Организацијa Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) је 1999. године у Паризу, 21. март прогласила Светским даном поезије. Обележавање овог дана има за циљ да се кроз песнички израз подрже језичка различитост и језици који су угрожени. Промоција читања и писања, објављивања и проучавања поезије у језичким заједницама широм света јесу начини да се обележи овај дан, а све с намером да се ода признање националним, регионалним и интернационалним поетским покретима. УНЕСКО је проглашење Светског дана поезије препознао као могућност и начин да се изрази јединство у креативности људског ума. Захваљујући поезији откривамо да појединци свуда у свету деле иста питања, мисли и осећања.
Успостављање овог празника има идеју да охрабри: дијалог између поезије и других уметности, повратак усменој традицији рецитала, проучавање поезије, мале независне издаваче који најчешће и објављују књиге поезије.
Посебан циљ празника јесте да скрене пажњу медијима да поезију не представљају као застарео вид уметности, већ да је промовишу као један од могућих начина да друштво у целини поврати и потврди свој идентитет.
Успостављање овог празника има идеју да охрабри: дијалог између поезије и других уметности, повратак усменој традицији рецитала, проучавање поезије, мале независне издаваче који најчешће и објављују књиге поезије.
Посебан циљ празника јесте да скрене пажњу медијима да поезију не представљају као застарео вид уметности, већ да је промовишу као један од могућих начина да друштво у целини поврати и потврди свој идентитет.
Шта је поезија
Поезија представља дубоки израз људског ума и универзалну уметност. Она омогућује дијалог између култура и разумевање међу народима, јер сама по себи предстваља аутентичан израз неког језика. Поезија потврђује нашу људскост откривајући да људи, свуда у свету, имају иста питања и иста осећања.
Како се поезија дефинише
„Као књижевно дело у стиховима које не мора да буде чврсто организован начин изражавања – она је слободна да дише и живи како песник хоће. Она је субјективна у мислима и осећањима. Њу читамо, и у њу учитавамо себе. За њу је потребно време. Она нам каже да застанемо. Поезија се игра звуком и смислом, а гласови и слогови речи подједнако су важни као и саме речи. Речи у поезији, поред тога што нешто значе, оне и звуче и изгледају,оне постоје као биће. Имају своју боју, звук и мирис.“
Предуслови за читање поезије
Поезија нам шаље сигнале како да одгонетнемо свет. Будећи нове асоцијације, она шири оквире уобичајених ствари, догађаја и мисли. Иако сажета, поезија није једноставна. За добро читање поезије потребни су: образовање, осетљивост за лирски израз, познавање традиције унутар које је песма написана, познавање језика и књижевног израза. Ова врста уметности годинама је маргинализована у свим сегментима културе. Да би се схватила и заволела, неопходни су воља, стрпљење и упорност.
Поезија представља дубоки израз људског ума и универзалну уметност. Она омогућује дијалог између култура и разумевање међу народима, јер сама по себи предстваља аутентичан израз неког језика. Поезија потврђује нашу људскост откривајући да људи, свуда у свету, имају иста питања и иста осећања.
Како се поезија дефинише
„Као књижевно дело у стиховима које не мора да буде чврсто организован начин изражавања – она је слободна да дише и живи како песник хоће. Она је субјективна у мислима и осећањима. Њу читамо, и у њу учитавамо себе. За њу је потребно време. Она нам каже да застанемо. Поезија се игра звуком и смислом, а гласови и слогови речи подједнако су важни као и саме речи. Речи у поезији, поред тога што нешто значе, оне и звуче и изгледају,оне постоје као биће. Имају своју боју, звук и мирис.“
Предуслови за читање поезије
Поезија нам шаље сигнале како да одгонетнемо свет. Будећи нове асоцијације, она шири оквире уобичајених ствари, догађаја и мисли. Иако сажета, поезија није једноставна. За добро читање поезије потребни су: образовање, осетљивост за лирски израз, познавање традиције унутар које је песма написана, познавање језика и књижевног израза. Ова врста уметности годинама је маргинализована у свим сегментима културе. Да би се схватила и заволела, неопходни су воља, стрпљење и упорност.
Идеје за прослављање
Културни центар Београда је институција која се у нашој земљи прва укључила у обележавање Светског дана поезије. Већ од 2001. године, сопственим концептом и организацијом манифестације, КЦБ се придружује бројним градовима широм света који тог дана славе поезију. Иако је поезија у Србији данас један од најаутентичнијих уметничких израза уопште, она је истовремено на маргинама јавног интересовања. Овом манифестацијом Културни центар Београда жели да тему поезије макар за кратко постави као централну.
Линкови до програма прославе Светског дана поезије у организацији КЦБ-а у последњих неколико година могу бити инспирација за организовање сличних манифестација у школама:
Линкови до програма прославе Светског дана поезије у организацији КЦБ-а у последњих неколико година могу бити инспирација за организовање сличних манифестација у школама:
Олга Васић
RSS Feed
