Холокауст је име за систематски државни прогон и геноцид над различитим етничким, верским и политичким групама људи за време Другог светског рата од стране нацистичке Немачке и њених савезника.
Геноцид је међународни злочин намерног потпуног или делимичног уништавања националних, етничких, расних и религиозних група. Спада у најтежу врсту злочина против човечанства. За разлику од етничког чишћења, где је циљ да се територија “очисти” од одређене групе људи, код геноцида је циљ физичко истребљење.
У складу са изменама Закона о националним и другим јавним празницима, које је српски парламент усвојио 5. децембра 2011. године , 22. април се обележава као нацинални Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и фашизма уопште у Другом светском рату. Почев од 2012. године, Србија обележава овај дан. Овај датум је изабран јер је 22. априла 1945. године група лигораша из злогласног логора Јасеновац покушала пробој из логора.
Пробој из логора Јасеновац извршило је 600 од преосталих 1073 логораша, заточених у Циглани. Исти дан, само неколико сати касније, започео је и пробој заточеника из Кожаре. Пробој је преживело око 100 заточеника (пронађени су различити подаци 107, 87, 118).
Од свих логора, логори Аушвиц и Јасеновац су најупечатљивији примери размера страдања у Другом светском рату и монструозности злочина које су нацисти и њихови сарадници вршили над недужним народима.
Логор Јасеновац је био логор смрти у околини истоименог градића у Независној Држави Хрватској за време Другог светског рата. Био је то вишенаменски логор, али пре свега логор смрти за оне који се нису уклапали у појам расне чистоте (Срби, Јевреји и Роми). У овом логору су коришћени најразноврснији облици мучења. У логорима Јасеновац и Стара Градишка бруталности са којом су људи убијени превазилази све оно што чак ни најболеснији ум није могао да замисли и спроведе.. Људи у Јасеновцу више нису били људска бића већ објекти подесни за иживљавање.
Злочини у Србији у Другом светском рату подразумевају масовна погубљења, присилна покрштавања, депортације у логоре, прогоне и друге ратне злочине. На територији Србије било је више логор, од кјих су најпознатији: логор на Бањици-Београд, логор Јајинци-близу Београда, логор Сајмиште-Земун, Црвени крст-Ниш, Бубањ-близу Ниша, Логор Сремска Митровица, Јабука, Ледине, Драгинац...
Много људи је убијено и ван логора и губилишта, масовним стрељањима у циљу одмазде ( Крагујевац, Краљево...), рацијама ( Новосадска рација, Рација у Бачкој) у покретним гасним коморама и другде.
За обелезавање овог дана у школама, као водич може се искористити публикација "ПРИПРЕМА ЗА ДАН СЕЋАЊА НА ХОЛОКАУСТ", предлози за наставнике.
У школама се ученицима може приказати документарни филм "Крв и пепео Јасеновца", Лордана Зафрановића из 1983. године.
У раду са ученицима поводом обележавања овог дана могу се употребити стихови песме „Прво су дошли…“ пастора Мартина Нимелера, која говори о ћутању и не реаговању немачких интелектуалаца након успона нациста на власт и почетка политике "чишћења" усмерене против различитих група друштва. Песма је симбол подсећања на страхоте злочина нациста, али и опомена обичном човеку да ако не чини ништа да спречи и осуди насиље, сноси одговорност за злочин који ће на крају закуцати и на његова врата. Ова песма има више различитих верзија које се ученицима могу предочити и са њима поразговарати о актуелности и примењивости стихова на садашњи тренутак и окружење.
Геноцид је међународни злочин намерног потпуног или делимичног уништавања националних, етничких, расних и религиозних група. Спада у најтежу врсту злочина против човечанства. За разлику од етничког чишћења, где је циљ да се територија “очисти” од одређене групе људи, код геноцида је циљ физичко истребљење.
У складу са изменама Закона о националним и другим јавним празницима, које је српски парламент усвојио 5. децембра 2011. године , 22. април се обележава као нацинални Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и фашизма уопште у Другом светском рату. Почев од 2012. године, Србија обележава овај дан. Овај датум је изабран јер је 22. априла 1945. године група лигораша из злогласног логора Јасеновац покушала пробој из логора.
Пробој из логора Јасеновац извршило је 600 од преосталих 1073 логораша, заточених у Циглани. Исти дан, само неколико сати касније, започео је и пробој заточеника из Кожаре. Пробој је преживело око 100 заточеника (пронађени су различити подаци 107, 87, 118).
Од свих логора, логори Аушвиц и Јасеновац су најупечатљивији примери размера страдања у Другом светском рату и монструозности злочина које су нацисти и њихови сарадници вршили над недужним народима.
Логор Јасеновац је био логор смрти у околини истоименог градића у Независној Држави Хрватској за време Другог светског рата. Био је то вишенаменски логор, али пре свега логор смрти за оне који се нису уклапали у појам расне чистоте (Срби, Јевреји и Роми). У овом логору су коришћени најразноврснији облици мучења. У логорима Јасеновац и Стара Градишка бруталности са којом су људи убијени превазилази све оно што чак ни најболеснији ум није могао да замисли и спроведе.. Људи у Јасеновцу више нису били људска бића већ објекти подесни за иживљавање.
Злочини у Србији у Другом светском рату подразумевају масовна погубљења, присилна покрштавања, депортације у логоре, прогоне и друге ратне злочине. На територији Србије било је више логор, од кјих су најпознатији: логор на Бањици-Београд, логор Јајинци-близу Београда, логор Сајмиште-Земун, Црвени крст-Ниш, Бубањ-близу Ниша, Логор Сремска Митровица, Јабука, Ледине, Драгинац...
Много људи је убијено и ван логора и губилишта, масовним стрељањима у циљу одмазде ( Крагујевац, Краљево...), рацијама ( Новосадска рација, Рација у Бачкој) у покретним гасним коморама и другде.
За обелезавање овог дана у школама, као водич може се искористити публикација "ПРИПРЕМА ЗА ДАН СЕЋАЊА НА ХОЛОКАУСТ", предлози за наставнике.
У школама се ученицима може приказати документарни филм "Крв и пепео Јасеновца", Лордана Зафрановића из 1983. године.
У раду са ученицима поводом обележавања овог дана могу се употребити стихови песме „Прво су дошли…“ пастора Мартина Нимелера, која говори о ћутању и не реаговању немачких интелектуалаца након успона нациста на власт и почетка политике "чишћења" усмерене против различитих група друштва. Песма је симбол подсећања на страхоте злочина нациста, али и опомена обичном човеку да ако не чини ништа да спречи и осуди насиље, сноси одговорност за злочин који ће на крају закуцати и на његова врата. Ова песма има више различитих верзија које се ученицима могу предочити и са њима поразговарати о актуелности и примењивости стихова на садашњи тренутак и окружење.
Прво су дошли по комунисте, а ја се нисам побунио,
јер нисам био комуниста.
Затим су дошли по болесне, такозване неизлечиве, а ја се нисам побунио,
јер нисам био ментално болестан.
Затим су дошли по Јевреје, а ја се нисам побунио,
јер нисам био Јеврејин.
Онда су дошли по мене, али тада више није било никога
да се побуни.
Припрема за часове " Од идеје надљуди до геноцида"
|
|
Гордана Петровић