први помен обележавања Савиндана као школске славе открио је Милорад Павић у уџбеницима српско-латинске школе Козачинског у Сремским Карловцима. Још 1735. на Савиндан изгледа да је била пракса да су ученици ослобођени наставе и позивају се да се моле светитељу и просветитељу Светом Сави да их заступа пред Богом. То је први писани траг о томе да се Свети Сава сматрао патроном школа, али то не значи да он то није био и раније. Стога је природно што је и прва Велика школа у Београду имала на звонима изливен лик Светог Саве.
У ослобођеној Србији Савиндан као школску славу озваничио је кнез Милош Обреновић својом наредбом 1823. године, а од 1827. обавеза прослављања наредбом је успостављена и за трговце. Кнез Михаило Обреновић је законом утврдиуо обавезу прослављања Савиндана као школске славе свих школа. Савиндан се  славио све до 1945. године када је забележено да је свечано прослављен и на београдсјком универзитету и тој су прослави присуствовали нове комунистичке власти и сам Тито. Агитпроп је, међутим, издао директиву да се из прославе измести верски обред што је довело до секуларизације и престанка прослављања у Србији. За све то време Савиндан се прослављао у иностранству међу Србима који живе ван отаџбине. 
Указима и законом након 1991. године Савиндан се опет прославља у нашим школама као школска слава. Пракса прослављања је различита. 
Светосавска академија и пратеће активности
Светосавске прославе или академије у 19. веку изгледале су тако што почну Светосавском химном, верским обредом свећења и резања колача и певањем тропара. Домаћин славе или кум буде обично неки ученик и његови родитељи. Они или неко од угледних наставника, родитеља, суграђана говоре светосавску беседу. затим је трајао културно-уметнички програм у којем ђаци приказују шта умеју и знају. Цео догађаја у вечерњим сатима завршавао се игранкама или светосавским балом. Савиндан је био дан када се прикупљају добротворни прилози за каквог сиромашног ђака или за изградњу, поправку школе и слично. 
Када се 90-их година прошлог века Савиндан поново почео прослављати у школама баштињена је ранија пракса прослављања Светог Саве. Идеалан пример Светосавске академије требало би да буде светковина интелекта, духа и физичке спремности па тако Савиндан прате најразноликије активности:
  • Светосавски темати - конкурси у уметничким предметима, али и науци, историји на унапред и раније расписане теме на које ученици пишу радове и на Савиндан добијају резултате и награде.
  • Није редак случај ни светосавских турнира у различитим спортским вештинама, играма, уметничком плесу итд. 
  • Проглашавање и награђивање светосавског детета за људске квалитете и врлине. 
  • Светосавски квиз за одређени узраст у којем се сваке године огледају одређени ученици. 
  • Светосавски бал у вечерњим сатима организовале су најважније институције, а када се тај обичај изгубио, Светосавски бал је све време организован у Бечу. Данас се Светосавски бал организује на нивоу општина, високих институција и онично буде повод да се прикупе нека добротворна средства. Управо на  Светосавском балу Ђинђићева влада прикупила је добротворне прилоге за наставак изградње Светосавског храма у Београду.
Од свих активности само једна је обавезна и неизоставна - свећење колача да би празник оправдао име школске славе, али не само због тога. Више пута у историји из политичких разлога било је покушаја да се Светом сави, будући да  му нико не може порећи значај и величину, одузме његов монашки и светачки лик, те да се стави акценат на његов просветитељски и државнички значај. Довољно је, међутим, прочитати било које речи Светог саве, па ће бити јасно да све његове улоге проитичу из његове вере и монаштва, архиеписковања. Тако и просвети, Свети Сава сматрао је просвећеним оне који раде на светости себе и других и примању Духа Светог. Зато би сваки другачији приступ прослављању, без верског обреда, био каљање Светог Саве, па га је боље не прослављати, него обележавати искључиво световно.
Програм школске прославе
Код великих прослава са дугом традицијом, поготово код националних празника, није добро мењати им традиционални начин прослављања иначе празник губи свој негдашњи смисао.
​Ево примера тока скромоне прославе светог Саве у школи.
  1. Светосавска химна
  2. Свећење и сечење колача са свештенством, школским кумовима или домаћином славе (изабрани ученик и његови родитељи) и певање тропара
  3. Светосавска беседа - кумови или угледни суграђани, чланови колектива
  4. Проглашење светосавског детета
  5. Културни програм (рецитали, драмски игрокази и сл)
  6. Резултати светосавског темата (конкурси) и награђивање ученика добитника награда
  7. Отварање изложбе ученичких радова
  8. Коктел и светосавски бал
Предложени редослед не мора да садржи све активности, а може да има и још неке активности, на пример спосртске. Није нужно ни да активности теку наведеним редоследом, али химном и свећењем и резањем колача прославе почињу. 
Велика је библиографија радова о Светом Сави. У тој библиографији осим научних радова и студија из области историје, уметности, права, књижевности, теологије итд. посебно место заузима белетристика. Готово да не постоји значајан књижевник који није написао нешто о Светом Сави или поводом њега. 
Читава једна библиотека посвећена је Светом Сави. Уметничка и народна књижевност пружају довољно грађе за приредбе у просечном веку једног наставника. Ипак, наставницима је тешко да проберу садржаје за светосавску приредбу јер им се тема чини сувише свечаном, узвишеном за оно чиме располажу. Неретко су светосавске приредбе укочени рецитали јер се по аналогији са осталим празницима и значајним датумима држимо строго тема о Светом Сави. Међутим, феномен светосавља и то што се Свети Сава сматра оцем нације омогућава да свака тема може да буде светосавска ако су у њој вредности каквима нас је учио Свети Сава. 
Стога је препорука аутора овог чланка да је уместо укочених рецитала много пута читане поезије о Светом Сави, боље да се Савиндан посвети актуелном јубилеју у српској култури. Ако је у Великом рату српски народ показао вредности којима их је Свети Сава учио, зашто он не би био тема светосавске приредбе. Ако је годишњица Теслине или Пупинове смрти, куд ћете бољу тему за светосавску приредбу. 
Уколико су приредбе осмишљене тако да је њихова окосница игроказ све чечшће чујемо да је тешко окупити учениме за пробе, привићи на језик који се захтева у игроказима итд. Светосавска приредба не би требало  иком да је мучење, требало би да је светковина. Уместо захтевних и тешко остваривих амбициозних сценских пројеката Светом Сави је милије да сви учествују. Увек можемо да организујемо низ мањих упоредних активности у којима би активно учествовао већи број ученика и наставника: квиз знања, радионице разних садржаја. У духу је светосавља да се појавности мењају спрам света у којем живимо, али да се суштина не изневери. Најлепши пример тако схваћеног светосавског духа је и пројекат ђакона Илића, пројекат по коме је читав народ светосавски позван да сними филм о свом оцу нације под називом Отац: да пише сценарио, учествује у прикупљању грађе, осмишљавању сцена, костима итд. тај позив технички није могао бити модернији, а садржински вечнији. Налази се на сајту Отац, а имају и своју Фејсбук страницу под називом Филм Отац. 
У славу тог и таквог слободног духа овај приказ празника неће садржати примере сценарија, него попис књига које могу бити подстицај и инпирација.
  • Љубомир Ранковић, Књига о Светом Сави, Ваљево, 1001.
  • Милош Црњански, Свети Сава, Батајница, 1993.
  • Слободан Ристановић, Сава Немањић - Свети Сава у историји и традицији, Београд, 1990.
  • Радивоје Рајко Теофиловић, Принц Растко Свети Сава, Шид, 1996.
  • Свети Сава за школу и дом, 
  • Драган Антић, Љиљана Цвекић, Венац славе Светог Саве, Шабац, 1988. 
  • Ранко Симовић, Свети Сава - први српски просветитељ, Београд, 1997.
  • Милутин Тасић, Прича о Светом Сави, Београд, 2003.
  • Милутин Тасић, Запис о Светом Сави, Београд, 1992.
  • Милан Д. Милетић, Бројанице Светог Саве, Нови Сад, 1997.
  • Исидор Граорац, Свети Сава и школа, Приштина, 1997. 
  • Свети Сава - принц и просветитељ, Цетиње - Београд, 2007.
  • Свети Сава - споменица поводом осанстогодишњице рођења, Београд, 1977.
  • Књига о Светом Сави, Београд, 1992.
  • Светосавска поезија, ур. Рале Дамјановић, Београд, 1995. 
  • Школа Светог Саве, прир. Илија Мисаиловић, Ужице, 1996.
  • Похвале Светом Сави, прир. Раша Перић, Нови Сад, 1991.
Славица Јурић
0 Comments

Божић

7/1/2016

1 Comment

 
Picture
...Божић, Божић, благи дан

Благог Христа рођендан

Божић, Божић, светли дан

Сав је Богом обасјан.....

Тај благи и Богом обасјан дан пре много година најавио је архангел Гаврил, познат као носилац лепих и радосних вести. Он је Марији, одабраној од Творца, саопштио да ће у безгрешном зачећу родити малог Бога, Сина Божијег. Било је то у граду Назарету, зато ће се касније Избавитељ назвати и Назарећанин.

Марија је била девојка, а Јосиф је био њен даљи рођак који је пристао да, под привидом мужа, буде њен заштитник. Обоје су били из племена цара Давида. Време рођења се ближило, али Марија и Јосиф су због пописа који је наредио цар         морали да иду у Витлајем.

Ту се родио мали Бог - Божић , у граду Витлајему који је благословен да постане најпознатији град у свету, у земљи Палестини која се још од Мојсија зове Света земља. Мајка његова Марија и њен заштитник Јосиф добили су овај дар у пећини, јер су све гостионице у Витлајему биле препуне и нигде није било ни једне слободне собе за овај свети пар.Тако је Божић рођен у јаслама и међу животињама, далеко од материјалне  раскоши и богатства. Улаз од пећине својим гранама су штитила три дрвета - кедар, бор и јела. Они су даривали тек рођеног Богомладенца - кедар му је поклонио своје миришљаве иглице, бор своје миришљаве шишарке, а мала јела није имала шта да поклони и заплакала је од туге. Анђео је видео њене сузе и поклонио јој  звезду, коју је мала јела, сва срећна, одмах спустила крај новорођенчета.

Његово рођење је, као највећу благодат, осетила цела васељена. Прво су похрлили добродушни пастири предвођени божијим анђелом, да виде оног који ће постати највећи и најбољи Пастир стада божијег. Са небеса допирала је песма анђела:  „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља “. Звезде су се спустиле да виде и обасјају то дивно чудо. Мудраци, који су знали сва света пророчанства, похрлили су са свих страна света да се поклоне малом цару који ће постати Цар над царевима. Носили су дарове који му приличе - злато, тамјан и смирну. Били су то Мелхиор, Валтазар и Гаспар, представници три главне људске расе које су произашле од Нојевих синова - Сима, Хама и Јафета. Кроз њих тројицу цео људски род се поклонио Божијем сину. Обичан свет из Витлајема долазио је привучен необичном силом која до саме душе допире.

Сви су се обрадовали, осим цара Ирода, који се уплашио да ће га новорођена благодат уништити. Зато ће кренути  у једну злочиначку, неуспешну, мисију да уништи Неуништивог. Јер име овог детета било је Исус, што значи Спаситељ и Христос што значи - месија, помазаник  Божији. А својим речима и делима он сам додаде још једно име - Љубав.

Зато се празник рођења Исуса Христа и прославља тамо где има највише љубави, у кругу породице. Укућани се окупљају за трпезом која обилује храном, али и љубављу и сви заједно, обасјани светлошћу празника, отварају срца да у њих уђу доброта, опроштај и смирење.

Има много обичаја који прате овај најрадоснији празник. Они се међусобно разликују у неким детаљима, али увек и на свим просторима  православног хришћанства присутан је Бадњак. То је храстово дрво које симболише оно дрво које су пастири донели  и које је Јосиф заложио у пећини да угреје тек рођену бебу Исуса. Бадњак се ставља на ватру  и тако греје укућане све док га не смени светлост Божићног јутра. Тада се креће у цркву да се кроз свечану Божићну Литургију поклонимо  Господу  и примимо га у своја срца као у свој дом.

А онда натраг у свој дом да се сачека положајник. То је најчешће дете које прво улази у кућу са гранчицом бадњаковог дрвета. Честита Божић укућанима, приђе ватри и џара по жару изговарајући речи којима благосиља кућу и укућане:

„Колико варница, толико срећица..“

Положајник се поставља за празничну трпезу, сви се госте и певају:

...Божић, Божић,благи дан

Благог Христа рођендан

Божић, Божић, светли дан

Сав је Богом обасјан.....
                                                                             Зорица Мишова



1 Comment

    архива

    December 2016
    November 2016
    October 2016
    September 2016
    August 2016
    June 2016
    May 2016
    April 2016
    March 2016
    February 2016
    January 2016


    Списак датума

         Јануар
    07. Божић (В, Д)
    27. Савиндан (В, Д, О) 

         Фебруар
    ​02. Дан заштите мочвара (М) 
    ​07. Дан живота (М) 
    ​11. Дан болесника (С)
    15. Сретење (В)

    20. Дан социјалне правде (М)
    21. Дан матерњег језика (М) 
    ​
         Март
    ​14. Дан река (М)
           Дан броја Пи (С, О)
    21. Дан поезије (С)
    22. Дан вода (С) 

    23. Дан метереологије (С)
    24. Дан НАТО бомбардов. (Д)
    27. Дан позоришта (С)
         Април
    ​01. Дан шале и смеха
    02. Дан дечије књижевности (М)
    06. Шестоаприлско бомбард.(Д)
          Дан спорта (М)
    07. Светски дан здравља (С) 

    20. Дан заштите од буке (М)
    22. Дан планете Земље (С)
    22. Дан сећања на жртве 
         холокауста, геноцида (Д)

    23. Дан књиге (С)
          Дан заштите ауторских права

    27. Дан дизајна (С)
    28. Дан заштите 
    интелектуалне
    ​      својине (С)

    29. Дан игре (М)
         Мај
    ​03. Дан слободе медија(С)
    08. Дан Црвеног крста (М)
    11. Дан писања писама (С)
    12. Дан медицинских сестара (М)

    15. Дан породице
    17. Дан информационог друштва(С)
    18. Дан музеја (М)
    21. Дан за културни развој (С) 
    22. Дан биодиверзитета (С) 
    24. Европски дан паркова (М)
    31. Дан борбе против пушења (С)
         Јун
    05. Дан зашт. жив. средине (М) 
    08. Дан океана (С) 
    17. Дан теселација (С)
    ​
    20. Дан избеглица (С)

    21. Дан музике (С) 
    26. Дан борбе против дроге (С)
    28. Видовдан (В, Д) 
    29. Европски дан Дунава (М)
         Јул
    01. Дан сарадње (М)
    11. Дан становништва (С)
         Август
    01. Дан пријатељства 
    ​12. Дан младих (М)
         Септембар
    08. Дан писмености (М)
    11. Дан европске баштине (М)
    14. Дан прашума (М)
    15. Акција Очистимо свет (С)
    16. Дан очувања озонског омотача
    22. Онлајн дан (С)
          Дан без аутомобила (М) 
    27. Дан туризма (С) 
    28. Европски дан језика (М) 
    ​
         Октобар
    ​1-5. Дечија недеља (М, О) 
    01. Дан старих особа (С) 
    02. Дан становања (С) 
    03. Дан деце (М)
    04. Дан заштите животиња (М)
    05. Дан учитеља (С, О)
    09. Светски дан поште 
    10. Дан менталног здравља(С)
    11. Дан борбе против природних
          катастрофа (М) 

    16. Дан хране (С) 
    17. Дан борбепротив сиромаштва(С)
    21. Дан борбе против пиратерије(С) 
    22. Дан посв. говорним манама (М) 

    24. Дан доступности и развоја               информација (С)
    27. Дан аудио-визуелне баштине (С)
    ​30. Дан штедње(С)
         Новембар
    ​07. Европски дан науке
    08. Митровдан (В)
           Дан просвет. радника (О)
    10. Свет. дан за мир и развој
    11. Дан примирја у 1. св. р. (Д) 
    13. Међународ. дан љубазности (М) 
    14.
    Светски дан борбе против
          дијабетеса
    (С)
    16. Дан толераниције (М) 
    17. Дан средњошколаца (М)
    20. Свет. дан права детета (О)

    21. Светски дан телевизије (С) 
    ​23. Међунар. хуманитарни дан (М)

    27. Дан уздржавања од куповине (М)
         Децембар
    01. Дан борбе против сиде (С)
    03. Дан инвалида (М)  
    ​05. Дан волонтера (М)

    09. Дан борбе против корупције(М)  
    10. Дан људских права (С) 
    11. Дан планина(С)
    20. Дан људске солидарности (С) 

    легенда

    М - међународни
    С - светски
    В - верски
    Д - државни

    О - школски (образовни)


    Категорије

    All
    верски
    државни
    међународни
    светски
    школски


    RSS Feed


    аутори

       Гордана Петровић
    • Дан сећања на жртве холакауста, геноцида и фашизма у 2. св. рату 22.4.
    • Светски дан метереологије 23.3. 
    • Акција Очистимо свет 15.9.
    • Дан заштите од буке 20.4.
    • Дан заштите биодиверзитета 22.5.
       Славица Јурић
    • Савиндан 27.1.
    • Онлајн дан 22.9.
    • Дан матерњег језика 21.2.
    • Дан борбе против корупције 9.12.
    • Дан телекомуникација и информац. друштва 17.5.​
    • Дан борбе против пиратерије 21.10.
    • Дан доступности информација 24.10.
    • Дан аудио-визиуелне баштине 27.10.
    • Дан уздржавања од куповине 27.11.
       Биљана Арсенијевић
    • Дан сећања на жртве НАТО-бомбардовања 24.3.
    • Дан људских права 10.12.
    • Дан спорта 6.4.
    • Дан солидарности 20.12
       Дејан Бошковић
    • Дан заштите животне средине 5.6.
    • Дан борбе против дијабетеса 14.11.
    • Светски дан вода 22.3.
    • Светски дан заштите мочвара 2.2.
       Весна Гошовић
    • Дан поште 9.10.
    • Дан дечије књижевности 2.4.
    • Дан заштите интелек. својине 26.4.
       Мирјана Радовановић
    • Европски дан језика 26.9.
    • Дан права детета 20.11.
    • Дан без аутомобила 22.9.
    • Дан писмености 8.9.
       Славица Вулић
    • Дан борбе против пушења 31.5.
    • Европски дан Дунава 29.6.
    • Дан младих 12.8.
    • Дан прашума 14.9.
    • Дан љубазности 13.11.
       Данијела Јанковић
    • Дан социјалне правде 20.2.
    • Дан борбе против дроге 26.6.
    • Дан становања 2.10.
       Сања Марковић
    • Митровдан 8.11.
    • Видовдан 28.6.
    • Дан океана 8.6.
       Олга Васић
    • Дан толеранције 16.11.
    • Дан поезије 21.3.
       Сандра Радовановић
    • Дан планете земље 22.4.
    • Дан слободе медија 3.5.
    • ​Дан борбе против сиромаштва 17.10.
       Милијана Петровић
    • Дан заштите животиња 4.10.
    • Дан борбе против сиде 2.12. 
    • ​Дан здравља 7.4.
       Наташа Трбојевић
    • Дан броја ПИ 14.3.
    • Дан теселација 17.6.
       Мирјана Куновчић
    • Светски дан прве помоћи 10.9.​
    • Дан сестринства 12.5.
       Ленче Радосављевић
    • Европски дан паркова 24.5. 
    • ​Дан музеја 18.5.
       Милена Алексић
    • Дан студената и средњошколаца 17.11.
       Биљана Делић
    • Сретење 15.2.
       Ивана Чурић
    • Светски дан књиге 23.4.
       Весна Сировљевић
    • Дан ауторских права 23.4.
       Татјана Попов
    • Светски дан позоришта 27.3.
       Владана Михалачки
    • Међународни дан породице 15.5.
     Маја Радоман Цветићанин
    • Дан просветних радника 8.11.
    ​   Марија Милосављев
    • Дан старих особа 1.10.
       Анка Рашић
    • Светски дан смеха 1.4.
    ​   Дијана Јовановић
    • Светски дан вода 22.3.
       Драга Марковић
    • Међ. дан река 14.4.
       Ксенија Суђић
    • Светски дан писања писама 11.5. 
       Зорица Мишова
    • Божић 7.1.
       Јована Милановић
    • Светски дан дизајна 27.4.
       Бојана Молнар
    • Међ. дан Црвеног крста 8.5.
       Катарина Алексић
    • Светски дан музике 21.6. 
       Ивана Цмиљановић
       Косовац
    • Дан озонског омотача 16.9. 
       Зоран Топаловић
    • Дечија недеља 1.10.
       Марина Радисављевић
    • Светски дан телевизије  20.11.
       Андреа Беата Бицок
    • Светски дан хране 16.10.
       Силвија Нађ
    • Светски дан учитеља 5.10.
       Без потписаних аутора
    1. Дан примирја 11.11.​
    2. Дан особа са хендикепом 3.12.​​
Creative Commons лиценца
Овo веб-место Дан по дан , чији је аутор http://danpodan.weebly.com/, лиценцирано je под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Unported .