Свакодневно можемо чути да шуме, нарочито прашуме, играју одлучујућу улогу за опстанак живота на нашој планети. И поред упозорења, њихова неконтролисана сеча и уништавање не престају.
Значај прашума
Прашуме се природне шуме које су развијене без великог утицаја човека. Најпознатије су тропске прашуме које опстају на местима на којима се данас налазе милионима година. Највећа међу њима је Амазонска прашума која заузима око једне трећине Јужне Америке око реке Амазон. Представља подручје са највећом биоразноликошћу. Протеже се кроз 9 држава а њен највећи део, око 60%, је у Бразилу. Даје 40% кисеоника на Земљи због чега је називају „плућима планете“. Њена вегетација апсорбује велике количине угљен-диоксида, најважнијег у групи штетних гасова стаклене баште. У супротном, велике количине угљен-диоксида завршавале би у атмосфери и на тај начин појачавале процес глобалног загревања. Ова улога им је најзначајнија али није једина. Због неконтролисане сече долази до проблема као што су ерозија, поплаве и климатске промене, чиме се уништава станиште многих биљака и животиња. По неким проценама уништавањем прашума сваког дана изумире 137 различитих врста биљака! Уколико се настави тренутни тренд разарања, планета би без иједног прашумског стабла могла остати крајем 21. века.
Када су у питању профит и економски чиниоци, екологија и заштита животне средине падају у други план. Узгој стоке који је у Бразилу популаран захтева велике површине под пашњацима које се добијају крчењем прашума. Некада непроходне, густе шуме бразилске Амазоније претворене су у непрегледне саване.
Гледањем следећег видеа сазнаћете све што нисте знали, као и 10 топ чињеница о Амазонији.
Гледањем следећег видеа сазнаћете све што нисте знали, као и 10 топ чињеница о Амазонији.
Винатовача - прашума у Србији
И у Србији постоји прашума на територији општине Деспотовац, која обилује буковом шумом, чистом планинском водом и ловном дивљачи, што најбоље приказује следећи видео-запис:
Обележавање датума у школи
Поводом Међународног дана прашума организовати различите радионице у зависности од узраста ученика. Најмлађи ученици би добили задатак да нацртају цртеж или направе колаж на тему: “Чудесни свет прашуме“.
Мало старији ученици се могу поделити у две групе. Једна група би од материјала предвиђеног за рециклажу (новина, картона, старих свезака, тетрапака) правила прашуму, а друга група од пластелина њене „становнике“.
За најстарије предвидети истраживачки рад на тему: „Прашуме Европе“. Најлепше слике са одговарајућим текстом о локацији прашума и њеним специфичностима поставити на пано у холу школе.
Но, најлепше ће бити ако се прочисте плућа одласком у оближњу шуму, у недостатку прашуме.
Но, најлепше ће бити ако се прочисте плућа одласком у оближњу шуму, у недостатку прашуме.
Славица Вулић