Државни празник
Народна скупштина Републике Србије крајем 2011. године усвојила је измене Закона о државним и другим празницима, и прогласила за државни празник 11. новембар, Дан примирја у Првом светском рату. Одлучено је да овај празник, који се у Србији празновао и од 1919. године до Другог светског рата, буде нерадан дан и да се празнује свечаностима, полагањем венаца на споменике и ношењем амблема са цветом Наталијина рамонда.
Народна скупштина Републике Србије крајем 2011. године усвојила је измене Закона о државним и другим празницима, и прогласила за државни празник 11. новембар, Дан примирја у Првом светском рату. Одлучено је да овај празник, који се у Србији празновао и од 1919. године до Другог светског рата, буде нерадан дан и да се празнује свечаностима, полагањем венаца на споменике и ношењем амблема са цветом Наталијина рамонда.
Овај ендемски цвет одабран је из више разлога. Његово природно станиште је Кајмакчалан, где су се, после повлачења српске војске, водиле жестоке борбе на Солунском фронту, где је изгинуло много српских војника, а српска војска је извојевала победу. Цвет је добио име по српској краљици Наталији Обреновић. Наталијина рамонда има својство да се, и кад је потпуно осушена, заливањем може оживети, као што је и српска држава оживела, васкрсла из пепела после Првог светског рата.
Амблем се састоји од цвета, у чијој позадини су боје Албанске споменице – медаље за спомен на повлачење српске војске преко Албаније. Друге земље победнице такође празнују овај дан, чувајући сећање на бројне жртве рата. У земљама Британије и Комонвелта празнује се као Дан сећања, у САД као Дан ветерана. Дан примирја је званични празник и у Француској и Белгији. Британска традиција је да, уочи овог дана, становништво, а посебно државни службеници, на реверима носе значку са стилизованим цветом булке, по предању, првог цвета, никлог после рата на пољима Фландрије, месту великог страдања у Првом светском рату.
Примирје
Примирје између савезника и Немачке потписано је 11. новембра 1918. у Француској, у железничком вагону у Компијену. У име победника потписник је био француски маршал Фердинанд Фош, а у име Немачке, предводник немачке делегације, цивил Матијас Ерцбергер.
Иако је било потписано на 36 дана, продужавано је и прерасло је у коначан мировни споразум у Версају.
Примирје
Примирје између савезника и Немачке потписано је 11. новембра 1918. у Француској, у железничком вагону у Компијену. У име победника потписник је био француски маршал Фердинанд Фош, а у име Немачке, предводник немачке делегације, цивил Матијас Ерцбергер.
Иако је било потписано на 36 дана, продужавано је и прерасло је у коначан мировни споразум у Версају.
Занимљиво је да вагон у ком је потписано примирје није одмах отишао у историју. Пошто је за Хитлера постао симбол понижења, он ће захтевати да Французи 1940. године у истом вагону потпишу капитулацију. Вагон ће бити уништен у савезничком бомбардовању Немачке (где је био одвучен) на крају рата. Прекид ватре ступио је на снагу 11. новембра 1918. године, у 11 часова пре подне. Сматра се да је последња жртва овог рата канадски војник Џорџ Лоренс Прајс, убијен два минута пре потписивања примирја. Војске су се, после потписивања примирја, повукле, а рат ће и званично бити окончан потписивањем Мировног уговора у Версају 28. јуна 1919. године. Уговори са осталим побеђеним земљама биће потписани накнадно: са Аустријом у Сен Жермену 10. септембра 1919; са Бугарском у Неју 27. новембра 1919; са Мађарском у Тријанону 4. јуна 1920; са Отоманским царством у Северу 10. августа 1920, па поништен уговором у Лозани јула 1923.
О рату
Први светски рат, до тада највећи сукоб у историји, инициран Сарајевским атентатом, почео је 28. јула 1914. године, када је Аустроугарска објавила рат Србији. Вођен је на ратиштима Европе, Африке и Блиског истока, у Пацифику и на Атлантику. Приведен је крају пробојем Солунског фронта, окончан примирјем од 11. новембра 1918. године, које ће прерасти у мир. Две сукобљене стране чиниле су силе Антанте (Русија, Француска, Велика Британија, Србија, Румунија и друге савезнице од којих нису све учествовале у биткама) и Централне силе (Аустроугарска, Немачка, Турска, Бугарска). Рат је вођен на више фронтова: Западном, Источном, Балканском, Блискоисточном, Италијанском. Ратовало се на копну, мору, а први пут и у ваздуху.
Први светски рат, до тада највећи сукоб у историји, инициран Сарајевским атентатом, почео је 28. јула 1914. године, када је Аустроугарска објавила рат Србији. Вођен је на ратиштима Европе, Африке и Блиског истока, у Пацифику и на Атлантику. Приведен је крају пробојем Солунског фронта, окончан примирјем од 11. новембра 1918. године, које ће прерасти у мир. Две сукобљене стране чиниле су силе Антанте (Русија, Француска, Велика Британија, Србија, Румунија и друге савезнице од којих нису све учествовале у биткама) и Централне силе (Аустроугарска, Немачка, Турска, Бугарска). Рат је вођен на више фронтова: Западном, Источном, Балканском, Блискоисточном, Италијанском. Ратовало се на копну, мору, а први пут и у ваздуху.
Србија је имала важну улогу у рату. Успешно је одбила прве нападе Аустроугарске у западној Србији, односећи победе на Церу, Мачковом камену и Сувобору. Године 1915. Србија није успела да одбије одлучну офанзиву Централних сила па је уследило повлачење војске и народа преко Албаније у Грчку и Тунис, за које се често употребљава назив Албанска голгота.
У Топличком устанку, који је избио после регрутовања Срба у бугарску армију, Централне силе су опет победиле. Солунски фронт је пробијен у другој половини септембра.
После рата измене на карти Европе биле су огромне: нестала су царства, настале нове државе. Уместо Аустроугарске монархије, Немачког царства, Руског царства, Османског царства појавиле су се нове државе: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Вајмарска република, Крављевина Срба, Хрвата и Словенаца, Финска, Естонија, Летонија, Литванија, Пољска. Основано је Друштво народа, организација која је требало да буде чувар светског мира. Начин окончања Првог светског рата биће један од важних узрока Другог светског рата.
Дан примирја у школама
С обзиром на то да је 11. новембар нерадан дан, активности везане за обележавање тог празника треба организовати у недељи пре и после овог датума. Извори везани за Први светски рат, који се могу користити у настави, бројни су и разноврсни, тако да се могу употребити у практично свим наставним предметима. Примери за основну школу: „Плава гробница“, Милутин Бојић, „Међу својима“, Владислав Петковић Дис, „Домовина“, Душан Васиљев (српски језик), Надежда Петровић (ликовна култура), „Тамо далеко“ (музичка култура), епидемија, трбушни тифус (биологија), размештај фронтова (географија).
У Топличком устанку, који је избио после регрутовања Срба у бугарску армију, Централне силе су опет победиле. Солунски фронт је пробијен у другој половини септембра.
После рата измене на карти Европе биле су огромне: нестала су царства, настале нове државе. Уместо Аустроугарске монархије, Немачког царства, Руског царства, Османског царства појавиле су се нове државе: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Вајмарска република, Крављевина Срба, Хрвата и Словенаца, Финска, Естонија, Летонија, Литванија, Пољска. Основано је Друштво народа, организација која је требало да буде чувар светског мира. Начин окончања Првог светског рата биће један од важних узрока Другог светског рата.
Дан примирја у школама
С обзиром на то да је 11. новембар нерадан дан, активности везане за обележавање тог празника треба организовати у недељи пре и после овог датума. Извори везани за Први светски рат, који се могу користити у настави, бројни су и разноврсни, тако да се могу употребити у практично свим наставним предметима. Примери за основну школу: „Плава гробница“, Милутин Бојић, „Међу својима“, Владислав Петковић Дис, „Домовина“, Душан Васиљев (српски језик), Надежда Петровић (ликовна култура), „Тамо далеко“ (музичка култура), епидемија, трбушни тифус (биологија), размештај фронтова (географија).