„Гдегод да су мушкарци и жене осуђени да живе у апсолитном сиромаштву, крше се људска права. Наша свечана дужност је да заједничком снагама осигурамо да се та права поштују.“

Отац Јозеф Вресински, иницијатор обележавања дана борбе против сиромаштва

„Ми смо прва генерација у историји која може да учини нешто по питању сиромаштва. Ми имамо средства да то урадимо. Можемо да искоренимо глад са лица земље.“

Хјуберт Хамфри, 38. потпредседник САД-а (1965-1969)


„Ако намеравамо да изградимо бољу будућност за све, морамо да чујемо оне који су маргинализовани... Заједно можемо да изградимо одржив свет напретка и мира, правде и једнакости – живот достојан човека за све.“

Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун
Порука поводом Међународног дана борбе против сиромаштва

Шта је сиромаштво?

„У основи, сиромаштво је ускраћивање избора и могућности, кршење људских права. Оно значи недостатак могућности за појединца да буде активан члан друштва. Оно значи немати довољно средстава да нахраните и обучете своју породицу, немати школу или болницу, немати земљу коју можете да обрађујете или посао од ког можете да се издржавате, немати приступ зајмовима. Оно значи несигурност, беспомоћност и искљученост појединаца, домаћинстава и заједница из друштва. Оно значи изложеност насиљу и често подразумева живот у нестабилном окружењу на маргинама друштва, без приступа чистој води и без основних санитарно-хигијенских услова.“

(Извештај Уједињених нација из јуна 1998. године)

Апсолутно сиромаштво

Апсолутно сиромаштво или беда дефинише се као оскудица средстава преко потребних за живот, као што су храна, чиста пијаћа вода, санитарно-хигијенски услови, стамбени простор, приступ здравственим услугама, образовању и информацијама. Оно се одређује не само приходом, већ и приступачношћу услуга.

Релативно сиромаштво

Релативно сиромаштво дефинише се у контексту економске неједнакости у друштву. Оно се изражава као проценат медијане прихода или медијане потрошње. Граница релативног сиромаштва у ЕУ постављена је на 60% од медијане прихода.


Ко је сиромашан?

Светска банка одредила је 1,25 долара на дан као доњу границу сиромаштва. Сматра се да сви људи чији приходи се налазе испод ове границе живе у апсолутном сиромаштву. Године 1981, половина светске популације била је апсолутно сиромашна. Овај број се до 2010. године смањио за 29 одсто, када је 21% светске популације означено као апсолутно сиромашно. Међутим, на свету још увек има, на почетку 21. века, више од милијарду људи који живе са мање од 1,25 долара на дан.

У Јужној Азији у беди живи око 500 милиона људи, од чега њих 400 милиона у Индији, у Африци, јужно од Сахаре, 400 милиона људи, а у Кини 156 милиона људи живи у апсолутном сиромаштву.

У Србији од 2010. године нема доступних података о броју сиромашних. Последњи подаци кажу да, на почетку друге деценије 21. века, Србија бележи пораст броја сиромашних у односу на претходну деценију. Тада је, испод границе сиромаштва, било 9,2 одсто људи, дакле, скоро сваки десети грађанин или око 700 000 људи живело је са мање од 83 евра месечно. Најсиромашнији је југ Србије и рурална подручја, а међу најсиромашнијима највише је деце до 13 година, нешколованих одраслих и вишечланих домаћинстава. На почетку друге деценије 21. века, у Србији живи око 200 000 деце испод апсолутне границе сиромаштва.

Међународни дан борбе против сиромаштва


 Како је све почело?

17. октобра 1987. године, одазивајући се апелу оца Јозефа Вресинског, преко сто хиљада људи окупило се у Паризу, на Тргу људских права и слобода (некадашњи Трг Трокадеро), како би одали почаст жртвама беде, насиља и глади и како би позвали човечанство да се уједини у борби за поштовање људских права. Међу њима, нашли су се грађани различитог друштвеног и економског статуса и порекла, од представника међународних, националних и локалних институција до појединаца који живе у условима апсолутног сиромаштва и који се против њега боре свакога дана.  

Јозеф Вресински рођен је у сиромашној, имигрантској породици у Француској, где је одрастао у условима хроничног сиромаштва и искључености из друштва. 1946. рукоположен је за католичког свештеника и свој живот је посветио борби против сиромаштва, укључивши у ту борбу и саме сиромашне. Кроз свој рад борио се за друштво у коме нема искључених и маргинализованих људи, где сви доприносе за добробит свих. 1956. године, отац Вресински одлази као свештеник у камп на периферији Париза, где су уточиште нашле бројне најсиромашније породице. Након што се сусрео са овим изопштеним и заборављеним људима, обећао је да ће им помоћи да се њихов глас чује и да буду заступљени у оним институцијама у којима се одлучује о будућности човечанства, као што су Уједињене нације. Његова мисије је била да осигура да овакве породице никада више не буду скрајнуте и заборавњене и да добију подршку и помоћ појединаца, организација и институција у својој борби. 1957. оснива хуманитарни покрет, заједно са угроженим породицама о којима се тада бринуо, из ког ће се касније изродити ATD Fourth World Movement, међународна невладина организација чија је мисија искорењивање апсолутног сиромаштва у свету. 
Његов циљ био је да најсиромашније, маргинализоване људе реинтегрише у друштво.Године 1979. именован је за члана Економског и друштвеног савета Француске, што је био значајан корак у његовој борби да најсиромашнији добију глас у званичним институцијама, а 1987. објављен је његов извештај „Хронично сиромаштво и недостатак основне сигурности“ („Chronic Poverty and Lack of Basic Security“), познат као  „Извештај Вресинског“ („Wresinski Report“), који је послужио као основа за даљи рад на пољу борбе против сиромаштва и за социјалну инклузију, који су на себе преузеле Комитет Уједињених нација за људска права, Европска унија и Савет Европе. Овај Извештај послужио је и као основа за закон против социјалне искључености, који је 1988. усвојен у Француској. Овим Извештајем, Вресински је успео да најсиромашније, као партнере, укључи у друштвене токове.

17. октобар 1987. године

17. октобра 1987, на Тргу људских права и слобода у Паризу, на месту где је 1948. године потписана Универзална повеља о људским правима, отац Јозеф Вресински открива спомен-плочу у част жртвама сиромаштва, на којој је уклесана основна идеја његове поруке:

„Гдегод да су мушкарци и жене осуђени да живе у апсолитном сиромаштву, крше се људска права. Наша свечана дужност је да заједничком снагама осигурамо да се та права поштују."

Сиромаштво је дефинисано као кршење људских права и истакнута је потреба да се заједничким снагама обезбеди поштовање тих права за све људе на планети. Основни циљ био је да се међународне институције, државе и друштва у целом свету упознају са постојањем овог проблема, да најсиромашнији постану видљиви, да буду укључени у борбу за своја права и за побољшање својих животних услова и реинтегрисани у друштво. Откривањем спомен-плоче у Паризу, најсиромашнији и проблеми са којима се они свакодневно сусрећу постали су, по први пут, видљиви широј заједници. 1988. године, оваква окупљања почињу да се организују широм света, од Азије, преко Европе и Африке, до Америке.

У априлу 1989. године, Хавијер Перес де Куељар (Javier Perez de Cuellar), тадашњи генерални секретар Уједињених нација, састаје се са најсиромашнијим породицама код Спомен-плоче у Паризу. Од тада, широм света, људи различитог друштвеног и економског порекла и статуса, различите националне припадности и верског опредељења окупљају се 17. октобра сваке године, заједно са својим најсиромашнијим суграђанима, како би ширили свест о потреби искорењивања сиромаштва у свету, посебно у земљама у развоју, позвали на акцију, омогућили да се глас сиромашних чује, изразили солидарност са њима и захтевали поштовање достојанства и слободе сваког човека.

Направљено је око 50 реплика ове спомен-плоче широм света, од  Швајцарске, Немачке,  Португала и Пољске, преко САД-а, Канаде и Мексика, све до Буркине Фасо и Филипина, око којих се људи окупљају сваке године да би обележили овај дан и позвали државе, међународне организације, институције и појединце на акцију у циљу искорењивања сиромаштва.

Проглашење 17. октобра Међународним даном борбе против сиромаштва

17. октобра 1992. године, Хавијер Перес де Куељар, некадашњи генерални секретар Уједињених нација, у име истакнутих личности – чланова Комитета за Светски дан борбе против сиромаштва, предлаже да се 17. октобар прогласи Међународним даном борбе против сиромаштва.

Резолуцијом 47/196, усвојеном 22. децембра 1992. године, Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 17. октобар Међународним даном борбе против сиромаштва.
Од проглашења 17. октобра Међународним даном борбе против сиромаштва, глас најсиронмашнијих чује се и уважава у Уједињеним нацијама. 1996. година проглашена је „Међународном годином борбе против сиромаштва“. То је био још један корак напред у борби најсиромашнијих да се њихов глас чује и да буду препознати као партнери свуда где се одлучује о заједничкој будућности. Период од 1997. до 2006. године проглашен је Првом међународном деценијом борбе против сиромаштва.

У последњој деценији 20. века, глас најсиромашнијих почиње да се чује у целом свету. Они постају видљиви чланови друштва и препознати су као партнери у креирању заједничке будућности.

Обележавање оваквог дана има за циљ подизање свести о потреби за искорењивањем сиромаштва у свим земљама света, а посебно у земљама у развоју. Искорењивање апсолутног сиромаштва и глади представља први од осам Миленијумских циљева развоја Уједињених нација.

 Миленијумски циљеви развоја Уједњених нација

2000. године, на Миленијумском самиту, лидери свих 189 земаља чланица Уједињених нација потписали су Миленијумску декларацију и обавезали се да ће дати допринос Миленијумским циљевима развоја, које чини осам циљева осмишљених тако да се сиромаштво и болест у свету значајно смање до 2015. године. Резултати ове кампање показују да је могућ драматичан напредак када се развијене земље укључе у једну овакву акцију и дају свој допринос. 

Искорењивање екстремног сиромаштва и глади

2010. године преполовљен је, на глобалном нивоу, број апсолутно сиромашних људи. У земљама у развоју, проценат људи који живе испод границе апсолутног сиромаштва пао је са 43 одсто колико је износио 1990, на 21 одсто 2010. Међутим, више од милијарду људи и даље живи у беди, тј. условима апсолутног сиромаштва.

У овом тренутку, сваки осми човек на свету је погођен глађу - укупно 842 милиона људи, од тога 553 милиона у Азији и на Пацифику, 227 милиона у Африци јужно од Сахаре, 47 милиона у Јужној Америци и на Карибима и 16 милиона у развијеним земљама.Од последица неухрањености, на годишњем нивоу, умре више људи него од сиде, маларије и туберкулозе заједно. Неухрањеност узрокује смрт 2,6 милиона деце, што представља једну трећину свих умрлих на свету.

Мапа света према проценту гладниог и неухрањеног становништва  

  Урадите квиз - проверите колико сте обавештени о овом проблему и обезбедите некоме топао оброк.

Како се бори против сиромаштва?

Помоћ у борби против сиромаштва, поред Уједињених нација, пружа и Европска унија, Светска банка, развијене земље, велики број међународних невладиних и хуманитарних организација и велики број мање или више познатих и имућних појединаца – филантропа.

Концепт помоћи земљама у развоју датира од колонијалног доба, на прагу 20. века, када је дошло до промене у званичној политици Британске империје у односу на њене сиромашне колоније. Почетак модерног концепта помоћи почиње након Другог светског рата, „Маршаловим планом“ из 1948. Тај план представљао је иницијативу САД-а за пружање помоћи у обнови послератне Европе, а у циљу спречавања ширења комунизма. Помоћ земљама у развоју разликује се од хуманитарне помоћи по томе што је њен циљ дугорочно искорењивање сиромаштва и стварање услова за одрживи развој.

Највећи део помоћи, које земљама у развоју донирају развијене земље, долази од Европске Уније, Сједињених Држава, Француске, Немачке, Велике Британије и Јапана. Појединчано, Норвешка је најдарежљивија земља на свету која на помоћ одваја три одсто свог буџета. Мерено у датом новцу, САД су највеликодушнији донатор са 30 милијарди долара годишње, што представља мање од 0,2 одсто њеног бруто друштвеног дохотка, док према подацима Индекса глобалне дарежљивости (World Giving Index) за 2013, становници Мијанмара су појединачно  највеликодушнији, са 85% становништва које даје донације у добротворне сврхе. Од 2010, према истом истраживању, жене донирају више од мушкараца. Гледано по континентима, највеликодушнији, када је реч о донирању новца, су становници Океаније, затим Европе, следе Америка и Азија и на крају, Африка. Србија је на 86. месту, када је у питању донирање новца у хуманитарне сврхе, од укупно 135 земаља које су обухваћене истраживањем. 

Међународне невладине и хуманитарне организације и покрети играју значајну улогу у борби против сиромаштва. Само неке од њих су: International Movement ATD Fourth World, Global Call to Action Against Poverty, Amnesty International, Comic Relief, Stop Hunger Now, Oxfam International, People against poverty, ONE, Global Citizen.

Током претходних неколико деценија организован је и велики броја кампања са циљем прикупљања помоћи за најсиромашније и најугроженије, подизања свести и вршења притиска на међународне институције, државе и појединце да се укључе у решавање проблема сиромаштва. Неке од њих су:

·      Live Aid - 13. јула 1985. године два велика концерта истовремено су одржана у Лондону и Филаделфији како би се прикупила помоћ за Етиопију, државу која је у том тренутку била погођена великом глађу. Од ових концерата прикупљено је више од 280 милиона долара.

·       Make Poverty History - кампања из 2005. године која је имала за циљ подизање свести и вршење притиска на светске званичнике да боље и ефикасније приступе решавању овог проблема. У оквиру ове кампање, милиони људи носили су беле траке, 444 000 људи послало је мејлове британском премијеру захтевајући решавање овог проблема, а 225 000 учествовало је на маршу у Единбургу. Као подршка овој кампањи, 2. јула 2005. године одржано је истовремено десет хуманитарних концерата, „Live 8“, у земљама групе Г8 и Јужној Африци. 7. јула 2005, лидери групе Г8 обавезали су се да ће дуплирати помоћ из 2004. до 2010. године, са 25 милијарди долара на 50 милијарди.   

·       End Poverty 2015 - миленијумска кампања Уједињених нација која се води под слоганом „Ми смо генерација која може да искорени сиромаштво!“

·       The Match against Poverty - утакмица против сиромаштва која се игра једном годишње, од 2003. године, на иницијативу фудбалера Зинедина Зидана и Роналда Луиса Назарија, а која за циљ има да подигне свест, мобилише јавност и прикупи средства у хуманитарне сврхе.

·       Zero Poverty 2030 – кампања за потпуно искорењивање апсолутног сиромаштва до 2030. Године коју је покренула организација Global Citizen, а чији циљ је, као реалан, прихватила, између осталих, и Светска банка.

Велики допринос борби против сиромаштва дају и имућни филантропи. Највећи индивидуални донатор је Ворен Бафет, амерички бизнисмен и један од најбогатијих људи на свету, који је до сада донирао 30,7 милијарди долара, а који се заветовао да ће 99 одсто свог богатства дати у хуманитарне сврхе, првенствено преко Фондације Била и Мелинде Гејтс, којом ко-председава. На другом месту је Бил Гејтс са 29 милијарди долара донираних у хуманитарне сврхе. Следе Ли Ка-Шинг, хонгкошки бизнисмен, са 10 милијарди долара и Џорџ Сорош, амерички бизнисмен, са 6 милијарди долара.

Свет без сиромаштва

Искорењивање апсолутног сиромаштва до 2030. године је реалан циљ. Током претходне две деценије учињено је више за смањење сиромаштва на свету него икада раније. Број људи који живе у условима апсолутног сиромаштва преполовљен је између 1990. и 2010. године, са 43 одсто на 21 одсто. Уколико се овај тренд настави, могуће је искоренити апсолутно сиромаштво до 2030. године.

„По готово свим мерилима, свет је данас боље место за живот него што је икада био. Људи живе дуже и здравији су. Многе државе које су у прошлости примале помоћ из донација, сада су самоодрживе. Човек би помислио да би такав напредак био нашироко слављен, али, у ствари, Мелинда и ја смо запањени колики број људи мисли да је у свету ситуација све гора и гора. Уверење да свет не може да се избори са сиромаштвом и болестима није само погрешно. Оно је и штетно.“

Овако почиње годишње писмо Била Гејтса за 2014.    

У свом ауторском тексту за часопис Wired, други најдарежљивији човек на свету каже:

„Ових дана проводим много времена покушавајући да унапредим иновације које ће побољшати људске животе на начин као што је то ђубриво урадило. Да мало појасним. Пуних 40 одсто светске популације је данас живо зато што је 1909. године немачки хемичар, Фриц Хабер, открио како да направи синтетички амонијак. Ево још једног примера: случајеви полиомијелитиса су опали 99 одсто у последњих 25 година не зато што је болест просто нестала сама од себе, већ зато што су вакцину против ње развили Алберт Сабин и Џонас Салк. Захваљујући таквим проналасцима, живот се полако поправља широм света.“

Светски дан хране (World Food Day), 16. октобар, установиле су земље чланице Организације Уједињених нација 1979. године на двадесетој конференцији Организације за исхрану и пољопривреду (FAO). FAO је агенција Организације уједињених нација за исхрану и пољопривреду успостављена 1945. у циљу побољшања производње пољопривредних производа у свету и исхране свих људи. Она доноси планове о побољшању приноса у пољопривреди, експлоатацији океана и шума и надзире истраживања. Светски дан хране се обележава у више од 150 земаља света, чиме се подсећа на важност пољопривреде и производње хране и иницира дијалог на локалом, националном и интернационалном нивоу о путевима ка достизању циља – обезбедити довољну количину хране и оптималну исхрану за све људе света. Сваке године Светски дан хране има другачију тематику, која је увек уско везана за основне делатности FAO-а.

Храна је свакодневна потреба човека и предуслов живота. Од праисторије човек је настојао да буде што успешнији у производњи хране, те се у том погледу пољопривреда може сматрати једним од важних основа на којима почива човечанство. Што се човек на том пољу више усавршавао и што је производња хране постајала савременија и лакша, то су предуслови да је буде довољно и да буде свима доступна били све присутнији. Међутим, ситуација се није развијала у складу са том логиком.

Према подацима FAO, 2014. годину дочекало је око 842 милиона гладних људи. Десет земаља са највећим бројем гладних су Демократска Република Конго, Бурунди, Еритреја, Чад, Етиопија, Сијера Леоне, Хаити, Коморска Острва, Мадагаскар и Централноафричка Република.

Давне 1996. године у Риму је одржан Светски самит хране, на ком су светски лидери донели одлуку да ће до 2015. годне број гладних у свету бити преполовљен. Самит је поновљен 2002. године, на ком су учествовали представници 186 земаља света. Потписали су Декларацију да ће политичку моћ користити у сврхе борбе против глади, сиромаштва и болести, као и зарад унапређивања начина исхране у земљама света. Према Декларацији о људским правима Уједињених нација и Конвенцији о правима детета сваки појединац има право на адекватну храну и правилну исхрану. Иако обећања светских лидера нису дословно спроведена, 44 земље света успеле су да нахране половину гладног становништва. Даљи напредак на том плану је отежан, на шта утиче и непрекидан пораст цена хране.

Три кључне поруке Светске здравствене организације поводом светског дана хране су:

• За здрав начин исхране потребни су здрави системи хране, удружени са добрим образовањем, здравством, санитацијом и другим факторима;
• Здрави системи хране су могући уз одговарајућу политику, подстицаје и управљање;
• Добра ухрањеност зависи од здраве исхране.

04. априла 2014. године у Риму представници Организације за прехрану и пољопривреду (FAO), Међународног фонда за пољопривредни развој (IFAD) и Светског програма за храну (WFP) одредили су примарне циљеве и индикаторе за нов глобални развој пољопривреде, безбедности хране и правилне исхране у периоду након 2015. године. Дефинисано је пет главних циљева:

• Сви људи у току целе године морају имати приступ безбедној храни; 
• Сузбити неухрањеност и гојазност;
• Системе производње хране учинити продуктивнијим и ефикаснијим;
• Обезбедити малим произвођачима, а нарочито женама, додатно образовање и стицање знања о производњи хране;
• Остатке и отпатке при производњи, паковању и транспорту хране свести на што мање мере или их употребити у корисне сврхе.

Као најчешћи узрок глади у свету наводи се светска економска криза, ниски лични дохоци, високе цене хране, повећање незапослености. Осим економских, постоје и други узроци недостатка хране – ратови, климатске промене, еколошке катастрофе.

Насупрот онима који гладују постоји 1,6 милијарди људи са прекомерном телесном тежином или су гојазни, а предвиђања говоре да ће до 2015. године 2,3 милијарде одраслих људи имати вишак килограма. 

Око 54 посто одраслих становника Републике Србије има проблем прекомерне ухрањености.

Око 5 милиона деце испод пет година старости има проблем са вишком килограма.  У Србији је гојазно више од 25 посто деце. 

Светски дан хране се у Србији обележава од 2001. године. Основни циљеви обележавања су информисање и стицање знања у вези са храном и правилним навикама у исхрани и ширење свести о важности здравог начина исхране. Таквој врсти активности подршку дају Министарство здравља Републике Србије, медији, друштвено-хуманитарне и спортске организације, школе и волонтери. 

Највећи број активности поводом обележавања Светског дана хране спроводи се у основним и средњим школама, како би се деца и млади људи на време упутили у режиме правилне исхране у циљу очувања здравља. 

Тако је пре две године у гимназији „Светозар Марковић“ у Суботици обележен  Светски дан хране под називом „Базар здравља“ (који сваке године има посебан фокус на одређену врсту хране), у који су били укључени и родитељи и професори заједно са ученицима.

16. октобра 2013. ученици из Врања су Светски дан хране обележили духовитим наступом под називом „Весело поврће“.

У циљу едукације младих о правилној исхрани организују се предавања на тему исхране, поремећаја и обољења услед неправилне исхране. Предавања се најчешће спроводе у сарадњи са Заводом за јавно здравље.
Веома често Светски дан хране бива повод за разне хуманитарне акције. Веома дирљив пример  је акција под називом „Банка хране Београд“, спроведена ради донације хране најугроженијима у Србији.

16. октобра се пажња посвећује и старијим људима. Најчешће се на јавним местима, уз сарадњу са здравственим радницима, организују бесплатни контролни прегледи шећера у крви, висине крвног притиска и слично, чиме се људи подстичу на размишљање о томе како се хране, чине ли то правилно и на то шта би требало у исхрани да промене. Нажалост, све је већи број људи који себи не могу да обезбеде правилну исхрану због недостатка новчаних средстава.

Након свега, важно је понети у себи сазнање да није важно изобиље хране, већ њен квалитет, да пробирљивост и непоштовање онога што имамо за некога значи право богатство, да свакодневно милиони људи гладују, а њихове жеље мало ко чује. Свако ново обележавање Светског дана хране може бити корак ближе ка остварењу циља који можда делује утопијски – искоренити глад.

Празник у славу поште

Светски дан поште установљен је с циљем промовисања значаја  јавне поштанске службе у унапређивању комуникације између људи и народа. Одлука о прослави празника донета је на конгресу Светског поштанског савеза (Universal Postal Union) у Токију 1969. Тада је договорено да се празник слави сваке године 9. октобра, у знак сећања на дан оснивања Савеза.

Светски поштански савез

Савез је основан 1874. године у Берну,  на конференцији коју је организовала швајцарска влада и у којој су учествовали представници поштанских управа из двадесет и две државе Европе, Америке и Африке. Била је то прва међународна организација створена с 
идејом да подстиче развој јавних (државних) поштанских служби и њихову међусобну сарадњу како би се створили услови за што ефикаснији поштански саобраћај у свету.

Међу оснивачима Савеза био је и представник Кнежевине Србије. Србија у то време још није била суверена држава, али је имала вишедеценијско искуство у раду јавне поште, Закон о поштама, Уредбу о наплаћивању поштанских такси, неколико потписаних билатералних споразума о сарадњи с државама у окружењу, Закон о поштанским маркама за писма и новине и емитовану прву серију редовних поштанских марака с ликом кнеза Михаила Обреновића. У земљи су функционисале 54 поште, телеграфски саобраћај, поштанска кола и дилижанс за превоз путника и, што је најважније, постојала је свест о потреби повезивања са светом.  

   Документа из 1840.                                       Прве марке у Србији

Општи принципи на којима је заснован рад Светског поштанског савеза јесу јединство поштанске територије за размену писмоносносних пошиљки, слобода поштанског саобраћаја и јединство писмоносних такси.
Од 1948. године Савез ради као специјализована агенција Уједињених нација и активно учествује у остваривању права свих људи на благовремену и безбедну пошту, без  обзира на место становања и статус у друштву. Оснивање Савеза утицало  је на брз развој јавних поштанских служби које су током XX века у многим државама света постали први корисници техничких и саобраћајних иновација и главни носиоци друштвеног и привредног развоја.  Данас Савез представља најдуговечнију глобалну организацију са 192 земље чланице које чине јединствену територију и најширу дистрибутивну мрежу за физички пренос пошиљки.

Земље чланице Савеза

Измењени услови у којима функционише савремено друштво, тржишна економија и развој електронских комуникација смањили су значај класичних поштанских услуга у свакодневном животу људи и довели у питање рационалност универзалне поштанске услуге као златног стандарда светске поште достигнутог у претходном периоду. 
Због тога Савез подстиче националне поштанске службе да имплементирају електронске технологије у своје пословање и да развију нове услуге по мери и потребама савременог друштва, како би сачувале поверење и репутацију јавне установе која је намењена свима.  

Видео порука Светског поштанског савеза 

Прослава празника у Србији

Пошта Србије се, као и већина државних пошта у свету, 9. октобра сваке године придружује прослави Светског дана поште. Док недавно реконструисани ПТТ музеј чува богату збирку која сведочи о развоју поште и друштва у Србији и боји културну јесен престонице занимљивим поставкама, изложбама на отвореном и радионицама за најмлађе, поштански ИТ стручњаци развијају нове сервисе и услуге засноване на савременој технологији.

Обележавање празника у школи

Светски дан поште је важан празник који заслужује да се обележи у школи. То се може учинити на различите начине: организованом посетом пошти која се најчешће налази у близини школе и у којој се ученици могу упознати с начином њеног рада и различитим поштанским услугама; благовременим и пажљивим планирањем и спровођењем теренске наставе која обухвата и посету Музеју ПТТ; интердисциплинарним приступом у обради теме из богате историје поште, која може обухватити више наставних предмета (историја, народна традиција, грађанско васпитање; српски језик, физика, ТИО и информатика, географија...); организовањем истраживања о томе како и колико ученици међу собом комуницирају писменим путем; покретањем пројеката с темом Пошта као инспирација (у уметности, мислима великих итд.) или пројекта израде оригиналних новогодишњих и рођенданских честитки и њихове продаје.  

Лик школе на поштанској марки - прослава Светског дана поште у ОШ „Ђорђе Крстић“ у Београду

У Основној школи „Ђорђе Крстић“ обележили смо Светски дан поште 2014. отварањем изложбе ликовних радова ученика Марка за моју школу. Изложбу је чинило више од деведесет радова у различитим ликовним техникама, на којима су ученици представили свој доживљај школе, њен дух и вредности које негује. Радови су израђивани на часовима ликовне културе, а претходила су им истраживања о поштанској марки, њеној историји, значају, карактеристикама и врстама. Акценат је био на марки као минијатурном уметничком делу и својеврсном амбасадору школе. Изложбу су отвориле ученице осмог разреда које су, уз кратку и ефектну презентацију, гостима показале шта су научиле о поштанској марки истражујући различите изворе. У госте смо позвали ученике и њихове родитеље, пријатеље школе и представнике локалне заједнице. Посебно нам је драго што су прослави присуствовали представници пошта на Чукарици. У току изложбе посетиоци су могли гласати за најуспешније ликовно решење за поштанску марку с мотивом школе. За ту прилику ученици су на часовима ТИО израдили поштанско гласачко сандуче. Ауторе три најуспешније марке школа је наградила књигом, а Пошта на Чукарици пригодним поклонима које је ученицима уручио наш верни школски поштар Драгиша. Заинтересовани ученици који су учествовали у изради ликовних радова посетиће Музеј ПТТ са својим наставницима, а гости из Пошта на Чукарици обећали су да ће за њих организовати посету новоотвореном Регионалном поштанском центру у Земуну.

Презентација којом је отворена изложба

Видео-репортажа о догађају

Весна Гошовић

Светски дан учитеља (World Teachers' Day)  обележава се 5. октобра. Прогласиле су га Уједињене нације са циљем да се истакне улога учитеља у образовању и развоју деце и нагласе принципи и препоруке о положају учитеља и наставника.

Светски дан учитеља установила је oрганизација УНЕСКО (Unesco, United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization) 1994. године. Ова организација Уједињених нација за образовање, науку и културу је специјална организација Уједињених нација основана 1946. године. Основни циљ организације је да допринесе миру и сигурности подржавањем сарадње међу нацијама кроз образовање, науку и културу као кроз метод поспешивања универзалног поштовања правде, закона, људских права и основних људских слобода. 1966. године су на специјалној конфернецији усвојене препоруке о статусу учитеља:

Пети октобар посвећен је суштинској улози учитеља у пружању релевантног и одговарајућег знања деци, младим људима и одраслима.  Циљ овог дана је да се пружи подршка просветним радницима, као и да се осигура да потребе будућих генерација наставе да буду испуњене од стране учитеља.

Унеско има 193 земље-чланице са седиштем у Паризу. Главни програм Унеска су:  образовање, природне науке, социологија, култура и комуникација.

Унеско такође спонзорише пројекте за писменост, развој технике и педагогије, међународне науке, пројекте регионалне културне историје, пројекте промовисања културне разноликости, програм управљања друштвеним променама, програм посвећен резерватима биосфере и програме који подржавају међународне договоре o чувању светске културне и природне баштине.

Једна од улога Унеска је да одржава листу места светске природне и културне баштине. Та места се сматрају важним природним или историјским местима или објектима чије очување је важно за целокупну светску заједницу. Унеско, с друге стране, није одговоран да одржава или штити место које је на њиховим листама.

Светски дан учитеља посвећен је есенцијалној улози учитеља у пружању релевантног и одговарајућег знања деци, младим људима и одраслима.

У многим земљама постоји озбиљан недостатак просветних радника. Приближно два милиона нових радних места и још 18 милиона учитеља у свету биће потребно уколико се жели постићи свеопште основно образовање до 2015. године.

За неке земље то ће значити увећање броја учитеља и до 280 одсто, како је објављено  пре две године у заједничкој поруци неколико међународних организација поводом међународног Дана просветних радника.

Недостатак квалификованих учитеља један је од највећих изазова за постизање циљева Дакарског Оквира за акцију "Образовање за све", а на наставничку професију све више утичу и економске, социјалне, научне и технолошке потребе, као и насиље у школама.

Суочени са великим очекивањима, просветни радници се често осећају потцењенима. Неретко су без довољне подршке и професионално су лоше опремљени да би могли да се носе са реалношћу средине у којој раде.

Просветне стратегије на националном нивоу морају бити у сагласности са постојећим глобалним и регионалним оквирима како би допринели осигурању квалитета и побољшању статуса и радних услова просветних радника. Изузетно је важно постављање јаке образовне стратегије у оквиру локалних и националних регулатива у циљу регрутовања и стимулисања просветних радника.

На овој страници се можете регистровати, послати извештаје и слике како сте прославили Светски дан учитеља и промовисати догађај: 
http://www.worldteachersday.org/map/index.php/main

Званична веб-страница за Светски дан учитеља у оквиру УНЕСКА:
http://www.unesco.org/new/en/world-teachers-day

И на крају, неки кратки снимци из Србије:

... и из других земаља:

Светски дан животиња обележава се 4. октобра још од 1931. године. Обележавање овог дана почело је у Фиренци на конвенцији еколога. Тада се 4. октобар прослављао као дан св. Фрање Асишког, свеца заштитника животиња и животне средине. Од тада све земље света обележавају овај дан. Временом  се изгубио верски значај па га данас обележавају љубитељи и заштитници животиња.

Међународни дан заштите животиња обележавају бројне организације за заштиту животиња и азили за животиње. Тада дочекују посетоце, организују радионице, презентације, едукативне програме, групна дружења, прикупљају донације. Ове активности треба да освесте људе и подсете да:

• су животиње равноправни становници наше планете као и људи,
  
• оне имају право на живот као и ми,
  
• оне осећају бол,  страх, као и људи, и да им не чинимо ништа што не бисмо желели да се нама деси.
  

Овај дан треба да подсети људе на њихова  (не)дела  и на њихов допринос  истребљењу многих врста животиња. Неразмишљајући о последицама човек им је уништавао станиште, експлоатисао ради остваривања добити и забаве.

Данас постоје Црвене књиге које  су специјализоване публикације са научним подацима о угроженим биљним и животињским врстама. По подацима светских организација сваки дан нестану по стотине животињских врста, а најугроженије су морске корњаче, гориле, панде, слонови, китови, тигрови, бели медвед...

Огроман број кућних љубимаца пати и умире одбачен на улицама или у препуним азилима. Поражавајуће је да преко 50 милиона животиња годишње страда због крзна. Милиони недужних животиња пати и умире у транспортима, разним експериментима, кланицама, а много мачака и паса свакодневно страда под точковима аутомобила.

Убрзани технички и технолошки напредак цивилизације у 20. веку  омогућио је бесомучну експлоатацију, злостављање и убијање животиња. Као последица тога уследило је залагање појединаца и активирање орзанизација за њихову заштиту, а сви они су се удружили у покрет за заштиту животиња.  Теорије на којима се заснива заштита животиња могу се поделити у три категорије: 

• теорија о добробити животиња, 
  
• теорија о правима и 
  
• теорија  о потпуном ослобођењу животиња.

Присталице покрета за заштиту животиња сматрају да су права животиња подједнако важна као и права људи, па тако нема оправдања за човеково коришћење животиња у различите сврхе.  Из овога произилази теорија  о потпуном ослобођењу животиња од  људске експлоатације и употребе.

Овај покрет прихвата употребу животиња у оној мери у којој се драстично не нарушава њихова добробит дефинисана преко  тзв. пет слобода:

1.  слобода од глади и жеђи,
   
2. слобода од физичке, термалне и психичке неудобности, обезбеђењем просторног смештајног  амбијента,
   
3. слобода од бола, повреда и болести,
   
4. слобода од стреса, страха и патње,
   
5. слобода да испољава нормалне облике понашања карактеристичне за расу.

И зато,  учините данас неко добро дело, удомите пса са улице! Немојте се заваравати мислећи да ће то неко други учинити!  Не ускраћујте себи њихову безусловну љубав! Не ускраћујте им срећу и шансу за живот!

    И запамтите, све оне, без обзира на боју, врсту и расу заслужују љубав!

Обележавање овог важног празника у школама може се обавити на више начина: изложбама ликовних радова ученика на тему заштите животиња, писањем литерарних радова, оснивањем секције која би се бавила хуманитарним радом са животињама, пре свега њиховим збрињавањем, популаризацијом емисија и сајтова везаних за ову тему, затим посетама зоолошком врту и другим активностима.

Конвенција о правима детета Уједињених нација, усвојена 20. новембра 1989. године, а која је ступила на снагу 1990. године, полазна је основа у приступу осмишљавања и реализације Дечије недеље. Међународна заједница је 2002. године донела је документ Свет по мери деце, усвојен на Специјалном заседању Генералне скупштине Уједињених нација о деци. Овај документ, позивајући се на Конвенцију УН о правима детета, даје јасне смернице за обликовање света у коме ће права сваког детета бити призната, заштићена и остварена. 
Република Србија је 2000. године  усвојила Миленијумску декларацију, која садржи миленијумске развојне циљеве, као и Национални план акције за децу (НПА) који представља стратешки документ Владе за креирање политике државе према деци до 2015. године. Његов главни циљ је да се свој деци обезбеди равноправност, доступност, квалитет и ефикасност јавних служби за децу, у свим важним областима. Ове документе је пратило доношење планова акције за децу у јединицама локалне самоуправе (ЛПА). 
Влада Републике Србије је 2005. године усвојила и Општи протокол за заштиту деце од злостављања и занемаривања. Породичним законом, исте године, у национално законодавство уграђени су главни принципи Конвенције о правима детета (право на живот, опстанак и развој, право на најбољи интерес детета, право на партиципацију и право на недискриминацију).
Од посебног значаја су документа  која се односе на интеграцију деце са сметњама у развоју, побољшање доступности и квалитета образовања, са посебним акцентом на децу из маргинализованих група, и  дају опште оквире за појединачне мере у циљу стварања напредног инклузивног друштва. “ (Пријатељи деце, програм за 2013)

Традиционално Дечија недеља се одржава у првој недељи у октобру месецу. Циљ ове манифестације је:

• скретање пажње јавности на потребе деце и омладине, на њихове потребе и права у породици, друштву, на право да одрастају у што бољим условима, као и на једнаке шансе за развој својих потенцијала;
  
• указивање на одговорност породице, школе, државних институција у заштити и остваривању права деце;
  
• презентација постигнутих резултата;
  
• указивање на проблеме у остваривању права деце и примере добре праксе;
  
• учешће саме деце у доношењу одлука које их се стичу;
  
• покретање нових акција које доприносе побољшању положаја деце.
  

Програм активности Дечије недеље чини низ активности на националном и локалном нивоу широм Србије, уз пуно учешће деце.
Дечија недеља  представља период када деца добијају оно место које им припада. Цео град устане на ноге, осећа се плима позитивне енергије која са собом носи најлепше емоције. У првој седмици октобра обележавају се и појединачни празници какави су Дан старих и слабовидих особа, Дан животиња, а октобар је и Месец књиге код нас, па је то прилика да се они укључе у активности Дечије недеље.

Креативне идеје за прослављање

Пријатељи деце доносе програмске активности за обележавање Дечије недеље. Обичај је и да се у Дечијој недељи примају прваци у Дечији савез. Програмске активности нису обавезујуће те свака локална средина и школа могу да користе те идеје, а могу да имају сопствени програм у Дечијој недељи. Ево неколико идеја.

• маскенбали су најзанимљивији ако су маске на одређену тему:  јунаци дечијих књига, бајке... 
• хуманитарне акције за помоћ деци слабог имовног стања или угроженог здравља и слично;
• посете школама за децу са сметњама у развоју;
• осликавање градских зидова - мурали и других урбаних простора; 
• дружења са чувеним суграђанима, јавним личностима: глумцима, певачима, спортистима, научницима...
• козметички курс и школа моде за девојчице завршног разреда основне школе уприличене са козметичарима и модисткињама или родитељима;
• вршњачка едукација о одређеним темама у којој ученици предметне наставе подучавају ученике разредне наставе; 
• посете градским библиотекама и масовна учлањења пошто је октобар и месец књиге;

 Дан становања се везује за рад Генералне скупштине Уједињених нација која је  усвојила је Резолуцију о становању у свету. Одредила је смернице за рад држава и међународних организација у тој области и установила да се сваки први понедељак у октобру обележава као Светски дан становања. Овај празник је први пут прослављен 1986. године. Отада се слави првог понедељка у октобру.

Према Мартину Хајдегеру  у књизи “Грађење, Становање, Мишљење”, становање као облик бивствовања је суштина нашег бића, односно представља чак стање ума. Хајдегер доводи у директну везу осећање спокојства и живљења, повезујући дом са проналаском мира. Место на којем бивствујемо, у већој или мањој мери представља простор у ком смо слободни да организујемо сопствени живот на начин који нама одговара.
На међународном нивоу не постоји јединствена дефиниција пристојног становања, нити опште прихваћени стандарди и нормативи квалитетног становања. Разлог томе су велике економске, политичке, културне, географске, социјалне и друге разлике, навике, стилови живота, градитељско наслеђе и традиција између држава чланица међународних организација. Дефиниције пристојног становања дају се као општи оквир, а очекује се да свака појединачна држава операционализује ове појмове у складу са својим економским могућностима, социјалним и политичким обележјима..

Светски дан становања Уједињених Нација је замишљен као форум на коме се експерти сакупе и деле идеје о урбаном планирању широм света. Циљ је и да свет понесе једну колективну одговорност везану за становање будућих генерација. Обележава се у Пакистану, Немачкој, САД, Бразилу, Белгији, Јапану, Италији, Русији, Индонезији, Мексику, Кини, Јамајци, Уједињеним Арапским емиратима, Анголи, Холандији и Сенегалу, али не и  у Србији. Организује се читав низ активности са циљем да се скрене пажња на услове становања, последице убразане урбанизације и бескућништво.
На свечаном отварању Светског Дана Становања 2009. у Вашингтон-у, Др Anna_Tibaijuka
 упозорила је на опасност урбаног ширења: "У земљама у развоју, комбинација брзе урбане миграције и природног повећања становништва произвела је ситуацију у којој је брзина раста становништва надмашила могућност да се обезбеди становање, вода, здравство, образовање, превоз и одржива основа природних ресурса. "
Тибаијука је тада била извршни директор Хабитата Уједињених Нација. Она је  из Танзаније. Она наводи да је у Африци, убрзана урбанизација са загађености и претрпаности, одмах иза сиде као смртоносна претња.
Седам година од тада, ситуација није боља и јавља се проблем бескућника. Постоји озбиљна криза становања. Oко 1,6 билион људи широм света живи у лошим условима, а око 100 милиона су бескућници. Дати подаци пресликани на наше просторе изгледају овако: (према званичним подацима из последњег пописа) у Србији 445 људи буквално нема никакав кров над главом и живи у парковима, испод мостова и на улици. Још 17.842 њих спада у секундарне бескућнике: живе у картонским и нехигијенским насељима која сутра могу да буду срушена, без струје, канализације и воде. Спавају и у шупама, подрумима, баракама, шахтовима... Од тога, четвртина њих су деца млађа од 14 година (23 одсто). Занимљиво је и то што се 58 одсто бескућника изјаснило као Срби, а 32 одсто као Роми. Велики број њих враћен је у Србију у поступку реадмисије. 

Ми почињемо да правимо мале, али битне кораке ка обележавању Дана становања, са циљем да утичемо на културу становања у Србији. Oбележавање Дана становања у Београду je је кратак прилог о додели награда за најлепши улаз у Београду. Награде ће бити додељене баш на Светски дан становања.
Становање је честа тема у току обележавања Међународног дана Рома, јер су они у том аспекту угрожена популација.Али очигледно, ту тематику треба обрадити и у току Светског дана становања.
На овом линку се види као се Светски дан становања обележава у свету, а док овакве  акције не стигну код нас, могли бисмо тога дана организовати у школи радионице везане за културу становања или изложбе везане за дати празник.
Радионице у школама треба реализовати у оквиру часова грађанског васпитања где би ученици претходно сакупљали у свом граду фотографије везане за становање.  На часу би их на паноу сортирали   као примере добре или лоше праксе. Морали би имати објашњење за свој избор. А потом би уз „најречитије“ фотографије требало организовати изложбу у холу школе.
У Америци  студенти  тог дана  помажу људима који живе у лошим условима на тај начин што организују радну акцију и обезбеде спонзоре.

Генерална скупштина Уједињених нација да би нагласила важност становника треће доби прогласила је 14. децембра 1990. године,  резолуцијом  45/106,  да се Међународни дан старих обележава сваке године 1. октобра. Циљ ове одлуке је поштовање старијих особа, задовољење њихових потреба, подстицање државе да се брине о њима и укључује их у друштво у складу с њиховим жељама и способностима. Занимљиво је приметити да друштво старијим особа посвећује све већу пажњу и труди се да испуни њихове потребе. Обележавање њиховог дана подстакло је државу да се брине о старим људима и њиховим потреба константно.  Бројне службе у оквиру свога рада су се оспособиле за рад са особама трећег доба. Старијим особама омогућена је додатна здравствена заштита. Социјални центар посебно брине о старијим становницима. Радници Центра се додатно обучавају за рад са овом категоријом становништва.  Црвени крст као и остале хуманитарне организације бројним акцијама брину о старима.

 Сваке године обележава се овај празник и специјално за њега осмишљавају се слогани који треба да истакну проблеме и потребе старих особа. Слоган за обележавања Дана старих особа 2013. године био је „Какву будућност желимо – шта кажу стари?“. Овај слоган је био међународног карактера и хтео је да скрене пажњу да се људски век продужава и на све већу активност људи трећег доба. Занимљиво је да су се стари људи могли прикључити глобалном гласању и на тај начин одредите своје приоритете. У исто време организована је расправа глобалног нивоа на једном од веб-сајтова   о агенди развојног плана УН након 2015. године .

 У прослави Међународног дан старих укључују се велики број јавних установа. Све оне организују низ  предавања, изложби, трибина, округлих столова,  јавних манифестација у складу са интересовањима људи трећег доба. Готово да не постоји школа која у свом Плану нема осмишљене активности за обележавања Дана старих особа. У Бачкој Паланци већина основних школа учествује у низу манифестација посвећеним старијим суграђанима. Ученици посећују Геронтолошки центар,  па заједно са њеним становницима цртају, уче се везу, кувају заједно и слично. Радује што се ученици паланачких школа  сећају старих не само за њихов дан,  него и веома често у току школске године. Овај вид сарадње је занимљив је за изборне предмете у школи нпр. Народну традицију, Руке у тесто или слично.

 

Много тога занимљивог, а повезано са становницима трећег доба може се пронаћи и на следећим веб-сајтовима. Исти веб-сајтови су послужили и за писање овог текста.

1. Какву будућност желимо
2. Инфо центар за старије особе
3. Водич