Култура сећања негује се и у школама не само учењем официјелне историје, него и културом прослављања и обележавања важних датума. Обележавање тих празника не би требало да се сведе на нешто налик класичном часу. Педагошка је истина да ученици и човек уопште боље схвати, у стању је да се активира или размисли ако у неком процесу сам учествује и доживи га лично. Обележавање празника на тај начин - активним учешћем и личним доживљајем - оставиће дубљи траг на учеснике.

Етимологија

У корену речи праник је празнина, празно. Мисли се, дакако, на празнину која је намерна да би се оставило места за попуњавање дубљим смислом. Ту празнину потребно је схватити као одсуство свакодневних послова и брига, да бисмо тог дана посветили време, мисли, намере, дела... нечем вишем од нас и наше просте егзистенције, нечем што нас превазилази. Управо то превазилажење голе егзистенцијалности и појавности чини нас људским бићима која су способна и одговорна да живот и себи и другима учине бољим. Празник је, дакле, пауза, у којој надокнађујемо смисао који нам често измиче; онај тренутак када можемо и треба да се издигнемо изнад себе и својих уских и телесних потреба; димнезија симболике од које нам свима долази, прво, духовна добробит , затим и свака друга. Празник и празновање је, тако, способност и да се издигнемо и винемо изнад свакодневног, и да се посветимо, и да осмислимо, и да се оснажимо и оснажимо друге, и да сагледамо, и да се ангажујемо зарад општег добра, и да се жртвујемо...

Смисао празника

Синтагму из поднаслова везујемо обично за прослављање хришћанских празника, чији смисао није само у подсећању, него у смени циклуса, непрестаног живог присуства прошлости у садашњости у очекивању живота Будућег века. Уколико се хришћански празници сведу на пуки ритуал и обичајност, они су лишени смисла, декоративни су и не дотичу суштину. Не дотичу ни смисао људског постојања.
Слично се може рећи и за остале празнике. Они имају смисла само ако дотакну смисао људског постојања, уколико се не прослављају зато што су декретом или препоруком донесени него са циљем да нас оплемени и тиме промени наше намере, накане и дела. Зато су декрети ништа, а начин на који ћемо празновати је све. Датуми и декрети су шупље посуде у које уливамо своје садржаје.
То важи и за празнике и обележавање датума по школама. Владе, међународне организације само доносе неопходан услов - декрете и препоруке о важним датумима и тему прослављања или обележавања. Од наше способности за осмишљавање - уливање дубљег смисла - зависи да ли ће то бити истински празник или слово на папиру.

Списак празника и важних датума

За почетак доносимо списак међународних значајних датума, као и домаћих празника, који се могу обележавати по школама, дајући им дубљи смисао и тако васпитно утичући на младе нараштаје. 
Током времена на овом блогу ће бити приказани поједини празници и датуми, те дати предлози и примери из школске праксе како се могу прослављати и обележавати.

“Солидарност је једина логична могућност за успешно суочавање са данашњим изазовима, као што су глад, епидемије, несразмерна расподела извора и тероризам.” Lecha Walesa
Солидарност је једна од основних и универзалних вредности на којима би се требали градити односи између народа у 21. веку - навела је Генерална скупштина Уједињених народа 2. децембра 2005. године, у резолуцији 60/209.
На основу тога је 20. децембар проглашен Међународним даном људске солидарности.

На Светском самиту за друштвени развој, владе су се обвезале на искорењивање сиромаштва као етичког, друштвеног, политичког императива човечанства. Циљ Светског фонда солидарности, основаног 2002. године, је искорењивање сиромаштва у земљама у развоју, нарочито међу најсиромашнијима.
 “Позивам људе свих нација, вера, култура и традиција да заједно раде на остварењу обећања датог на прелазу у нови век како би оставили наслеђе мира, просперитета и одрживог напретка за генерације које долазе." (Бан Ки-моон; Порука за Међународни дан људске солидарности 2013.)
Солидарност, као морални појам означава моралну обавезу човека за човека. Туга, сиромаштво и болест је страшна, али је још страшније када си присиљен да тражиш помоћ од других и молиш за живот.
Овај дан треба да нас подсети да помажемо једни другима, да се сетимо да има оних који једва имају парче хлеба и да развијамо осећај заједништва међу људима. Не само тога дана , већ свакодневно, требамо размишљати о онима којима је помоћ најпотребнија.
Циљ обележавања овог дана је истицање солидарности посебно у смањивању сиромаштва.
Хуманост и солидарност као најснажније људске вредности не можемо наметати, али је веома важно да их свакодневно подстичемо.
Децембар је месец сабирања резултата (остварених и неостварених циљева), даривања, давања обећања, жеља...Ако се окренемо око себе видећемо да нас нечије очи траже, нечије руке се пружају да нас дотакну, неко нас треба. Шта да урадимо да овај свет буде бољи и да људи у њему буду срећнији?

"Човече ниси створен за индустрију и производњу, за конто и потрошњу. Створен си да будеш човечнији. Створен си за светло, за радост, да се смејеш и певаш, да у љубави живиш и да будеш ту за срећу људи око себе. С рукама да дајеш и са срцем да љубиш, и то с двема рукама, доста дугима да њима другог загрлиш." Phil Bosmans

Солидарност се учи од малих ногу, са децом је потребно што више радити на тему солидарности и продубљивати њихову емпатију према људима.
Активности које могу да се одвијају у школама током целе године:

• Прикупљање пакетића за болесну и напуштену децу
• Креативне радионице и продаја у хуматинарне сврхе
• Хуманитарне журке, концерти, приредбе...
• Акција прикупљања гардеробе
• Помоћ старим и немоћним особама у окружењу
• На нивоу школе може бити организовано такмичење на тему солидарности и хуманости, где би се наградили и похвалили ученици који су током године помогли другом детету или одраслој особи, учинили храбро и хумано дело, или својим понашањем били узор другима.

​На фејсбуку постоји страница Међународни дан људске солидарности где се могу видети примери обележавања у свету од стране Одељења за социјалну политику и развој Секретаријата Уједињених нација. Одељење настоји да ојача међународну сарадњу за социјални развој, нарочито у области искорењивања сиромаштва, продуктивно запошљавање и достојанствен рад и социјалну инклузију старијих особа, младих, породице, особа са инвалидитетом, аутохтони народи, лица маргинализовани од друштва и развоја.

Велика зверства и огромни губици људских живота у Другом светском рату проузроковали су усвајање Универзалнe декларацијeу о људским правима, којом је по први пута у историји човечанства признато право свих људи на "живот, слободу и безбедност - без икаквих разлика". Декларацију је усвојила и објавила Скупштина Уједињених нација у Паризу 10. децембра 1948. године. 
"Сва се људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима.Она су обдарена разумом и свешћу и треба једна према другима поступати у духу братства." - Овако почиње 1.члан Опште декларације о људским правима.
Овим документом се штите грађанске, политичке, економске, социјалне и културне слободе и права човека - од права на живот и слободу до права на достојанство, приватност, социјалну сигурност и удруживање.
Људска права су зaгарантована сваком човеку на основу његовог постојања и она су неотуђива, не могу никоме бити одузета.
Језгро основних људских права сачињавају:

• достојанство човека
• право на развој особе
• једнакост пред законом и равноправност
• слобода религије и расуђивања, слобода учења
• слобода мишљења
• слобода штампе и информација
• слобода окупљања, слобода уједињавања, слобода кретања
• слобода избора занимања и слобода рада
• неповредивост стана, гаранција приватног власништва, гаранција права на наследство
• право на азил и петицију ...

УН су 1966. године донеле два споразума, којима су разрађене слободе и права прокламована Декларацијом о људским правима, а документе је прихватило 130 земаља. 

У Савету Европе 1950. године је донета  Конвенција о заштити људских права и основних слобода која, поред основних права, установљава и механизме заштите и надзора над њиховим остваривањем.
Конвенција гарантује:

1. право на живот;
2. право на правично суђење у грађанским и кривичним поступцима;
3. право на слободу и безбедност личности;
4. право на слободу изражавања;
5. право на слободу мисли, савести и вероисповести;
6. право на слободу удруживања;
7. право на слободу окупљања;
8. право на ефикасан правни лек;
9. право на мирно уживање имовине;
10.право на слободне изборе.
Конвенција забрањује:

1. мучење и нечовечно или понижавајуће поступање и кажњавање;
2. ропство или ропски положај и принудни рад;
3. дискриминација у уживању права и слобода загарантованих Конвенцијом;
4. протеривање сопствених држављана од стране државе или спречавање њиховог уласка у земљу;
5. колективно протеривање странаца.
Велико питање је да ли стварно знамо шта значе и колико су нам блиске речи право на живот, дечја права, женска права, права мањина. Колико пута смо равнодушно прошли поред запуштеног детета које проси, или са страхом окренули главу од жене која има модрице по лицу. Да не помињемо колико пута смо прећутали и нисмо реаговали на дискриминасање некога ко је различит.
Обележавање празника у школи
Сведски дан људских права је важан празник и његово обележавање у школи је веома битно. Деца морају да знају своја права, морају преузети одговорност за себе, своје вршњаке и да знају како да се заштите.Важно је да свакога дана радимо на томе да та права не ограничавамо другима и да не окрећемо главу од кршења истих.
Један од начина обележавања може бити гледање неког од приказа са плеј листе Људска права, а потом развијамо дискусију о датој теми. Многи људи не знају о својим правима. Генерално знају да имају право на храну и безбедно место за боравак, знају да имају право да буду плаћени за посао који обављају, али постоје многа друга права.
Када су људска права позната, злоупотребе као што су дискриминација, нетолеранција, неправда, репресија и ропство могу нестати.
У оквиру часова грађанског васпитања може се организовати и спровести пројектна настава са циљем истраживања кршења људских права у окружењу.
Вршњачки тим и Ученички парламент могу спровести анкету међу ученицима под називом „Шта су људска права“ и на основу резултата анкете осмислити активности за обележавање Светског дана људских права (презентације, радионице, изложбе, литерални радови..)
На часовима ликовне културе ученици могу кроз своје ликовно умеће изразе схватање појма људских права.
Ученици средњих школа града Чаковца из Хрватске, на младима једноставан начин, обрадили су проблематику људских права онако како их они виде: - право на живот у чистом окружењу, право на живот без насиља, солидарност и једнакост, право на образовање, на креативно изражавање ... Приказали су различите сцене кршења људских права са којима се свакодневно сусрећемо, а можда их и не примећујемо.
Ученици основних школа из БиХ су снимали филмиће са темом „Развој и људска права“ у оквиру Фестивала дечјег једноминутног филма.
Презентације на тему Људска права и слободе.
Пример детаљне припреме на тему људских права за ученике средњих школа урадиле су колегинице из Краљева.

еђународни дан особа са хендикепом обележава се сваког 3. децембра 1992. године. Тада је  Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је резолуцију којом је позвала све земље света да овај дан обележавају као дан подршке и  равноправног учешћа у друштву свих особа са хендикепом. Обележавање овог дана треба да обезбеди да се осветле проблеми и тешкоће са којима се сусрећу особе са хендикепом, међу којима се посебно истичу сиромаштво, висока стопа незапослености и искљученост из друштва.
Више од милијарду људи, или приближно 15 процената светске популације, живи са неким обликом хендикепа. Широм света, људи са хендикепом суочавају се са физичким, социјалним, економским баријерама које их онемогућавају да у друштву учествују у потпуности и као његови равноправни чланови. Упркос  чињеници да су ове особе из социјално најугроженијих слојева друштва, они и даље најчешће остају невидљиви како за своје суграђане, тако и за друштво уопште.   
Како се може прочитати у саопштењу Канцеларије за људска и мањинска права Србије „Стратегија превенције и заштите од дискриминације, коју је Влада Републике Србије усвојила у јуну ове године, препознаје особе са инвалидитетом као и даље осетљиву друштвену групу и међу задацима Стратегије су и стварање безбедног окружења за припаднике осетљивих друштвених група и унапређење степена толеранције према њима; искорењивање односно сузбијање говора мржње и аката физичког и психичког насиља и привођење правди учинилаца таквих аката и радњи; и јавно заговарање неопходности спречавања дискриминације и промовисање културе толеранције.”

Особе са хендикепом у Србији

Обележавање дана особа са хендикепом 

Сваке године покреће се тема око које се планирају активности предвиђене за обележавање Дана особа са хедикепом. Досадашње теме биле су:

• Уклонити баријере, отворити врата: за инклузивно друштво за све (2013.)
• Уклањање препрека до стварања инклузивног друштва приступачног свима (2012.)
• Заједно за бољи свет за све: Укључивање особа с хендикепом у развој (2011.)
• Одржавање обећања: Освешћење политике о хендикепу у Миленијумским развојним циљевима према и након 2015. (2010.)
• Укључивање Миленијумских развојних циљева: Оснаживање особа с хендикепом и њихових заједница широм света (2009.)
• Конвенција о правима особа с хендикепом: Достојанство и правда за све нас (2008.)
• Пристојан / достојан рад за особе с хендикепом (2007.)
• Е-приступачност (2006.)
• Права особа с хендикепом: Акција у развоју (2005.)
• Ништа о нама без нас (2004.)
• Властити глас (2003.)
• Независно живљење и одржива егзистенција (2002.)
• Пуноправно учешће и једнакост: Позив за нове приступе за процену напретка и вредновање исхода (2001.)
• Израда  информационих технологија за све (2000.)
• Приступачност за све у новом миленијуму (1999.)
• Уметност, култура и независно живљење (1998.)

Активности које можете огранизовати на овај дан треба да буду унапред осмишљене и испланиране. На пример, можете направити изложбу радова ученика са темом коју су Уједињене нације предвиделе за ту годину. Можете у оквиру ученичког парламента или на часу одељењске заједнице организовати округли сто на којем ће се дикутовати о датој теми. Можете организовати литерални конкурс за ученике ваше школе. За какву год да се активност определите нећете погрешити, јер је јако важно са децом разговарати о различитим облицима дискриминације и потешкоћа са којима се особе са хендикепом сусрећу. То ће помоћи деци да боље разумеју и прихвате своје другаре са потешкоћама.

Светски дан борбе против сиде обележава се традиционално, сваке године, 1. децембра још од давне 1988. године. Такође, овај празник постао је дан здравља чији је значај добио глобалне размере.

Црвену трачицу 1991. године направила је група уметника како би створила универзални израз разумевања за људе који живе са или су угрожени ХИВ-ом и то да би подигли свест људи и навели их да причају о томе. Одабрали су црвену боју јер је јарка, уочљива, симболизује страст, срце и љубав и у облику је који је једноставно направити. Без обзира на облик или величину црвене трачице, порука коју шаље је иста – то је порука подршке и разумевања за особе оболеле од овог вируса.

Прослављање овог празника представља јединствену, али не и једину прилику да се људи широм света уједине против ХИВ-а, притом пружајући подршку људима који се боре са овом опаком болешћу и њиховим породицама, сећајући се оних који су ту битку, нажалост, изгубили.
Овај проблем није настао за само један дан, тако да не смемо да се понашамо као да ће се та болест искоренити ако водимо рачуна о себи само једном годишње. Све је то дуготрајан процес олакшан све већим научним открићима која доприносе сузбијању сиде.
Ипак, понекад ни све ово малопре наведено није довољно, па је оно што особе заражене ХИВ-ом спречава у вођењу нормалног живота јесте однос околине која и данас показује висок степен дискриминације. Искључење ХИВ позитивних особа из друштвених токова најчешће је последица неинформисаности по питању карактеристика овог вируса.
ХИВ се преноси директним додиром крвљу заражене особе. Основни путеви преношења су:

• Сексуални контакт,
• Преко инфициране крви (најчешће преко игле) или
• Са инфициране мајке на дете.

​У Србији је живи око 3200 особа инфицираних ХИВ-ом, а број људи код којих је дијагностификована ХИВ инфекција током 2015. године, за 37% је био већи него 2014. године, што је највећи број новодијагностификованих од 1987. године.
Међутим, од почетка коришћења и примене савремених терапија против ове инфекције у Србији је ХИВ од прогресивног вируса, који води у неизлечиву аутоимуну болест, сиду, преведен у хроничну вирусну инфекцију.
Такође, још једна добра ствар јесте чињеница да је у Србији лечење особа са ХИВ-ом бесплатно и да постоје јако добри инфектолози.
Са друге стране, мањкају лекови новије генерације за другу и трећу одбрану од ХИВ-а који су изузетно скупи, али имају мање штетних ефеката, много више побољшавају квалитет живота и продужавају га са тренутних 30 на 50 година у најбољем случају. Поред тога, јавља се и несташица тестова којима се прати успешност терапија и имунолошког стања током лечења.
Први корак у смањењу особа оболелих од ове болести је подизање свести о ХИВ-у у својој околини, ношење црвених трачица, тестирање и првенствено информисање младих о мерама заштите и превенције. 

Обележавање овог дана у школама може се обавити на више начина и то:

• Ношењем црвених трачица,
• Одржавањем едукативних радионица за младе ,
• Одржавањем специјалних часова који ће за тему имати сиду и ХИВ, заштиту, као и важност овог дана,
• Писањем литерарних радова,
• Упознавањем оболеле особе у циљу сазнавања што више корисних информација у вези са карактеристикама ове болести.

Од велике важности за превенцију су разни пројекти и едукативне радионице намењене ученицима и студентима који имају од 15 до 30 година, на тему полно преносивих инфекција и ХИВ-а. Циљеви радионица су да се млади упознају са основама репродуктивног и сексуалног здравља, као и да стекну вештине комуникације и ненасиља са ризичним групама.  Треба напоменути да се сличне радионице организују и за особе са инвалидитетом, кроз програм обуке за подршку имплементацији Конвенције Уједињених нација  о правима особа са инвалидитетом. 
У овом документу се налази припрема за вршњачку едукацију засновану на драми у очувању здравља. Аутори су Сидл Берлин (Cydelle Berlin) и Кен Хонбак (Ken Hornback) који одржавају радионице о ХИВ-у, тзв. тренинге, под покровитељством Уједињених нација.  Документ је преведен на наш језик и садржи драмске технике и методологију која се бави осећањима, а поруке се преносе публици кроз инпровизацију и вршњачку едукацију.
На сличан начин, о инфекцији, игнорисању, толеранцији, дискриминацији, неразумевању, незнању и многим другим питањима, кроз драмске улоге Маја и Вук, уз помоћ анимираних јунака Уне и Ђолета, разговарају са епидемиологом, докторком Милом.

Ево како су неке школе обележавале  овај дан:

• ОШ„Милић Ракић Мирко“ Прокупље
• ОШ „Бранко Радичевић“ Голубац
• Економско – трговинске Крушевац
• ОШ „Никола Вукићевић“ Сомбор