Иницијатор обележавања Дана Дунава је Међународна комисија за заштиту реке Дунав (International Commission for Danube Protection – ICPDR), чија је мисија да промовише и координира одрживо и интегрално управљање водама, укључујући и заштиту, побољшање и рационалну употребу вода.
Европски дан Дунава први пут је обележен 29.06.2004. године. Обележава се у 14 европских земаља потписница Међународне конвенције о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке, међу којима се налази и Србија. Сваке године број градова и грађана који су укључени у прославу Дана Дунава је све већи чиме порука о важности очувања и заштите река стиже до све већег броја људи.

Дунав је друга  река  по дужини у Европи након Волге. Настаје у Шварцвалду, Немачка,  од својих изворишних кракова Брег и Бригах . Дунав је дугачак око 2850 km, протиче кроз неколико централноевропских главних градова, пре него што се улије у Црно море кроз делту Дунава у Румунији и Украјини. Протиче кроз или чини границу 10 држава:
 Немачку, Аустрију, Словачку, Мађарску, Хрватску, Србију, Румунију,
Бугарску, Молдавију и Украјину.
На његовим обалама живи око 80 милиона људи.

Кроз Србију тече у дужини од 588 километара од Бездана до Тимока. Дунав је за Србију замена за море и река од највећег значаја. О лепотама Дунава док протиче кроз нашу земљу најбоље говори видео запис „ Дунав у Србији“, са којим је освојена 2. награда на Сајму туризма у Берлину. Овим филмом повезана је лепота Дунава са културом и традицијом нашег народа. Ова невероватна река је хиљадама година средиште европског стваралаштва и цивилизације. Гледањем следеће презентације можете сазнати неколико занимљивости о величанственом Дунаву и дивити се најлепшим тврђавама које су саграђене на његовој обали.

​Сведоци смо све веће немарности људи према природи и очувању животне средине. Овом, али и сваком другом празнику који се бави природом мора се посветити велика пажња током целе године.
Колико је Дунав загађен и колико су угрожене флора и фауна у његовом току кроз Србију, најбоље се види у следећем прилогу  https://www.youtube.com/watch?v=hcn6kyOqdrw
Када је у питању обележавање Европског дана Дунава уколико живите у граду кроз који ова река протиче можете организовати: излазак на реку, различите спортске активности и такмичења, изложбу ликовних  радове, прикључити се акцији чишћења. Део атмосфере са прославе Дана Дунава на Земунском кеју можете видети кликом на линк https://www.youtube.com/watch?v=zqyC4XGp7Rg
Уколико радите са најмлађима предлажем да им кроз различите едукативне радионице укажете о важности очувања еко-система, како највеће европске тако и свих река у Србији.
У старијим разредима поводом Европског дана Дунава може се организовати изложба. На једном школском паноу поставити најлепше фотографије Дунава,  а на другом слике загађеног Дунава чиме би указали на неопходност одговорнијег понашања према природи.

Видовдан је непокретни верски празник који празнују Српска православна црква (15. јуна по јулијанском, односно 28. јуна по грегоријанском календару) и  Бугарска православна црква.
У српском народу овај празник има веома велики значај; у њему се преплићу веровања и народни обичаји, као и веома значајни историјски догаћаји.  Српска православна црква је први пут овај празник унела у свој календар тек 1889. године. У календару Српске православне цркве налази се и празник који обележава Светог мученика Лазара, кнеза српског; исти датум помиње се и као празник старозаветног пророка Амоса (славе српског кнеза Лазара). Према "Прологу" истог дана Српска православна црква слави и свог патријарха Јеферма кога је Сабор изабрао 1375. године.
За овај празник постоји више верзија о пореклу народног назива, од којих ни једна до данас није потврђена.

По  једној од верзија Видовдан представља наставак слављења словенског божанства Световида, који је сматран богом изобиља и рата и за којег се претпоставља да је можда био српски врховни бог. Споменици о Световиду и његовом култу су многобројни и врло опширни у хроникама страних хроничара. Хелмалд, Сакс Граматик, Книтлинг Зага и многи други споменици описују Световида, његов храм, култ, начин прорицања помоћу белог коња, њему посвећеног итд. Световид је био велики бог Словена на острву Рујну. О томе постоје извесна Хелмолдова сведочанства, који у 52. глави своје хронике говори да је међу многобројним Словенским боговима, господарио Световид ( Zvantevith ), бог земље Рујана. Хроничари Хелмолд и Сакс Граматик тврде да је Световидово име настало од имена неког хришћанског калуђера из Корвеје. Од свих словенских божанстава Световид је сматран за најзначајнијег, јер су његова пророчанства била најизвеснија. Да би му указали посебно поштовање Словени су једном годишње из свих словенских крајева приносили на жртву по једног хришћанина, кога су одређивали коцком, доносили су и разне друге дарове за жртву овом богу. Посебно су обожавали и поштовали храм овог бога, нису дозвољавали да се у њега куну нити да се сам приступ храму запрља било чиме, чак ни у ратовима. Световидово пророчиште је било веома познато, Словени су са свих страна долазили у Аркону, да им се прориче и за ту прилику увек су са собом доносили по нешто од дарова. По Саксу, Сватовид је имао четири главе, свака је окренута на по једну страну света тако да он све види. Његов ум превазилази сва времена; он познаје прошлост, садашњост и будућност. За овај празник везују се и многи народни обичаји и веровања да Видова трава - Видовчица треба да се бере у раним јутарњим сатима, пре Сунца. Росом наквашена трава Видовчица потапала би се у воду да би се њоме умили сви укућани, ради здравља. Тако убрана Видова трава служила је  и девојкама за предсказивање снова, који би се остварили оним девојкама чије су намере биле да у сну виде свог будућег изабраника. Оне би Видову траву са првим и последњим залогајем хлеба и мало соли стављале под јастук и говориле:
"Виде, Виде! Тако ти соли и хлеба, земље и неба, кажи ми ко ће ми бити суђен, доведи га у сан...!"
На овај дан је остао обичај да се из куће износи рухо да би било виђено, изношена је девојачка спрема, затим се бројао новац верујући да ће се тако убудуће више множити,  виноградари су веровали да ако на овај дан пада киша неће добро родити грожђе, док су ратари избегавали било коју врсту рада на овај дан, посебно пољске радове. Такође, по народном веровању у поноћ, уочи самог Видовдана реке постану црвене и потеку узводно. Сматра се и празником за очи, тј. "празником који отвара очи". На Видовдан, кажу, све се види, као на Косову што се видело "ко је вјера а ко невјера". На месту битке на Газиместану, расте као ендемска врста, црвени косовски божур. Поред изниклих божура, из крви српских јунака негује се и мит о лековитој моћи камена натопљеног људском крвљу после боја на Косову, који су рођаци погинулих јунака носили са собом кући и чували као највећу светињу, приписујући му исцелитељску моћ. Камен је црвене боје, нијансе људске крви, а носи назив "убојити камен". Он се користи за лечење убоја ( повреда насталих услед неког ударца или нагнечења), а носи и назив "бојни камен" или "бојев камен".
У протеклих шест векова празник Видовдан је за српски народ имао веома велики значај који проистиче из историјских догађаја, везаних за овај датум. Најзначајнији и најпознатији од свих догађаја који су се десили у историји српског народа на овај дан,је Бој на Косову ( погибија српског кнеза Лазара ) за којег су везане многобројне легенде. После битке на реци Марици 26. септембра 1371. године Турци су више пута продирали на српске територије, али су ти упади били повремени, мањег обима и врло успешно сузбијани. Прва од српских земаља која је доспела под турску власт била је Македонија, чиме је турцима био отворен пута за њихова даља освајања. Кнез Лазар им се врло успешно супротстављао и 1386. године на Плочнику, у Топлици, задао им тежак пораз. Овај пораз је служио турцима као опомена, па је турски султан Мурат I почео темељно и одлучно да се припрема за бој против кнеза Моравске Србије и његових савезника. Кнез је предузео све неопходне мере за одбрану своје земље. Позвао је све балканске хришћане да заједнички наступе ради одбране од Турака, али му се једино придружио зет, господар Косова, Вук Бранковић. Босански краљ је послао одред војске с војводом Влатков Вуковићем, састављен од Срба из области Алтомановића, која је до недавно била у саставу Србије. До битке је дошло на Видовдан, 15. јуна 1389. године по старом календару. Војске су се сукобиле на Косову пољу у близини Приштине. Турску војску је предводио Мурат I са којим су била и његова два сина Јакуб и Бајазит, као и његове најбоље војсковође. О збивањима током битке, нема поузданих информација. Сигурно се зна да су оба владара погинула, кнез Лазар и султан Мурат. Према предању, Мурата је убио српски великаш Милош Обилић, док је кнез Лазар био заробљен, а затим по наређењу Муратовог сина Бајазита био и погубљен. Када је кнез Лазар погубљен, српска војска је почела да се осипа. Са бојног поља први је отишао Влатко Вуковић са својом војском. Отпор је постао узалудан па је исто учинио и Вук Бранковић. Народно предање приписује Вуку издајство које је историјски неосновано. Извесно је да у бици није учествовао други Лазарев зет, Ђурађ II Балшић, који је и раније био у савезу са Турцима. Пошто је први сазнао за очеву смрт, Бајазит је да би дошао на власт наредио да погубе и његовог брата Јакуба. После боја, турска војска се повукла са Косова да би султан учврстио своју власт у престоници. Последице битке осетила је само српска страна, која није имала ни људског, ни војничког, ни економског потенцијала да се супротстави Османлијама. Исход битке је остао неизвестан, оба владара су погинула. Највероватније да је то ,међу савременицима створило забуну. Према правилима средњег века, војска која би прва напустила бојиште сматрала се пораженом.

Важно је поменути да су се на овај дан било намерно или случајно десили и други такође значајни историјски догађаји.
Поред Косовског боја истичу се :

• Године 1876. Србија је објавила рат Турцима у коме је српска војска однела победу и Србија стекла независност (1878);
• Године 1878. започета је расправа на Берлинском конгресу о Кнежевини Србији;
• Године 1914. Гаврило Принцип је извршио атентат на аустроугарског престолонаслендика Франца Фердинанда у Сарајеву;
• Године 1919. завршен је рад Париске мировне конференције;
• Године 1921. донешен је Устав уједињене југословенске државе (познат као Видовдански устав)
• Године 1948. донешена је резолуција Информбироа;
• Године 1989. политика Слободана Милошевића је доживела свој највећи успех;
• Године 1990. у Загребу је укинута конститутивност српског народа у Хрватској;

• Године 2001. Слободан Милошевић је изручен Трибуналу у Хагу.
  

У историјском погледу, Видовдан је празник српског народа.

"...Видовдан представља опредељење једног народа да у свом свету остане доследан идеалима који су красили његове свете претке...Наша народна историја је једна дубока драма...Косовски завет је много шири од поља Косова, он представља вековну борбу за слободу и наду у бољу и светлију будућност..."

У прилогу пример добре праксе:

​Пре скоро три деценије, 1987. године, Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 26. јун Међународним даном против злоупотребе и незаконите трговине дрогама, са намером да се ојача неопходна сарадња и интензивира заједничко деловање широког спектра релевантних друштвених чинилаца у борби против овог растућег глобалног проблема.
Канцеларија Уједињених Нација за борбу против дроге и криминала  (УНОДЦ)  води глобалну кампању за подизање свести о великим изазовима које дроге представљају за друштво у целини, а посебно за младе. Циљ кампање је да мобилише и инспирише људе да дају подршку у борби против злоуботребе дрога.
Иста канцеларија сваке године врши избор теме за Међународни дан и покреће дугорочну кампању да би се постигло подизање свести јавности о глобалном проблему злоупотребе дроге.  Слоган глобалне кампање за 2016. годину је „Прво саслушај“, чиме се недвосмислено указује на то да је пажљиво „слушање“, односно „ослушкивање“ деце и младих први корак који треба начинити у циљу пуне подршке њиховом здравом и безбедном одрастању.
Сваке године Светски дан борбе против дроге има нови слоган и ново тежиште борбе

Сваке године око 210 милиона људи користи дроге, а од овог броја око 200.000 људи годишње умире као последица употребе дрога. Употреба дрога, лекова и трговина људима је не само здравствена претња већ и претња светској стабилности и социо-економском развоју широм света.
Ипак, упркос изазовима које дрога доноси, утицај може бити ублажен. Преузимањем уравнотеженог приступа који се бави  снабдевањем лекова и превентивним акцијама, друштво може да смањи негативан утицај дрога спречавањем злоупоребе дрога, лечењем и негом.УНОЦД заједно са водећим организацијама промовише приступ који оснажује и даје подршку заједници кроз стратегије које стављају људе у центар активности.
Најуспешнији приступ у превенцији наркоманије је кључна улога коју имају породице, школе и заједница у целини, како би се обезбедило безбедно и здраво детињство адолесцената као и  средства  за нормалан живот одраслих. Када је реч о спречавању злоупотребе дрога и борби против трговине дрогом, заједница има централно место у решавању проблема.
 
Према резултатима Националног истраживања о стиловима живота становништва Србије спроведеном 2014. године, у нашој земљи је бар једном у току живота неку илегалну дрогу користило 8% одраслих становника, а чак сваки осми испитаник старости од 18 до 34 године. Најчешће пробана илегална дрога је канабис коју је макар једном током живота користило 7,7% одраслих, односно чак 12,4% млађих одраслих испитаника, док ју је у претходних 12 месеци конзумирало укупно 1,6% испитаних, односно 3,4% њих млађих од 34 године. Употреба других илегалних дрога, изузимајући поменути канабис, релативно је ретка, али не и занемарљива, и у популацији узраста од 18 до 34 године током живота користило ју је 2,5% испитаних. Најчешће употребљиване супстанце су екстази, амфетамини и кокаин.
Све што вас занима о дејству дрога, а нисте смели да питате, наћи ћете на следећем линку.

Глобално здравље почиње са окружењем без дрога
Не постоји један одговор, ни решење у борби против дрога. Свака заједница има јединствен скуп проблема и околности. Стога су акције које се спроводе такве да учествују сви сектори
друштва -  од породице, школе, локалних здравствених станова- то су најбоље опције у решавању проблема у вези са дрогом. На нивоу локалне заједнице битна је и финансијска подршка. Спровођење свих акција у заједници може да резултитра стварањем  окружења без дрога.

Заједнице могу да предузму акције

• Едукација и пружање информација члановима заједнице, студентима, родитељима, професионалцима о дрогама и њиховом штетном утицају на појединца и заједницу.
• Укључити школе, родитеље, медије, полицију, здравствене раднике на подизању свести о штетности и злоупотреби дрога.
• Подршка и спонзорство манифестацијама, спортским дешавањима и другим активностима који промовишу здраве стилове живота.
• Рад локалних медија на ширењу порука и дистрибуцији  информација.

Наставници и ученици могу реализовати образовне и истраживачке садржаје

• Радионице са темом наркоманије или  болести зависности се редовно одржавају у Саветовалиштима за младе у читавој Србији (у Домовима здравља.) Најједноставније је да разредне старешине посете те радионице у току часова одељењске заједнице. На тим часовима у средњим школама Планом рада је пројектовано да се реализују и часови везани за наркоманију.
• Уколико разредне старешине не реализују овакве радионице, могу преузети култни филм (наше и ваше младости) „ Ми деца с колодвора Зоо“. Главна јунакиња, Кристијана Фелшеринов, постаје хероински зависник пратећи дечка у кога је заљубљена. То је потресна прича која је 1979.године преточена у филм са истоименим називом. Данас или пре 40 година, нема разлике. Искушења су иста, последице подједнако страшне. Филм је објављен на Ју Тјубу  Ми деца с колодвора Зоо . Дејвид Боуви је правио муѕику за овај филм.
• Поред тога могуће су разне радионице у оквиру часова грађанског васпитања. Ученици могу „играњем улога“ представити ситуације у кафеу, у школском дворишту у којима они прихватају или одбијају марихуану. После малих представа по већ припремљеним сценаријима могу се развијати разне дебате.У приручнику „Васпитање за здравље кроз животне вештине“ који је намењен професорима средњих школа постоји још примера за реализацију радионица везаних за психоактивне супстанце.

Порука Јурија Федотова, извршног директора  УНОЦД  поводом 26. јуна, Светског дана борбе против злоупотребе дрога је:
"Употреба дрога је глобални проблем. Превенција почиње у заједници која брине о угроженима, а то подразумева учешће породице, наставника, омладинских лидера и ментора. Морамо да почнемо да размишљамо глобално, а да делујемо локално на сузбијање употребе и трговине дрогом. Заједно можемо да радимо у правцу ефикасније стратегије за решавање проблема .“
Као што рече Јуриј Федотов, универзалног рецепта нема, али ако кренемо локално да делујемо , сваки родитљ треба пажљиво да ослушкује свог тинеџера..   ПАЖЉИВО СЛУШАЈТЕ  ВАШЕГ АДОЛЕСЦЕНТА!  је  назив брошуре за родитеље у којој је јасно дат преглед разних психоактивних супстанци, начин дејства, чињенице везане за друштвени живот тинејџера и гомила корисних савета.

Први дан лета северне хемисфере се у читавом свету пре свега чује. У преко 110 земаља и 450 градова широм наше планете 21. јуна млади људи износе своје инструменте на улице и показују да музика не припада само професионалцима. Овог посебног дана чујемо музику свуда – на улицама, у парковима, двориштима зграда и (ако се потрудимо) двориштима школа. Музика је тада нераскидиви део урбане сценографије.

Светски Дан Музике установљен је 21. јуна 1982. године у Француској. Консултујући Википедију сазнали смо да је Морис Флоре, када је 1981. године постао директор за музику и плес у оквиру француског Министарства културе, дошао до податка да у Француској свако друго дете свира или учи да свира неки музички инструмент. То је био окидач за идеју до које је дошао - да музику и извођаче изведе на улице, а све под крилатицом „музика свугде, концерт нигде“. Већ 1982.године први Fête de la Musique (Дан Музике) одржан је у Паризу и од тада се, без прекида, прославља у више од 450 градова сваке године.

Концепт овог „празника“ промовише музику на два начина:
1. Аматери и професионалци заједно наступају на улицама
2. Организују се многобројне бесплатне свирке како би сви музички жанрови пронашли пут до публике

У Србији, музика боји почетак лета од 1988. године. Музичари свирају на отвореном простору и у јавним зградама попут музеја или железничких станица, без новчане надокнаде. Овог дана значајне музичке установе излазе из свог уобичајеног окружења и физички и жанровски. Музичке школе промовишу умећа својих ученика. Млади бендови добијају прилику да свирају пред великим бројем људи. У Београду, Крагујевцу, Нишу, Краљеву, Суботици... први дан и прво вече лета засићени су различитим нотама и римама.

Да ли и школе могу бити простори у којима би млади музичари могли да покажу у ком ритму им куцају срца? Чини нам се да би топло летње вече у школском дворишту уз пријатне звуке и светлост свећа било лековито опуштање после стресног завршног испита и закључених оцена.

Катарина Алексић

​У математичком свету 17. јун се обележава као Светски Дан теселација. У питању је, за сада, незванични празник, али за математичаре, а поготово за наставнике математике и њихове ученике то је јединствена прилика да  на интересантне начине и кроз маштовите активности, проуче појам теселације. 

Теселација или поплочавање (равни) заправо представља поступак при којем се геометријски облици постављају један до другог, без преклапања и празнина. Среће се од давнина, још од старогрчке архитектура, па до данас. Данас их можете срести свуда око себе.

​Велику инспирацију у теселацијама проналазио је уметник Морис Ешер, у част чијег рођења је одабран 17. јун као дан за прослављање овог празника.

Идеју за прослављање Дана теселација  дала је Емили Гросвенор, ауторка књиге Тесалација у којој прати Тесу,  девојчицу која свугде види шаблоне и у њима се скрива. Емили је покренула читаву лавину коментара на разноразним друштвеним мрежама путем хештега  #WorldTessellationDay и у прославу укључила велики број обожавалаца ове појаве. Прослави се прикључио и чувени Ешеров музеј из Холандије.

С обзиром на то да је 17. јуна на самом крају школске године, теселацијама бисте могли да се бавите током школске године или током другог полугодишта кроз различите активности, а да завршним активностима обележите крај школске године. Ево неких предлога.
​
1. Организујте предавања на којима ћете ученицима приближити појам теселација. Теселације су свуда око нас, а на интернету има много материјала о њима које можете да искористите. Да не бисте лутали, ми вам предлажемо да прибавите информације са сајта
http://www.tessellations.org, на којем се можете добро информисати о самом појму поплочавања, али и прикупити разноразне идеје за забавне активности.
 
2. Потражите примере тесалација у стварима око вас - на плочицама, оградама, корицама књига, свезака, фудбалској лопти, мрежици на кошу... Деца ће их пронаћи свуда, ваше је само да направите изложбу.

3. Потражите примере теселација у природи - природа јако воли шаблоне, потребно је само да обратите пажњу.
Зашто пчеле воле шестоуглове
Пукотине - експериментални час
 
4. Посматрајте теселације у уметности -  можете проучити стваралаштво Мориса Ешера помоћу готових материјала на српском језику, попут чланка Ешер - уметник парадокса, или се упознати са Ешеровим делом на званичној страници његове фондације http://www.mcescher.com. Ми вам предлажемо видео материјал The Mathematical Art Of M.C. Escher, а можете да посетите и виртуелну изложбу у његовом музеју, у Холандији.

​5. Обуците теселације - сигурно у свом ормару имате бар један одевни комад са тесалацијама. Ако не можете да се сетите како геометријски елементи изгледају на одећи и обући , изгуглајте тесалације у гардероби или клиикните на слику ових апостолки.    

​6. Играјте се са теселацијама - направите теселације од лего коцки, или бојите бојанке са теселацијама. Ово су активности згодне за ученике у млађим разредима.
Лего теселације
Бојанке на Гуглу
Бојанке са Тесом
Мачке математички истраживачи
Математичка игрицa 1
Математичка игрица 2
 
7. Направите своје теселације - на интернету има доста видео - упутстава у којима можете видети како да направите теселације. Ево неких предлога:
Предлог 1
Предлог 2
Креатор теселација
 
8. Реализујте час математике на другачији начин
План активности
 
Наравно, када реализујете неке од ових активности, поделите их са другима на интернету и покажите целом свету како сте прославили овај празник, уз обавезан #WorldTessellationDay.

Као један од најмлађих и најбитнијих еколошких празника установљених за нашу планету  је Дан океана. Светски дан океана се обележава незванично од 1992. године када је у Риу де Жанеиру на самиту „Планета земља“ на иницијативу Канадске владе дат предлог о одржавању овог празника. После 2003. године овај датум поприма глобалну експанзију. Људи широм света се укључују да сачувају океане од загађења. Уједињене Нације су овај празник уврстиле у свој званичан календар 8. jуна 2008. године.

Овај дан је прилика да се слави светски океан као и наша лична повезаност са морем. Од признавања дана океана и почетка званичног обележавања, свака година је имала своју тематику. Године 2009. Уједињене Нације су овај дан обележиле темом „Наши океани, наша одговорност“, док је Светска океанска мрежа за тему имала „Једна клима, један океан, једна будућност“. Такође једна од тема била је и „Здрави океани здрава планета“. Овај дан се слави широм света. Имајући у виду да преко 70% планете покрива вода празник је установљен као упозорење на проблем глобалног загађења, прекомерног риболова и великог смањења већине океанских врста. Већина људске популације углавном живи на обалама океана и ужива у њиховим лепотама. Из океана кроз рибарство и марикултуру не добијамо само храну, већ и друге економски важне сировине као што су гас, енергија ветра и многе друге погодности. За разлику од континената, сви океани на нашој планети повезани су у једну целину. Они покривају скоро три четвртине Земљине површине и представљају највећи и најсложенији биом. Производе 70% кисеоника на нашој планети, упијају топлоту, а затим је поново шаљу широм света и тако утичу на време. Живот је настао у океанима,  зато се он сматра колевком живота. У њима се налази невероватно богатство живота – више од 100 милиона врста. У океанима живе највеће ( плави кит ), али и најмање ( зоопланктон ) животиње.

​Океанографи деле океане на три велика и један мањи. То су Тихи океан или Пацифик, Атлантски, Индијски и Северни ледени океан. Међутим, неки океанографи водени појас у коме се велики океани спајају сматрају петим океаном. То је Јужни океан. Највећи од свих  океана је Тихи океан или Пацифик. Он се протеже између Америке, Азије, Аустралије и Антартика и покрива скоро целу јужну полулопту наше Земље, тачније девет десетина њене укупне површине. Други по величини је Атлантик, који се простире између источне обале Америке и западних обала Европе и Африке. Мало мањи је Индијски океан који се налази између југоисточне Азије на северу и Антарктика на југу, док на западу досеже до обале источне Африке и на истоку до западне Аустралије. Две трећине северног леденог океана покривено је ледом. Он обавија Северни пол и досеже до Европе, Азије и северне Америке.

На званичној страници Светског дана океана можете пронаћи мноштво материјала за припрему активности, као и невероватне снимке о океанима и научити шта можемо урадите како бисмо га заштитили. Такође препоручујемо и веб-место Један свет један океан које представља платформу на којој сарадници постављају  филмове, ТВ- емисија, текстове, слике и друге различите материјале који имају за циљ да образују и мотивишу људе да дају свој допринос у очувању океана. Занимљиви видео снимци са ових веб-места се могу искористити за припрему активности о овој теми.
​Међу материјалима свакако је инспиративан промотивни видео:

Светски дан заштите животне средине (или околине) еколошки је празник који се обележава у целом свету сваког 5. јуна кроз разне активности и кампање, са циљем да се скрене пажња јавности на бројне проблеме у вези са очувањем животне средине.

Баш овај датум одредила је Генерална скупштина УН, јер се тада одржавала Конференција о заштити животне средине у Стокхолму, 1972. Предлог је дала делегација тадашње Југославије, а подржало га је 113 окупљених земаља, које су, заједно, приредиле изјаву о потреби међународне сарадње о потреби заштите животне средине. Програм заштите назван је УНЕП и постао је централни догађај активности Уједињених нација.

Опширнији текст о томе како се овај празник обележава у разним деловима света, може да се прочита на Википедији. Укратко, активности које се реализују тог дана и за тај дан веома су различите; радионице, седнице и конференције за разне циљне групе (новинаре, економисте, жене руководиоце и друге), као и спортске активности. Сваке године бира се тема, слоган и лого.

Управо на овај начин и школе би могле да обележе овај празник. Могућности су тиме заиста неограничене. Потребно је смислити тему, слоган и лого и за сваки од тих елемената расписати наградни конкурс у школи, на који се ђаци могу пријавити и учествовати.

У околини школе сигурно постоји неки део природе (шума, река, ливада) на који би ваљало скренути пажњу и упознати јавност са лепотом тог природног добра, истаћи колико може бити важан ресурс и за учење и за околно становништво и указати на потребу очувања. Ђаци могу да направе серију истраживања, фотографија, слика и разног другог материјала и да приреде изложбу у школи и око ње. Ученици ОШ „Младост“ на Новом Београду направили су модну ревију од рециклираног материјала, а ученици још једне београдске школе, ОШ „Иво Андрић“, направили су филм о Миљаковачкој шуми.

Ученици такође могу да наступају на смотрама истраживачких радова уколико буду радили биолошка, еколошка, географска и друга истраживања природног добра коме су се посветили. У Београду, такве смотре организују Удружење наставника „Доситеј Обрадовић“ и Образовни систем „Руђер Бошковић“.

Дејан Бошковић