
„Један од највећих проблема нашег времена је проблем како наћи пут и начин да се заштити интелектуална својина. Како време буде одмицало, тај проблем ће бити све већи...“
Николa Теслa (Часопис СУН, 1904)
Николa Теслa (Часопис СУН, 1904)
Иако је коришћен много раније, појам интелектуална својина (ИС) правно је дефинисан и општеприхваћен тек с настанком Светске организације за заштиту ИС (World Intellectual Property Organization - WIPO). Ова организација настала је 1967. у Женеви с циљем промоције и заштите светске интелектуалне баштине и њених креатора.
Конвенцијом о оснивању Организације обједињене су Париска конвенција о заштити ИО и Бернска конвенција о заштити књижевних и уметничких дела. То значи да интелектуална својина у правном смислу обухвата право индустријске својине и ауторско право, односно читав сет посебних права која припадају креаторима нематеријалних (духовних) добара.
Развијене државе имају развијену законску регулативу и праксу којима се обезбеђује равнотежа између заштите ИС и слободе њеног конзумирања, а питањима ИС баве се одговарајући државни институти и институције. Код нас је то Завод за интелектуалну својину Републике Србије који функционише као посебна организација у систему државне управе, у чијој су надлежности послови који се односе на права индустријске својине и ауторско и сродна права.
На почетку новог миленијума (2001) установљен је и празник посвећен заштити интелектуалне својине, који се обележава сваког 26. априла. То је дан када се у многим државама широм планете организују различите акције којима се подиже свест о значају ИС у свету иновација и културног стваралаштва и о њеном доприносу општем развоју и обликовању друштва. Обично се каже да је то празник који слави иноваторе и уметнике и њихов утицај на развој човечанства.
Конвенцијом о оснивању Организације обједињене су Париска конвенција о заштити ИО и Бернска конвенција о заштити књижевних и уметничких дела. То значи да интелектуална својина у правном смислу обухвата право индустријске својине и ауторско право, односно читав сет посебних права која припадају креаторима нематеријалних (духовних) добара.
Развијене државе имају развијену законску регулативу и праксу којима се обезбеђује равнотежа између заштите ИС и слободе њеног конзумирања, а питањима ИС баве се одговарајући државни институти и институције. Код нас је то Завод за интелектуалну својину Републике Србије који функционише као посебна организација у систему државне управе, у чијој су надлежности послови који се односе на права индустријске својине и ауторско и сродна права.
На почетку новог миленијума (2001) установљен је и празник посвећен заштити интелектуалне својине, који се обележава сваког 26. априла. То је дан када се у многим државама широм планете организују различите акције којима се подиже свест о значају ИС у свету иновација и културног стваралаштва и о њеном доприносу општем развоју и обликовању друштва. Обично се каже да је то празник који слави иноваторе и уметнике и њихов утицај на развој човечанства.

Тема интелектуалне својине постала је посебно значајна у свету наглог технолошког развоја и све бржег ширења и доступности свих врста информација. Брз и једноставан приступ информацијама допринео је бржем развоју привреде, али је истовремено омогућио неслућено много начина за њихово незаконито коришћење које је често повезано с кршењем људских права и слобода.
Због тога је Светски дан интелектуалне својине 2016. одржан под слоганом „Креативност у дигиталном окружењу“. И слоган и обраћање генералног директора Светске организације за ИС поводом празника истичу да свет у ери дигиталне технологије, а посебно интернета, не сме заборавити креаторе и иноваторе и замаглити њихов допринос општем развоју.
Због тога је Светски дан интелектуалне својине 2016. одржан под слоганом „Креативност у дигиталном окружењу“. И слоган и обраћање генералног директора Светске организације за ИС поводом празника истичу да свет у ери дигиталне технологије, а посебно интернета, не сме заборавити креаторе и иноваторе и замаглити њихов допринос општем развоју.
Обележавање датума у школама
Поштовање интелектуалне својине ствар је опште културе, образовања и васпитања и треба га развијати одмалена и поступно.
У томе значајну улогу треба да има школа, организовањем часова, радионица, васпитно-образовних програма и пројеката чији је циљ подизање свести ученика о значају ИС и њене заштите. Светски дан ИС може се обележити у школи на различите начине: пригодним истраживањем ставова ученика и наставника о ИС, организовањем предавања, трибине или дискусије са ученицима и сл. То је добар начин да се у школској заједници скрене пажња на важност теме и започне шира и дугорочнија акција обуке ученика за поштовање ИС. Та акција/програм/пројекат може имати наслов „Бирам да цитирам“ и може бити резултат заједничког рада школског библиотекара и наставника информатике.
У наставку је презентација коју можете користити за такву или сличне акције у школи.
У томе значајну улогу треба да има школа, организовањем часова, радионица, васпитно-образовних програма и пројеката чији је циљ подизање свести ученика о значају ИС и њене заштите. Светски дан ИС може се обележити у школи на различите начине: пригодним истраживањем ставова ученика и наставника о ИС, организовањем предавања, трибине или дискусије са ученицима и сл. То је добар начин да се у школској заједници скрене пажња на важност теме и започне шира и дугорочнија акција обуке ученика за поштовање ИС. Та акција/програм/пројекат може имати наслов „Бирам да цитирам“ и може бити резултат заједничког рада школског библиотекара и наставника информатике.
У наставку је презентација коју можете користити за такву или сличне акције у школи.
Весна Гошовић