Светски дан телевизије обележава се 21. новембра.  На генералној скупштини УН која је одржана 17. децембра 1996. године 21. новембар је проглашен „Светским даном телевизије“.  Први Светски телевизијски форум одржан је 21. новембра 1996. године  у Седишту УН. На овом форуму се говорило о порасту значаја телевизије за модерно друштво. Том приликом су позване све државе чланице УН да учествују у глобалној размени програма. Акценат је стављен на теме о миру, сигурности, друштвеном и привредном развоју и побољшању културне размене.

Телевизија је један од најутицајнијих медија који и поред економске кризе медија утиче на формирање јавног мњења.

Реч телевизија први пут је употребљена 1900. године на међународном конгресу у Паризу. Као дан рођења телевизије узима се 25. април 1925. године, када је Британац Берд у Лондону пренео слику лутке из поткровља у радњу у приземљу, где је био монтиран пријемник.

Комерцијална телевизија постала је доступна крајем двадесетих година прошлог века и представљала је средство оглашавања, забаве и вести. Први аналогни телевизијски програм високе резолуције почео је 1936. године у Великој Британији.

Од 1950. године телевизија је постала главни медијум за формирање јавног мишљења.

Народна мудрост каже: „На младима свет остаје“, а да би ти млади израсли у способне и одговорне чланове друштва, један од најважнијих услова је да имају срећно и безбрижно детињство.

У данашње време у читавом свету млади су суочени са насиљем на улици, навођењем на употребу дроге, искоришћавањем и злостављањем, дискриминацијом по основу пола, вере, нације или социјалног статуса, присиљени су да раде у тешким условима да би преживели… Милиони деце никада не завршавају школу. Глад и потхрањеност представљају велики проблем. Још увек се у појединим деловима света умире од болести које су у другим искорењене…

Због свега тога, потребно је да се деца широм света упознају са својим правима, да их разумеју и да науче да препознају ситуације које указују да су та права ускраћена, њима или неком другом детету.

20. новембар као Дан права детета обележава се од 1959. године, када су Уједињене нације усвојиле Декларацију о правима детета.

Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је 1948. године најпре Универзалну декларацију о људским правима. Овај, први међународни документ те врсте, подразумевао је и права детета. Али, убрзо је широм света дошло до сагласности да посебне потребе детета изискују и посебну пажњу. Тако су Уједињене нације 1959. године усвојиле Декларацију о правима детета, која се састојала од 10 посебних права.

Декларација или изјава је такав документ који нема законско, правно дејство, већ представља само моралну обавезу. За разлику од ње, конвенција је једна врста закона, то је уговор који правно обавезује онога који му приступи, по правилу потписом или “ратификацијом”.

Године 1978. пољска влада је поднела предлог нацрта Конвенције о правима детета Комисији за људска права УН. Током следеће, 1979. Међународне године детета, земље широм света достављале су примедбе и давале предлоге како усавршити нацрт Конвенције. Процес преговарања и израде коначног текста трајао је пуних 10 година.

Коначно, 20. новембра 1989. године, Конвенција је довршена и усвојена на Генералној скупштини УН. До 1999. године Конвенцији је приступило 191 од 193 земље света.

Конвенција о правима детета је уговор Уједињених нација који прецизира која све права припадају деци. Она поставља основне стандарде за добробит деце на различитим стадијумима њиховог развоја. Државе које потпишу (ратификују) Конвенцију постају замље чланице тог уговора и прихватају обавезу да буду законски одговорне за њену примену. Оне о томе шаљу редовне извештаје Комитету за права детета.

Конвенција о правима детета је први универзални закон који на једном месту и целовито дефинише сва важна права детета. Конвенција садржи 54 члана, који одређују поједине врсте права. Можемо их поделити у 4 групе права:

- ПРАВА НА ОПСТАНАК обухватају право на живот и право на задовољавање основних, егзистенцијалних потреба, као што су: исхрана, кров над главом, адекватан животни стандард, медицинска нега…

- ПРАВА НА РАЗВОЈ укључују све оне ствари које су нужне за нормалан и потпун развој свих потенцијала детета: право на образовање, игру, слободно време, слободу мишљења, изражавања…

- ЗАШТИТНА ПРАВА траже да деца буду заштићена од свих облика злоупотребе, занемаривања и злостављања…

- ПАРТИЦИПАТИВНА ПРАВА дају деци могућност да буду активни учесници у животу своје заједнице. Она укључују право на слободно изражавање сопственог мишљења и на учешће у одлучивању о стварима које их се непосредно тичу…

Права се ради прегледа могу сажети  у 10 тачака:

1. Сва деца и млади имају иста права. Ниједно дете не сме бити оштећено због свог пола, боје коже,  језика или религије.

2. Деца и млади имају право на највећу могућу меру здравља као и здравствне превентиве и медицинске бриге.

3. Деца и млади имају право на бесплатно основно образовање. Осим тога им се мора обезбедити посета и школама које би их могле даље образовати.

4. Деца и млади имају право на одмор, слободно време, игру и учешће у културним и уметничким манифестацијама.

5. Деца и млади имају право да се информишу, да слободно кажу своје мишљење и да буду саслушани.

6. Деца и млади имају право на добар одгој. Њихови родитељи или васпитачи не смеју примењивати силу и злоупотребу, злостављање је забрањено.

7. Деца и млади имају право да у рату и бекству приме посебну помоћ и заштиту.

8. Деца и млади имају право на заштиту од рада којим би били искориштени и од сексуалног злостављања.

9. Деца и млади имају право да живе са својим родитељима и да имају контакт са оба родитеља уколико они живе раздвојено.

10. Деца и млади инвалиди, имају право на посебну подршку и унапређење као и на активно учешће у друштвеном животу.

Међународни дан средњошколаца у свету обележава се 17. новембра, у знак сећања на велике протесте у Прагу, 1939. године. Неколико дана пре овог датума, током немачке окупације Чехословачке, нацисти су убили студента Прашког универзитета, Јана Оплетала  (1. јануар 1915-11.новембар 1939.).  

​Сахрана, на којој је учествовало неколико хиљада студената, претворила се у још једну анти-нацистичку демонстрацију. Као реакцију на овакав бунт прашких студената, Константин фон Нојрат (Konstantin von Neurath), затворио је све Чешке универзитете и школе, више од 1200 студената послао је у концентрационе логоре, а на дан 17. новембра 1939. године, Немци су стрељали 9 студената и професора без претходног суђења.

Како би овај дан остао забележен и не заборављен, 17. новембар је одабран од стране Међународног већа студената за Међународни дан средњошколаца и студената. Први пут је обележен у Лондону, 1941. године. Педесет година након инцидента у Прагу, студенти у тадашњој Чехословачкој поново су устали против другог недемократског режима, чиме је започела такозвана ,,плишана револуција “. 
​Данас се 17. новембар обележава као дан међународног поштовања ученика и школског активизма, кроз који средњошколци обнављају и допуњују знања о својим правима, обавезама и могућностима.  

Најзначајније Европске организације студената и средњошколаца су Организациони биро Европске уније средњих школа  (OBESSU- The Organising Bureau of European School Student Unions) и ЕСУ-Европска студентска унија (ESU- The European Students’ Union), које су 2004. године на Светском социјалном форуму  договориле да заједно координирају и сарађују у будућем обележавању дана. Током 2014. године ове две организације упутиле су глобални позив на акцију проширења студентских организација широм света.  Амбициозно су захтевали образовање без трошкова и хонорара, без дискриминације и без страха. Залагали су се за слободан и једнак приступ образовању и сигурно школско окружење. 

​Иако су широм света присутни различити образовни системи, средњошколци се слажу око једне ствари: једнака права за све. Кампања ,,Права на сунце“ (,,Light on the rights“), којом је промовисана Декларација о правима ученика и ученица, а која се залаже за обезбеђивање високог квалитета образовања са једнаким правима за све ученике и студенте широм Европе.
У склопу кампање ,,Права на сунце“ организациони биро Европске уније средњих школа већ дуги низ година организује двомесечни обилазак европских метропола међу којима су Стокхолм, Копенхаген, Брисел, Лондон, Цирих, Рим, Линц, Љубљана, Болоња, Салцбруг, и Београд. У оквиру ове посете организују се различите јавне активности: радионице, уметничке представе, изложбе, конференције за штампу, јавне расправе, и то све у креативном духу. Залажу се за бесплатно школовање, бесплатне оброке за студенте и средњошколце, подржавају идеју бесплатног превоза за ученике школа. Своје идеје размењују током многобројних посета школама, извођењем разних видова перформанса и креативних активности у граду (плес, графити). 19. октобра чланови организационог бироа Европске уније средњих школа планирају посету Београду, а активности ће бити организоване на Тргу Републике. На великој изложби фотографија наћиће се фотографије ученика рађене за време кампање ,,Права на сунце“ која је била спроведена у многим школама у Србији. Активисти Уније средњошколаца Србије ће поставити велики метални рам у облику сијалице. Рам ће садржати мања поља у којима ће светлети мање упаљене светиљке. Ученици и студенти ће имати прилике да напишу своје жеље у вези са правима ученика и начином унапређивања образовања, а најоригиналније мисли биће окачене на великом паноу.

Унија средњошколаца Србије (UNSS) је организација младих, настала у децембру 2003. године. Циљ је био да се створи организација која ће репрезентовати средњошколце на националном и европском нивоу. Након три године позиције посматрача, Унија средњошколаца Србије 2006.  године постаје пуноправна чланица Организационог бироа Европске уније средњих школа (OBESSU), чиме наши средњошколци стичу право да директно учествују у креирању европске омладинске и образовне политике за средњошколце.  Школа је место које постоји због ученика и треба да буде орјентисана на њихове потребе и индивидуални развитак.
 У Србији је Међународни дан студената и средњошколаца први пут обележен 2007. године пројектом  ,,Права на сунце“, а 2011. године у више од осамдесет и пет школа. Средњошколци су информисани о променама у Закону о основама образовања и васпитања. Највеће постигнуће ове организације је промена Закона о основама система образовања и васпитања, усвојеног септембра 2009. године, који ученицима у Србији омогућује право гласања у школском одбору, право учествовања и креирања развојних планова, као и самовредновање школе. Ово је јединствен пример да средњошколци промене закон једне државе. Најважније информације, вести, прилози, о овој организацији налазе се на сајту http://www.srednjoskolci.org.rs/ , међу њима су и најзначајнији документи који обавештавају средњошколце о својим правима, законима, могућностима: http://www.srednjoskolci.org.rs/dokumenti/.
​Унија средњошколаца Србије је успела да промени закон о младима, подижући на виши ниво улогу ученика у процесу одлучивања, у оквиру ученичког парламента. Унија оснива први школски фонд ,,Средњошколци за средњошколце“, први средњошколски фонд Србије. Прикупљена средства намењена су подршци средњошколцима у писању пројеката и њиховој реализацији. 24. априла, у оквиру међународног пројекта SAME (Solidarity Action day Movement in Europe), средњошколци се ангажују радећи код одређеног послодавца, а он новац, зарађен тог дана, уплаћује фонду. Више о томе на страници: http://www.srednjoskolci.org.rs/szs/srednjoskolci-za-srednjoskolce/

Међународни дан студената и средњошколаца је јединствена прилика за организовање концерата, трибина, различитих едукативних и информативних предавања, спортских догађаја, представа ученика, као и добра смерница за информисање средњошколаца о правима ученика и ученица и раду ученичких парламената. Унија средњошколаца Србије је упутила званичан позив свим ученицима и школама да снимке, фотографије активности, текст о реализованим активностима шаљу на [email protected].  како би заједничке активности организоване на овај дан биле сједињене у заједнички филм о обележавању и прослављању овог битног датума, што ће омогућити и додатну видљивост на европском нивоу.

Презентација Стефана Кујунџића о раду, циљевима и досадашњим постигнућима Уније средњошколаца Србије, може се наћи на страници https://prezi.com/_zfyf0ilhenz/unss-prezentacija/ .
​
Унија ученичких парламената града  Панчева заједно са Унијом студената Панчева организовала је 17.11.2012. године, у центру Уличну манифестацију поводом Међународног дана студената и средњошколаца. На тргу је био постављен инфо пулт а чланови уније средњошколаца делили су пропаганди материјал, брошуре и летке и одговарали на питања пролазника о положају средњошколаца и младих у Панчеву. Унија ученичких парламената града  Панчева заједно са Унијом студената Панчева обележава 17. новембар дуги низ година, сарадњом на Сајму образовања, садњом туја на кеју, а након спроведене анкете обавестили су се о конкретнијим захтевима студената и средњошколаца. Добијањем промо материјала и флајера, ученици су сазнавали корисне информације о самој Унији, како се могу прикључити и бити део будућих активности. Такође, ту су  добијали корисне информације у вези даљег школовања, што је за средњошколце  веома важно. Међународни дан студената и средњошколаца може се обележити низом дебата са истакнутим средњошколцима и значајним личностима на пољу образовања и васпитања, међушколским квизом знања из опште образовних предмета као и опште културе Важно је ујединити ученике и ученице кроз заједничке циљеве и активности, и стално их подсећати на значај  њиховог сталног напретка и усавршавања, у сигурном окружењу, једнаким правима за све и да имаји могућности креативног остваривања.
 
Ево како су неке наше школе обележавале овај дан:

• Дан средњошколаца у Техничкој школи Ваљеву
• Медицинска школа из Лесковца 

Унескова дефиниција толеранције гласи: „Толеранција је поштовање, прихватање и уважавање богатства различитости у нашим и светским културама, наша форма изражавања и начин да будемо људи. Она је заснована на знању, отворености, комуникацији и начину мишљења и уверењу. Толеранција је хармонија у различитостима, доследно поштовање људских права. Бити толерантан, не значи толерисање социјалних неправди, одбацивање или слабљење туђих уверења. То значи бити слободан, чврсто се држати својих уверења и прихватати уверења других, различитих. Толеранција значи да не подлежемо љутњи и жељи да повредимо другога. Негативна осећања можемо имати према ономе што је неко учинио, према чину, али не и према ономе ко је то учинио, тј. према особи. Треба да сачувамо мир, јер само тако можемо видети последице својих одлука. Миран разум је користан да бисмо могли водити свој живот и решавати проблеме.“
Унеско је донео бројна међународна акта који се тичу људских права, укључујући Конвенцију о грађанским и политичким правима, Конвенцију о елиминацији свих облика дискриминација жена, расне дискриминације, Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида, као и многе  друге конвенције и декларације.
У нашој земљи постоји квалитетан законски оквир у области поштовања људских права, али се он не спроводи добро у свим областима. У циљу бољег поштовања права и слобода грађана основан је независни државни орган  Заштитник грађана - омбудсман.
Одговарајућа законска регулатива само је један од услова за развијање културе толеранције у савременом друштву. "Закони нису довољни да би обезбедили слободу мишљења. Да би сваки човек слободно могао да изрази своје мишљење о било чему без било каквих притисака или осуде, у свести сваког човека мора да постоји несаломиви дух толеранције", рекао је Алберт Ајнштајн.
Други важан услов за прихватање различитости у свету јесте упознавање других народа, њихових култура и специфичности. Данас је туризам препознат као привредна грана која ефикасно спаја људе различитих раса, култура, религија и друштвених класа и доприноси култури толеранције у свету. Због  тога су  УН туризам назвале „пасошем мира“, а   1967. годину прогласиле годином туризма.  О томе говори и текст „Светски дан толеранције и туризам.“
Међународни дан толеранције подсећа људе широм света да је толеранцијa значајан чинилац  живота у миру и хармонији, као и да без ње нема развоја ни народа ни државе. Бити толерантан значи бити спреман да поштујеш и уважаваш разлике које постоје међу људима, да поштујеш широк спектар култура, облика изражавања и хуманости и представља признање универзалних људских права и слобода других. Толерантност  је постала висока друштвена вредност и неопходан услов за  успешан и здрав развој, како појединца тако и друштва у целини.
Многи људи мисле да развој цивилизације и напредак савремене технологије није праћен  развојем духовних, емотивних и социјалних вредности друштва. У прилог  тој чињеници  стоје многобројни међудржавни или национални сукоби чији смо сведоци, а који су засновани на верској, етничкој, расној или политичкој основи. У друштву су још увек у великој мери раширене предрасуде, дискриминација и нетолеранција према свему што је различито.
Због тога је организација Уједињене нације за образовање, науку и културу  – Унеско (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization - UNESCО) установила Међународни дан толеранције, а државе чланице Уједињених нација (УН) су 1995. године усвојиле Декларацију о принципима толеранције. Годину дана касније Генерална скупштина УН позвала је чланице да се укључе у обележавање Међународног дана толеранције. За датум празника одређен је 16. новембар. То је дан који треба да нас подсећа на поштовање и уважавање разлика међу људима и народима.
Према Декларацији Уједињених нација, која је усвојена 1995. године у Паризу, толерантност је умеће да се прихвати чињеница да људска бића, природно различита по изгледу, положају, говору, понашању и вредностима, имају право да живе и буду то што јесу. Разумевање и прихватање другачијег мишљења представља  кључну вредност на којој се гради здрав и миран живот унутар заједнице.
Фестивал толеранције је први  пут одржан у Београду,  у Дому омладине од 13. до 15. новембра 2014. године.

У школи се може:

• Организовати дискусија/ дебата/ филозофска радионица  на часовима одељењског старешине, кроз коју ће  ученици расветлити значење појмова различитост, толеранција, предрасуде итд. и уочити разлике између толерантног и нетолерантног става, активне и пасивне толеранције и сл. Као стимулус за овај облик рада са ученицима може  послужити попуњавање упитника о толеранцији, после којег ће ученици јавно читати одговоре и расправљати о својим ставовима. Друга могућност је заједничко гледање одговарајућег краћег филма (читање приче и сл.) после којег ће се развити дискусија о појмовима који су важни за расветљавање теме.
• У оквиру часова верске наставе може се организовати и спровести пројектна настава с циљем истраживања различитих религија, уочавања сличности и разлика између њима; у оквиру ове наставе  ученици с наставником могу посетити  храмове различитих верских заједница.
• Часови грађанског васпитања могу се посветити упознавању са различитим видовима  толеранције; ради бољег схватања појма ученици могу посетити културни центар националне мањине, дом за стара лица, дом деце с посебним потребама и сличне установе.
• Вршњачки тим и Ученички парламент могу спровести анкету међу ученицима  под називом  „Шта је толеранција” и на основу резултата анкете осмислити активности за обележавање Дана толеранције (презентације, радионице, драмски прикази...).
• Часови ликовне културе су прилика да ученици кроз своје ликовно умеће изразе схватања појма толеранције.
• Ученицима млађих разреда могу се прочитати одломци из књиге „Силеџије су прави гњаватори“ , а да њихов задатак буде да илуструју неке ситуације или да их одглуме.

 У ОШ „Ђорђе Крстић“ већ десетак година континуирано радимо на развијању толеранције међу ученицима. Реч је о спровођењу  радионица из програма „Буквар толеранције“ који је настао као плод рада младих стручњака Групе“Хајде да ...“.
Дан толеранције представља пример како се празник може обележити на занимљив начин у оквиру математике.

На Генералној скупштини Уједињених нација одржаној 20. децембра 2006. усвојена је Резолуција о дијабетесу, а Светски дан борбе против дијабетеса је уврштен у званични календар УН и од тада се обележава широм света, па тако и у Србији.
 
У школама овај дан би могао да се обележи тако што би ђаци правили новинске чланке на ову тему. У науци се много простора посвећује радовима на проналажењу узрока за оба типа дијабетеса и лека против ове болести, тако да задатак да се ти радови пронађу није уопште захтеван. С обзиром да су ти радови углавном на енглеском језику, постигла би се корелација између енглеског и српског језика и биологије.
 
Примери како би чланак могао да изгледа:
За лечење дијабетеса типа 2 има наде. Наиме, супстанца 2,4-динитрофенол, а која има широку употребу у индустрији, али и као пестицид и експлозив, користила се и као средство за мршављење негде тамо тридесетих година прошлог века. Међутим, од ње се одустало због застрашујућих контраиндикација, као што су проблеми који настају у нервном систему и коштаној сржи. И да, смрт. Но, у новије време научници су схватили да ова супстанца (такође код мишева) може да излечи поменути тип дијабетеса и исто тако болести настале као последица замашћене јетре. Са опрезом пре тачно годину дана почели су наново да испитују ову необичну супстанцу, па се надамо да су до сада и открили како да је користе без последица.
IFL Science: Banned Diet Pill Reverses Type 2 Diabetes And Fatty Liver In Rats (27.2.2015)
 
Болест једне трогодишње девојчице из Тексаса, лекари су оценили као последицу немара њених родитеља. Наиме, девојчици је дијагностикован дијабетес типа 2, који у 90% случајева настаје услед прекомерне тежине. Ни ова мала Хиспанка није изузетак. Она већ сада тежи 35 кила, што је сврстава у 5% најкрупније деце њеног узраста. Њени родитељи су такође гојазни, мада не и дијабетичари, са уочљиво лошим навикама у исхрани. Углавном, ово је најмлађи забележени случај оболеле особе од ове болести.
IFL Science: Obese Three-Year-Old Diagnosed With Youngest Known Case Of Type 2 Diabetes (17.9.2015)
 
Све о дијабетесу, прилагођено школском узрасту, може да се пронађе на блогу „Божанствена биологија“.
 
                                                                                        Дејан Бошковић

​Нежности и љубазности нису знаци слабости, већ израз снаге и одлучности.(Халил Џубран)

​​На иницијативу Светског покрета за љубазност, у Токију је 13. новембра 1998. године одржана конференција о љубазности и том приликом је донесена посебна декларација која говори о толеранцији и прихватању различитости.  Тако је 13. новембар изабран за Светски дан љубазности.

Како је наведено у декларацији “овај дан је прилика да размислимо о својим досадашњим поступцима, постављајући се изнад територијалних, културолошких или религијских граница и да схватимо да смо део глобалног друштва, јер нисмо ни бољи ни лошији од припадника других култура, раса или религија“.
Водеће земље у обележавању овог празника су : Канада, Аустралија, Нигерија, Јапан и Саудијска Арабија. Последњих година придружиле су им се Индија, Италија, Сингапур и Велика Британија.

Да ли се у Србији придаје важност овом празнику? 
На жалост, одговор је НЕ. У Србији нема конкретних акција којима би се бар на овај дан скренула пажња на неопходност лепих манира и толеранција у комуникацији са другима. Све је препуштено појединцима.
Запитајте се када сте се последњи пут осврнули око себе, заокупљени сопственом журбом и проблемима. “Хвала!“ „Изволите!“ „Извините!“ То су врло једноставне речи помоћу којих у свакодневној комуникацији можемо некоме улепшати дан. Набаците осмех на лице, упутите комплимент, загрлите неког, подржите пријатеља, уступите место старијима у аутобусу, помозите немоћнима! Обележите Светски дан љубазности гестовима којима ћете другима показати да нисте себични, да вам је стало до њих, потрудите се да будете добро расположени и да ту позитивну енергију пренесете на друге.
Немојте заборавити да будете љубазни и према себи! Частите се омиљеном књигом, уживајте у друштву најбољих пријатеља, посветите се хобију.
Психологија је доказала да љубазност према другима директно утиче и на нашу срећу.

У времену када је љубазности све мање, посебну пажњу треба посветити обележавању Светског дана љубазности у школама. Са ученицима свих узраста дискутовати о значају љубазности како би она постала део њихове свакодневнице.

• Уколико радите у вртићу или са ученицима млађег узраста у документу можете пронаћи неколико занимљивих идеја 
• У старијим разредима поводом Светског дана љубазности ученици могу направити  украшене „облачиће“ са порукама љубазности као и речима: ХВАЛА, ИЗВИНИТЕ, ИЗВОЛИТЕ....и поставити их на школски пано. На тај начин би скренули пажњу другим ученицима и подстакли  их на размишљање о важност лепог, културног и љубазног понашања. 
• Ученицима можете пустити и видео-запис у коме социолог и психолог истичу значај љубазности. Видео би послужио као увод у међусобни разговор ученика и подстакао их да причају о ситуацијама у којима су се они нашли када неко јесте/ није био љубазан према њима.

Уколико у школи обележавате овај празник или имате неку идеју, можете је поделити са другима постављајући линк у коментару испод поста.

Државни празник
Народна скупштина Републике Србије крајем 2011. године усвојила је измене Закона о државним и другим празницима, и прогласила за државни празник 11. новембар, Дан примирја у Првом светском рату. Одлучено је да овај празник, који се у Србији празновао и од 1919. године до Другог светског рата, буде нерадан дан и да се празнује свечаностима, полагањем венаца на споменике и ношењем амблема са цветом Наталијина рамонда.  

Овај ендемски цвет одабран је из више разлога. Његово природно станиште је Кајмакчалан, где су се, после повлачења српске војске, водиле жестоке борбе на Солунском фронту, где је изгинуло много српских војника, а српска војска је извојевала победу. Цвет је добио име по српској краљици Наталији Обреновић. Наталијина рамонда има својство да се, и кад је потпуно осушена, заливањем може оживети, као што је и српска држава оживела, васкрсла из пепела после Првог светског рата. 

Амблем се састоји од цвета, у чијој позадини су боје Албанске споменице – медаље за спомен на повлачење српске војске преко Албаније. Друге земље победнице такође празнују овај дан, чувајући сећање на бројне жртве рата. У земљама Британије и Комонвелта празнује се као Дан сећања, у САД као Дан ветерана. Дан примирја је званични празник и у Француској и Белгији.  Британска традиција је да, уочи овог дана, становништво, а посебно државни службеници, на реверима носе значку са стилизованим цветом булке, по предању, првог цвета, никлог после рата на пољима Фландрије, месту великог страдања у Првом светском рату.

Примирје
Примирје између савезника и Немачке потписано је 11. новембра 1918. у Француској, у железничком вагону у Компијену. У име победника потписник је био француски маршал Фердинанд Фош, а у име Немачке, предводник немачке делегације, цивил Матијас Ерцбергер. 
Иако је било потписано на 36 дана, продужавано је и прерасло је у коначан мировни споразум у Версају. 

Занимљиво је да вагон у ком је потписано примирје није одмах отишао у историју. Пошто је за Хитлера постао симбол понижења, он ће захтевати да Французи 1940. године у истом вагону потпишу капитулацију. Вагон ће бити уништен у савезничком бомбардовању Немачке (где је био одвучен) на крају рата. Прекид ватре ступио је на снагу 11. новембра 1918. године, у 11 часова пре подне. Сматра се да је последња жртва овог рата канадски војник Џорџ Лоренс Прајс, убијен два минута пре потписивања примирја. Војске су се, после потписивања примирја, повукле, а рат ће и званично бити окончан потписивањем Мировног уговора у Версају 28. јуна 1919. године. Уговори са осталим побеђеним земљама биће потписани накнадно: са Аустријом у Сен Жермену 10. септембра 1919; са Бугарском у Неју 27. новембра 1919; са Мађарском у Тријанону 4. јуна 1920; са Отоманским царством у Северу 10. августа 1920, па поништен уговором у Лозани јула 1923.

О рату
Први светски рат, до тада највећи сукоб у историји, инициран Сарајевским атентатом, почео је 28. јула 1914. године, када је Аустроугарска објавила рат Србији. Вођен је на ратиштима Европе, Африке и Блиског истока, у Пацифику и на Атлантику. Приведен је крају пробојем Солунског фронта, окончан примирјем од 11. новембра 1918. године, које ће прерасти у мир. Две сукобљене стране чиниле су силе Антанте (Русија, Француска, Велика Британија, Србија, Румунија и друге савезнице од којих нису све учествовале у биткама) и Централне силе (Аустроугарска, Немачка, Турска, Бугарска). Рат је вођен на више фронтова: Западном, Источном, Балканском, Блискоисточном, Италијанском. Ратовало се на копну, мору, а први пут и у ваздуху.

Србија је имала важну улогу у рату. Успешно је одбила прве нападе Аустроугарске у западној Србији, односећи победе на Церу, Мачковом камену и Сувобору. Године 1915. Србија није успела да одбије одлучну офанзиву Централних сила па је уследило  повлачење војске и народа преко Албаније у Грчку и Тунис, за које се често употребљава назив Албанска голгота. 

У Топличком устанку, који је избио после регрутовања Срба у бугарску армију, Централне силе су опет победиле. Солунски фронт је пробијен у другој половини септембра. 

После рата измене на карти Европе биле су огромне: нестала су царства, настале нове државе. Уместо Аустроугарске монархије, Немачког царства, Руског царства, Османског царства појавиле су се нове државе: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Вајмарска република, Крављевина Срба, Хрвата и Словенаца, Финска, Естонија, Летонија, Литванија, Пољска. Основано је Друштво народа, организација која је требало да буде чувар светског мира. Начин окончања Првог светског рата биће један од важних узрока Другог светског рата.

Дан примирја у школама

С обзиром на то да је 11. новембар нерадан дан, активности везане за обележавање тог празника треба организовати у недељи пре и после овог датума. Извори везани за Први светски рат, који се могу користити у настави, бројни су и разноврсни, тако да се  могу употребити у практично свим наставним предметима. Примери за основну школу: „Плава гробница“, Милутин Бојић, „Међу својима“, Владислав Петковић Дис, „Домовина“, Душан Васиљев (српски језик), Надежда Петровић (ликовна култура), „Тамо далеко“ (музичка култура), епидемија, трбушни тифус (биологија), размештај фронтова (географија).

Идеја о прослављању Дана просветних радника зачета је, како се најчешће наглашава, у Индији 1962. године, а пошто је 1994. УНЕСКО препознао значај обележавања датума те врсте. По Уједињеним нацијама светски Дан просветних радника је 5. октобар, и он се сваке године обележава широм света. Дан просветних радника прихваћен је широм света, у преко 100 земаља, мада се дан обележавања разликује од земље до земље. Свуда је узет датум везан за битан моменат важан за националну просвету конкретне средине.
У Србији је  као Дан просветних радника прихваћен 8. новембар тј. Митровдан - за који се верује да је дан рођења Вука Караџића. Забуну, међутим, може унети чињеница да је у 18. веку, када је рођен овај велики српски просветитељ, разлика између јулијанског и грегоријанског календара била 11 дана, а не као сада 13, што значи да је Вук рођен 6. новембра, а не 8. када је у 21. веку Митровдан ( у 18. веку Митровдан је био 6. новембра, у 19. веку 7. новембра).
Велики број школа у Србији на различит начин обележава овај дан.  У Новом Саду, сваке године 8. новембар се обележава доделом награда ,,Др Ђорђе Натошевић'' најуспешнијим просветним радницима и установама у Војводини у протеклој школској години; ученици и наставници основне школе „Деспот Стефан Високи“ у Деспотовцу свечаном приредбом обележавају Дан просветних радника, 8. новембар, али истовремено и Вукову недељу, која се у знак сећење на годишњицу рођења  Вука Караџића (6.11. 1787) обележава увек у првој недељи новембра у многим просветним установама у Србији; у Пожаревцу се тога дана додељују  повеље, новчане награде и захвалнице за резултате остварене у васпитно образовном раду...
Дан просветних радника би требало обележити на дан Вуковог рођења, дакле 6. новембра, али како је дошло до овог несклада због померања у календару, испада да се у Србији Дан просветних радника везује за Митровдан. Ово се размилажење може помирити тако што се на Дан просветних радника сетимо народних обичаја, веровања и песама, свега што је Вук сачувао од заборава, па још ако то обогатимо обичајима везаним за Митровдан, може се добити богат сценарио школске манифестације. 
Сценарио за обележавање овог дана може да има различите видове:
Митровдан - крсна слава:
1. литерарна секција добија задатке за истраживање народног блага и за тај дан поставља материјал у виду изложбе, уграђује га на блог или сајт школе, припрема презентацију зависно од техничких могућности;
2. хор припрема тропаре, који се певају за Митровдан и остале пригодне песме за крсну славу;
3. родитељи могу да се укључе у обележавање припремањем славских колача, који се излажу (такмичарски или ревијални карактер)
4. рецитаторска секција припрема духовне песме;
5. специјални гости могу бити ученици музичке школе или црквеног хора или песници (из окружења) који пишу духовну поезију; гости су чланови жирија, ако изложба славских колача има такмичарски карактер);
6. ликовна секција припрема изложбу на тему живота наших предака или организује изложбу икона.
Догађај почиње отварањем изложби, после које се одвија књижевно-музички програмом свих осталих секција.
Митровданак - хајдучки растанак:
1. изложба одеће, наоружања, торбица и другог што је један хајдук имао уз себе; посебан кутак опремити духовитим натписима које су некада домаћице везле како би украсиле своје кухиње, јер су оне током зиме биле најбитније хајдуцима који су боравили код јатака;
2. изложба портрета најзнаменитих српских хајдука (устаника);
3. књижевно-музичким програмом - познате песме хајдучког циклуса, али и на хајдуке новијих времена, баш као у песми Расло ми је бадем дрво…
Тематски дан Свадба:
1. презентација о обичајима током традиционалне српске свадбе уз имитирање неких обичаја (венац, буклија, саборник, грабена погача, кићење, мираз...);
2. мала школска сцена - одломак из серије Љубав на сеоски начин - Мираз;
3. презентација - свадбене српске народне песме;
4. презентација - енглески свадбени обичаји.
На овај дан било би примерено подсетити се многоликости тема и путева којима је Вук ишао - етнологија, историографија, лингвистика, стваралаштво...Речју, Вук се бавио свиме што се тицало народног живота од песама које славе рођење или брачни завет до речи којима Срби куде и грде. Између је Вук сместио све остало - и политику, и власт, и језичке законе, и реформу писма, и тужбалице, и веровања, и поскочице, и Југовиће... прошлост и будућност српског језика, књижевности, народа.
                                                       
                                                          Маја Радоман Цветићанин