 | О значају права на слободу мишљења Волтер је рекао: „Не слажем се са оним што мислиш, али ћу до краја бранити твоје право да то кажеш.“ |
Унескова дефиниција толеранције гласи: „Толеранција је поштовање, прихватање и уважавање богатства различитости у нашим и светским културама, наша форма изражавања и начин да будемо људи. Она је заснована на знању, отворености, комуникацији и начину мишљења и уверењу. Толеранција је хармонија у различитостима, доследно поштовање људских права. Бити толерантан, не значи толерисање социјалних неправди, одбацивање или слабљење туђих уверења. То значи бити слободан, чврсто се држати својих уверења и прихватати уверења других, различитих. Толеранција значи да не подлежемо љутњи и жељи да повредимо другога. Негативна осећања можемо имати према ономе што је неко учинио, према чину, али не и према ономе ко је то учинио, тј. према особи. Треба да сачувамо мир, јер само тако можемо видети последице својих одлука. Миран разум је користан да бисмо могли водити свој живот и решавати проблеме.“
Унеско је донео бројна међународна акта који се тичу људских права, укључујући Конвенцију о грађанским и политичким правима, Конвенцију о елиминацији свих облика дискриминација жена, расне дискриминације, Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида, као и многе друге конвенције и декларације.
У нашој земљи постоји квалитетан законски оквир у области поштовања људских права, али се он не спроводи добро у свим областима. У циљу бољег поштовања права и слобода грађана основан је независни државни орган Заштитник грађана - омбудсман.
Одговарајућа законска регулатива само је један од услова за развијање културе толеранције у савременом друштву. "Закони нису довољни да би обезбедили слободу мишљења. Да би сваки човек слободно могао да изрази своје мишљење о било чему без било каквих притисака или осуде, у свести сваког човека мора да постоји несаломиви дух толеранције", рекао је Алберт Ајнштајн.
Други важан услов за прихватање различитости у свету јесте упознавање других народа, њихових култура и специфичности. Данас је туризам препознат као привредна грана која ефикасно спаја људе различитих раса, култура, религија и друштвених класа и доприноси култури толеранције у свету. Због тога су УН туризам назвале „пасошем мира“, а 1967. годину прогласиле годином туризма. О томе говори и текст „Светски дан толеранције и туризам.“
Међународни дан толеранције подсећа људе широм света да је толеранцијa значајан чинилац живота у миру и хармонији, као и да без ње нема развоја ни народа ни државе. Бити толерантан значи бити спреман да поштујеш и уважаваш разлике које постоје међу људима, да поштујеш широк спектар култура, облика изражавања и хуманости и представља признање универзалних људских права и слобода других. Толерантност је постала висока друштвена вредност и неопходан услов за успешан и здрав развој, како појединца тако и друштва у целини.
Многи људи мисле да развој цивилизације и напредак савремене технологије није праћен развојем духовних, емотивних и социјалних вредности друштва. У прилог тој чињеници стоје многобројни међудржавни или национални сукоби чији смо сведоци, а који су засновани на верској, етничкој, расној или политичкој основи. У друштву су још увек у великој мери раширене предрасуде, дискриминација и нетолеранција према свему што је различито.
Због тога је организација Уједињене нације за образовање, науку и културу – Унеско (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization - UNESCО) установила Међународни дан толеранције, а државе чланице Уједињених нација (УН) су 1995. године усвојиле Декларацију о принципима толеранције. Годину дана касније Генерална скупштина УН позвала је чланице да се укључе у обележавање Међународног дана толеранције. За датум празника одређен је 16. новембар. То је дан који треба да нас подсећа на поштовање и уважавање разлика међу људима и народима.
Према Декларацији Уједињених нација, која је усвојена 1995. године у Паризу, толерантност је умеће да се прихвати чињеница да људска бића, природно различита по изгледу, положају, говору, понашању и вредностима, имају право да живе и буду то што јесу. Разумевање и прихватање другачијег мишљења представља кључну вредност на којој се гради здрав и миран живот унутар заједнице.
Фестивал толеранције је први пут одржан у Београду, у Дому омладине од 13. до 15. новембра 2014. године.
Унеско је донео бројна међународна акта који се тичу људских права, укључујући Конвенцију о грађанским и политичким правима, Конвенцију о елиминацији свих облика дискриминација жена, расне дискриминације, Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида, као и многе друге конвенције и декларације.
У нашој земљи постоји квалитетан законски оквир у области поштовања људских права, али се он не спроводи добро у свим областима. У циљу бољег поштовања права и слобода грађана основан је независни државни орган Заштитник грађана - омбудсман.
Одговарајућа законска регулатива само је један од услова за развијање културе толеранције у савременом друштву. "Закони нису довољни да би обезбедили слободу мишљења. Да би сваки човек слободно могао да изрази своје мишљење о било чему без било каквих притисака или осуде, у свести сваког човека мора да постоји несаломиви дух толеранције", рекао је Алберт Ајнштајн.
Други важан услов за прихватање различитости у свету јесте упознавање других народа, њихових култура и специфичности. Данас је туризам препознат као привредна грана која ефикасно спаја људе различитих раса, култура, религија и друштвених класа и доприноси култури толеранције у свету. Због тога су УН туризам назвале „пасошем мира“, а 1967. годину прогласиле годином туризма. О томе говори и текст „Светски дан толеранције и туризам.“
Међународни дан толеранције подсећа људе широм света да је толеранцијa значајан чинилац живота у миру и хармонији, као и да без ње нема развоја ни народа ни државе. Бити толерантан значи бити спреман да поштујеш и уважаваш разлике које постоје међу људима, да поштујеш широк спектар култура, облика изражавања и хуманости и представља признање универзалних људских права и слобода других. Толерантност је постала висока друштвена вредност и неопходан услов за успешан и здрав развој, како појединца тако и друштва у целини.
Многи људи мисле да развој цивилизације и напредак савремене технологије није праћен развојем духовних, емотивних и социјалних вредности друштва. У прилог тој чињеници стоје многобројни међудржавни или национални сукоби чији смо сведоци, а који су засновани на верској, етничкој, расној или политичкој основи. У друштву су још увек у великој мери раширене предрасуде, дискриминација и нетолеранција према свему што је различито.
Због тога је организација Уједињене нације за образовање, науку и културу – Унеско (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization - UNESCО) установила Међународни дан толеранције, а државе чланице Уједињених нација (УН) су 1995. године усвојиле Декларацију о принципима толеранције. Годину дана касније Генерална скупштина УН позвала је чланице да се укључе у обележавање Међународног дана толеранције. За датум празника одређен је 16. новембар. То је дан који треба да нас подсећа на поштовање и уважавање разлика међу људима и народима.
Према Декларацији Уједињених нација, која је усвојена 1995. године у Паризу, толерантност је умеће да се прихвати чињеница да људска бића, природно различита по изгледу, положају, говору, понашању и вредностима, имају право да живе и буду то што јесу. Разумевање и прихватање другачијег мишљења представља кључну вредност на којој се гради здрав и миран живот унутар заједнице.
Фестивал толеранције је први пут одржан у Београду, у Дому омладине од 13. до 15. новембра 2014. године.
Обележавање празника у школи
 | У времену повећаног вршњачког насиља и нетолеранције међу ученицима треба посветити посебну пажњу обележавању Међународног дана толеранције у школама. О значају толернације може се говорити са свим узрастима ученика и у оквиру многих предмета. |
У школи се може:
Дан толеранције представља пример како се празник може обележити на занимљив начин у оквиру математике.
- Организовати дискусија/ дебата/ филозофска радионица на часовима одељењског старешине, кроз коју ће ученици расветлити значење појмова различитост, толеранција, предрасуде итд. и уочити разлике између толерантног и нетолерантног става, активне и пасивне толеранције и сл. Као стимулус за овај облик рада са ученицима може послужити попуњавање упитника о толеранцији, после којег ће ученици јавно читати одговоре и расправљати о својим ставовима. Друга могућност је заједничко гледање одговарајућег краћег филма (читање приче и сл.) после којег ће се развити дискусија о појмовима који су важни за расветљавање теме.
- У оквиру часова верске наставе може се организовати и спровести пројектна настава с циљем истраживања различитих религија, уочавања сличности и разлика између њима; у оквиру ове наставе ученици с наставником могу посетити храмове различитих верских заједница.
- Часови грађанског васпитања могу се посветити упознавању са различитим видовима толеранције; ради бољег схватања појма ученици могу посетити културни центар националне мањине, дом за стара лица, дом деце с посебним потребама и сличне установе.
- Вршњачки тим и Ученички парламент могу спровести анкету међу ученицима под називом „Шта је толеранција” и на основу резултата анкете осмислити активности за обележавање Дана толеранције (презентације, радионице, драмски прикази...).
- Часови ликовне културе су прилика да ученици кроз своје ликовно умеће изразе схватања појма толеранције.
- Ученицима млађих разреда могу се прочитати одломци из књиге „Силеџије су прави гњаватори“ , а да њихов задатак буде да илуструју неке ситуације или да их одглуме.
Дан толеранције представља пример како се празник може обележити на занимљив начин у оквиру математике.
Прилози
|
| ||||
Олга Васић
RSS Feed
