Слобода (грч. ἐλευθερία; лат. libertas) се односи, у најопштијем смислу, на тврдњу „бити слободан“ (неспутан, незаробљен) и означава стање у којем субјект може да делује без присиле и забране. Положај човека потпуно супротан слободи јесте ропство
Медији је термин који се користи да би се означиле оне структуре у друштву које постоје да би комуницирале са широм јавношћу. Термин медији се почео користити 1920-их година са проширењем присуства радија и новина које су те деценије почеле да достижу далеко већу јавност (на државним нивоима).
Медији је термин који се користи да би се означиле оне структуре у друштву које постоје да би комуницирале са широм јавношћу. Термин медији се почео користити 1920-их година са проширењем присуства радија и новина које су те деценије почеле да достижу далеко већу јавност (на државним нивоима).
Појам слободе разматрали су још антички филозофи сматрајући да човек може бити слободан само ако је друштвено активан. Након њих и други филозофи имали су своје виђење слободе као на пример да само престанком рада човек може бити слободан (Маркс) или да је човек по рођењу осуђен на слободу (Ж.П.Сартр). Након античког мишљења да je само друштвено ангажован појединац слободан, данашње поимање слободе односи се на слободу која подразумева изолацију и приватност појединца.
Било како било, сва друштвена уређења, која су спознала говор, а касније и писмо, била су окренута комуникацији међу својим појединцима. Информације о било чему кружиле су међу појединцима у почетку усмено, а касније у виду писама и прогласа.
Било како било, сва друштвена уређења, која су спознала говор, а касније и писмо, била су окренута комуникацији међу својим појединцима. Информације о било чему кружиле су међу појединцима у почетку усмено, а касније у виду писама и прогласа.
Гутенбергово откриће штампарске машине мења све. Ту се јавља нова алтернатива за свет који се мења- јавља се жеља човека да упозна своју Земљу. Тако је захваљујући штампи одјекнуо Коломбов подвиг (откриће новог континента), човек је сазнао да је Земља округла, чуло се за ново техничко средство у бродарству и тако даље. Информације су почеле да се шире, да брже путују и појављују се медији. Новине су први медији који је свакодневно нудио информације и разоноду. Након новина и књига јавља се радио, па телевизија, филм, стрип и интернет.
Што је човек временом више био информисан, све више је бивао упознат са својим правима, а посебно својим правом на слободу и на слободу информисања. Међутим, свако друштвено уређење носило је у себи исконску жељу да становништво држи у покорности разним информацијама које су имале за циљ уплашити људе, или пак дезинформацијама које су обмањивале становништво. Што су се медији више трудили да становништву све пренесу, толико се власт увек трудила да то држи под контролом и да до становништва не дођу баш све информације. Ту се јавља жеља за потпуном слободом медија за коју се многи и данас боре. За ту слободу највише се боре новинари, људи који истражују догађаје и преносе их читаоцима и гледаоцима. Истраживајући теме које се баве и стварима на ивици закона, бивају често у животним опасностима од стране актера тих догађаја којима не иде у прилог да се о томе нешто сазна. Многи новинари изгубили су живот трагајући за истином и у жељи да своје информације пренесу. Како су новинари све више били изложени претњама и опасностима јавила се потреба за борбом за слободу медија и установљен је 3. мај као Међународни дан слободе медија. Генерална скупштина Уједињених нација донела је oдлуку о обележавању овог дана како би се подигла свест о значају слободе штампе и подсетиле владе држава да је њихова дужност да поштују и подржавају право на слободу изражавања загарантовано чланом 19 Универзалне декларације о људским правима.
Што је човек временом више био информисан, све више је бивао упознат са својим правима, а посебно својим правом на слободу и на слободу информисања. Међутим, свако друштвено уређење носило је у себи исконску жељу да становништво држи у покорности разним информацијама које су имале за циљ уплашити људе, или пак дезинформацијама које су обмањивале становништво. Што су се медији више трудили да становништву све пренесу, толико се власт увек трудила да то држи под контролом и да до становништва не дођу баш све информације. Ту се јавља жеља за потпуном слободом медија за коју се многи и данас боре. За ту слободу највише се боре новинари, људи који истражују догађаје и преносе их читаоцима и гледаоцима. Истраживајући теме које се баве и стварима на ивици закона, бивају често у животним опасностима од стране актера тих догађаја којима не иде у прилог да се о томе нешто сазна. Многи новинари изгубили су живот трагајући за истином и у жељи да своје информације пренесу. Како су новинари све више били изложени претњама и опасностима јавила се потреба за борбом за слободу медија и установљен је 3. мај као Међународни дан слободе медија. Генерална скупштина Уједињених нација донела је oдлуку о обележавању овог дана како би се подигла свест о значају слободе штампе и подсетиле владе држава да је њихова дужност да поштују и подржавају право на слободу изражавања загарантовано чланом 19 Универзалне декларације о људским правима.
УНЕСКО обележава Светски дан слободе штампе додељивањем Гиљермо Кано награда за слободу штампе за заслужне појединце, организације или институције који су дали изузетан допринос одбрани и/или промоцији слободе штампе и медија било где у свету. Награда се дељује од 1997, на предлог независног жирија од 14 новинара. Кандидатуре се достављају од стране регионалних и међународних невладиних организација који раде за слободу штампе, као и земаља чланица УНЕСКО-а.
Награда је названа у част Гиљермо Кано Исаза, колумбијског новинара, који је убијен испред канцеларије његовог листа Ел Еспектадор у Боготи, 17. децембра 1986. после Канових чланака који су сметали колумбијсим нарко-картелима.
УНЕСКО такође обележава Светски дан слободе медија сваке године окупљањем медијских професионалаца, организација за слободу штампе и агенције УН како би поднели извештај о процени стања слободе медија широм света.
На овом линку можете погледати извештај о стању у медијима у свим светским земљама.
По извештају организације Слобода кућа (Freedom house) за 2016, 3,4 милијарде људи живи у државама које не поштују слободу медија, што представља 46% светске популације, а само 13% светског становништва живи у државама које поштују слободу медија. Из овог извештаја види се да је ситуација у овој области и данас веома лоша и да је потребно радити на даљем подизању свести о важности овог вида слободе.
Награда је названа у част Гиљермо Кано Исаза, колумбијског новинара, који је убијен испред канцеларије његовог листа Ел Еспектадор у Боготи, 17. децембра 1986. после Канових чланака који су сметали колумбијсим нарко-картелима.
УНЕСКО такође обележава Светски дан слободе медија сваке године окупљањем медијских професионалаца, организација за слободу штампе и агенције УН како би поднели извештај о процени стања слободе медија широм света.
На овом линку можете погледати извештај о стању у медијима у свим светским земљама.
По извештају организације Слобода кућа (Freedom house) за 2016, 3,4 милијарде људи живи у државама које не поштују слободу медија, што представља 46% светске популације, а само 13% светског становништва живи у државама које поштују слободу медија. Из овог извештаја види се да је ситуација у овој области и данас веома лоша и да је потребно радити на даљем подизању свести о важности овог вида слободе.
Одрећи се своје слободе, то значи одрећи се сваког својства човека, човечанских права, чак и своје дужности... Одузети сваку слободу својој вољи значи одузети сваку моралност својим делима. (Русо)
Обележавање датума у школи
Међународни дан слободе медија може се у школама обележити на следећи начин:
- Гостовањем новинара или сниматеља који ће у разговору са ученицима објаснити како се долази до информација, како се оне проверавају, обрађују и емитују. Исто тако ученици се могу упознати и са другим видовима новинарског посла (монтажа, припрема страница новина, штампа...)
- Ученицима се може дати одређена вест о којој они могу писати. Радови ученика могу се упоредити и анализирати. Упоређивањем радова може се стећи увид у различито виђење одређене вести, као и о начином извештавања.
- Израда извештаја или видео материјала о неком наставнику или догађају у школи.
- Истраживачки задатак на тему ”Генетски модификована храна” (ова тема је последњих година веома актуелна, а и пружа могућност да се ученици упознају са различитим ставовима када је у питању употреба ових намирница).
Сандра Радовановић