Дан борбе против сиде

1/12/2016

Светски дан борбе против сиде обележава се традиционално, сваке године, 1. децембра још од давне 1988. године. Такође, овај празник постао је дан здравља чији је значај добио глобалне размере.

Црвену трачицу 1991. године направила је група уметника како би створила универзални израз разумевања за људе који живе са или су угрожени ХИВ-ом и то да би подигли свест људи и навели их да причају о томе. Одабрали су црвену боју јер је јарка, уочљива, симболизује страст, срце и љубав и у облику је који је једноставно направити. Без обзира на облик или величину црвене трачице, порука коју шаље је иста – то је порука подршке и разумевања за особе оболеле од овог вируса.

Прослављање овог празника представља јединствену, али не и једину прилику да се људи широм света уједине против ХИВ-а, притом пружајући подршку људима који се боре са овом опаком болешћу и њиховим породицама, сећајући се оних који су ту битку, нажалост, изгубили.
Овај проблем није настао за само један дан, тако да не смемо да се понашамо као да ће се та болест искоренити ако водимо рачуна о себи само једном годишње. Све је то дуготрајан процес олакшан све већим научним открићима која доприносе сузбијању сиде.
Ипак, понекад ни све ово малопре наведено није довољно, па је оно што особе заражене ХИВ-ом спречава у вођењу нормалног живота јесте однос околине која и данас показује висок степен дискриминације. Искључење ХИВ позитивних особа из друштвених токова најчешће је последица неинформисаности по питању карактеристика овог вируса.
ХИВ се преноси директним додиром крвљу заражене особе. Основни путеви преношења су:

Сексуални контакт,
Преко инфициране крви (најчешће преко игле) или
Са инфициране мајке на дете.

Ејдс у Србији

У Србији је живи око 3200 особа инфицираних ХИВ-ом, а број људи код којих је дијагностификована ХИВ инфекција током 2015. године, за 37% је био већи него 2014. године, што је највећи број новодијагностификованих од 1987. године.
Међутим, од почетка коришћења и примене савремених терапија против ове инфекције у Србији је ХИВ од прогресивног вируса, који води у неизлечиву аутоимуну болест, сиду, преведен у хроничну вирусну инфекцију.
Такође, још једна добра ствар јесте чињеница да је у Србији лечење особа са ХИВ-ом бесплатно и да постоје јако добри инфектолози.
Са друге стране, мањкају лекови новије генерације за другу и трећу одбрану од ХИВ-а који су изузетно скупи, али имају мање штетних ефеката, много више побољшавају квалитет живота и продужавају га са тренутних 30 на 50 година у најбољем случају. Поред тога, јавља се и несташица тестова којима се прати успешност терапија и имунолошког стања током лечења.
Први корак у смањењу особа оболелих од ове болести је подизање свести о ХИВ-у у својој околини, ношење црвених трачица, тестирање и првенствено информисање младих о мерама заштите и превенције.

Обележавање датума у школи

Обележавање овог дана у школама може се обавити на више начина и то:

Ношењем црвених трачица,
Одржавањем едукативних радионица за младе ,
Одржавањем специјалних часова који ће за тему имати сиду и ХИВ, заштиту, као и важност овог дана,
Писањем литерарних радова,
Упознавањем оболеле особе у циљу сазнавања што више корисних информација у вези са карактеристикама ове болести.

Од велике важности за превенцију су разни пројекти и едукативне радионице намењене ученицима и студентима који имају од 15 до 30 година, на тему полно преносивих инфекција и ХИВ-а. Циљеви радионица су да се млади упознају са основама репродуктивног и сексуалног здравља, као и да стекну вештине комуникације и ненасиља са ризичним групама. Треба напоменути да се сличне радионице организују и за особе са инвалидитетом, кроз програм обуке за подршку имплементацији Конвенције Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом.
У овом документу се налази припрема за вршњачку едукацију засновану на драми у очувању здравља. Аутори су Сидл Берлин (Cydelle Berlin) и Кен Хонбак (Ken Hornback) који одржавају радионице о ХИВ-у, тзв. тренинге, под покровитељством Уједињених нација. Документ је преведен на наш језик и садржи драмске технике и методологију која се бави осећањима, а поруке се преносе публици кроз инпровизацију и вршњачку едукацију.
На сличан начин, о инфекцији, игнорисању, толеранцији, дискриминацији, неразумевању, незнању и многим другим питањима, кроз драмске улоге Маја и Вук, уз помоћ анимираних јунака Уне и Ђолета, разговарају са епидемиологом, докторком Милом.