Светски дан позоришта установљен је 1961. године, на предлог Међународног позоришног института (ITI, International Theatre Institute). Тога дана, 27. марта, у читавом позоришном свету организују се манифестације, а најзначајнија је порука, коју на позив Института, сваке године пише угледна личност из света позоришта.
Прву поруку за Светски дан позоришта написао је 1962. године Жан Кокто (Jean Cocteau), прошле (2013. године) Дарио Фо, италијански драмски писац и добитик Нобелове награде за књижевност 1997. године. Ове године поруку је писао Брет Бејли (Bratt Bailey), јужноафрички драмски писац, редитељ и уметнички директор продукцијске куће TWV.
Порука за Светски дан позоришта 2014. године:
,,Где год постоји људско друштво, постоји и необуздани дух перформанса и игре.
Под дрвећем у малим селима, на високо технолошким сценама светских метропола, у школским салама, на пољима и у храмовима, у сиротињским четвртима и на градским трговима, у месним заједницама и у градским подрумима, људе привлачи заједништво ефемерних позоришних светова које стварамо да би телом, дахом и гласом изразили сву нашу људску сложеност, нашу различитост и рањивост.
Окупљамо се како бисмо плакали и присетили се, како бисмо се смејали и размишљали, учили и потврђивали и замишљали. Како бисмо се дивили техничким могућностима и отелотворили богове. Како бисмо заједнички освестили своју способност да стварамо лепоту, саосећање али и монструозност. Долазимо да се напунимо енергијом и снагом. Да славимо богатство наших различитих култура и да укинемо границе које нас раздвајају.
Где год постоји људско друштво, постоји и необуздани дух перформанса и игре. Рођен у заједници, он носи маске и костиме наших различитих традиција. Он користити наше језике, ритмове и покрете и отвара нове просторе пред нама.
А ми, уметници који радимо с овом древном духом, осећамо потребу да га каналишемо кроз наша срца, наше идеје и наша тела, да бисмо разоткрили сву прозаичност, али и сву блиставу тајанственост наших стварности.
Али, у ово доба у којем милиони једва преживљавају, пате под репресивним режимима и пљачкашким капитализмом, беже од ратних сукоба и тешкоћа, у којем у нашу приватност задиру тајне службе, а наше речи цензуришу самовољне владе, у коме се шуме уништавају, животињске врсте истребљују, а океани загађују: шта је то што имамо потребу да разоткријемо?
У овом свету неједнаких односа снага и моћи, у којем разни хегемонистички поретци покушавају да нас увере да је једна нација, једна раса, један род, једна сексуална оријентација, једна религија, једна идеологија, један културни оквир супериоран у односу на све остале, може ли се заиста бранити тврдња да уметност треба да буде неспутана друштвеним програмима?
Хоћемо ли се ми, уметници арена и позорница, поводити стерилним захтевима тржишта или ћемо зграбити моћ коју већ имамо, моћ да створимо чист простор у срцима и умовима читавог друштва, да окупимо људе око нас, да их инспириршемо, очарамо, информишемо и тако створимо свет наде и искрене сарадње?"
Поруку превео Душан Тодоровић
Београдско драмско позориште шест године активно обележава овај празник, не само извођењем представа, већ и тако што отвара врата публици да завири иза кулиса : да посети радионице, да види где настају и где се чувају костими, где настаје сценографија. Ове године организован је разговор на тему Како настаје позоришна чаролија.
Прву поруку за Светски дан позоришта написао је 1962. године Жан Кокто (Jean Cocteau), прошле (2013. године) Дарио Фо, италијански драмски писац и добитик Нобелове награде за књижевност 1997. године. Ове године поруку је писао Брет Бејли (Bratt Bailey), јужноафрички драмски писац, редитељ и уметнички директор продукцијске куће TWV.
Порука за Светски дан позоришта 2014. године:
,,Где год постоји људско друштво, постоји и необуздани дух перформанса и игре.
Под дрвећем у малим селима, на високо технолошким сценама светских метропола, у школским салама, на пољима и у храмовима, у сиротињским четвртима и на градским трговима, у месним заједницама и у градским подрумима, људе привлачи заједништво ефемерних позоришних светова које стварамо да би телом, дахом и гласом изразили сву нашу људску сложеност, нашу различитост и рањивост.
Окупљамо се како бисмо плакали и присетили се, како бисмо се смејали и размишљали, учили и потврђивали и замишљали. Како бисмо се дивили техничким могућностима и отелотворили богове. Како бисмо заједнички освестили своју способност да стварамо лепоту, саосећање али и монструозност. Долазимо да се напунимо енергијом и снагом. Да славимо богатство наших различитих култура и да укинемо границе које нас раздвајају.
Где год постоји људско друштво, постоји и необуздани дух перформанса и игре. Рођен у заједници, он носи маске и костиме наших различитих традиција. Он користити наше језике, ритмове и покрете и отвара нове просторе пред нама.
А ми, уметници који радимо с овом древном духом, осећамо потребу да га каналишемо кроз наша срца, наше идеје и наша тела, да бисмо разоткрили сву прозаичност, али и сву блиставу тајанственост наших стварности.
Али, у ово доба у којем милиони једва преживљавају, пате под репресивним режимима и пљачкашким капитализмом, беже од ратних сукоба и тешкоћа, у којем у нашу приватност задиру тајне службе, а наше речи цензуришу самовољне владе, у коме се шуме уништавају, животињске врсте истребљују, а океани загађују: шта је то што имамо потребу да разоткријемо?
У овом свету неједнаких односа снага и моћи, у којем разни хегемонистички поретци покушавају да нас увере да је једна нација, једна раса, један род, једна сексуална оријентација, једна религија, једна идеологија, један културни оквир супериоран у односу на све остале, може ли се заиста бранити тврдња да уметност треба да буде неспутана друштвеним програмима?
Хоћемо ли се ми, уметници арена и позорница, поводити стерилним захтевима тржишта или ћемо зграбити моћ коју већ имамо, моћ да створимо чист простор у срцима и умовима читавог друштва, да окупимо људе око нас, да их инспириршемо, очарамо, информишемо и тако створимо свет наде и искрене сарадње?"
Поруку превео Душан Тодоровић
Београдско драмско позориште шест године активно обележава овај празник, не само извођењем представа, већ и тако што отвара врата публици да завири иза кулиса : да посети радионице, да види где настају и где се чувају костими, где настаје сценографија. Ове године организован је разговор на тему Како настаје позоришна чаролија.
Идеје за прослављање
- У договору са руководством Народног позоришта ,,Тоша Јовановић'' у Зрењанину, организоваћемо одлазак чланова Драмске и Новинарске секције у позориште да виде како изгледа иза сцене и ко све учествује у стварању позоришне представе. Ученици ће имати прилику да сазнају шта је посао драматурга, лектора, суфлера, инспицијената, зашто је битан гардеробер, шминкер, обућар... Пошто виде шта све претходи изласку на сцену, присуствоваће проби представе, а касније, када буде на репертоару, гледаће ту представу.
- Чланови Новинарске секције направиће плакат за Зидне новине, на којем ће бити фотографије, настале током посете позоришту. На овај начин ћемо се прикључити обележавању Светског дана позоришта.
- Чланови Драмске секције Основне школе ,,Милош Црњански'' из Српског Итебеја извели су 8. новембра 2013. године представу ,,Живот Милоша Црњанског''.
Татјана Попов
RSS Feed
