Култура сећања негује се и у школама не само учењем официјелне историје, него и културом прослављања и обележавања важних датума. Обележавање тих празника не би требало да се сведе на нешто налик класичном часу. Педагошка је истина да ученици и човек уопште боље схвати, у стању је да се активира или размисли ако у неком процесу сам учествује и доживи га лично. Обележавање празника на тај начин - активним учешћем и личним доживљајем - оставиће дубљи траг на учеснике.

Етимологија

У корену речи праник је празнина, празно. Мисли се, дакако, на празнину која је намерна да би се оставило места за попуњавање дубљим смислом. Ту празнину потребно је схватити као одсуство свакодневних послова и брига, да бисмо тог дана посветили време, мисли, намере, дела... нечем вишем од нас и наше просте егзистенције, нечем што нас превазилази. Управо то превазилажење голе егзистенцијалности и појавности чини нас људским бићима која су способна и одговорна да живот и себи и другима учине бољим. Празник је, дакле, пауза, у којој надокнађујемо смисао који нам често измиче; онај тренутак када можемо и треба да се издигнемо изнад себе и својих уских и телесних потреба; димнезија симболике од које нам свима долази, прво, духовна добробит , затим и свака друга. Празник и празновање је, тако, способност и да се издигнемо и винемо изнад свакодневног, и да се посветимо, и да осмислимо, и да се оснажимо и оснажимо друге, и да сагледамо, и да се ангажујемо зарад општег добра, и да се жртвујемо...

Смисао празника

Синтагму из поднаслова везујемо обично за прослављање хришћанских празника, чији смисао није само у подсећању, него у смени циклуса, непрестаног живог присуства прошлости у садашњости у очекивању живота Будућег века. Уколико се хришћански празници сведу на пуки ритуал и обичајност, они су лишени смисла, декоративни су и не дотичу суштину. Не дотичу ни смисао људског постојања.
Слично се може рећи и за остале празнике. Они имају смисла само ако дотакну смисао људског постојања, уколико се не прослављају зато што су декретом или препоруком донесени него са циљем да нас оплемени и тиме промени наше намере, накане и дела. Зато су декрети ништа, а начин на који ћемо празновати је све. Датуми и декрети су шупље посуде у које уливамо своје садржаје.
То важи и за празнике и обележавање датума по школама. Владе, међународне организације само доносе неопходан услов - декрете и препоруке о важним датумима и тему прослављања или обележавања. Од наше способности за осмишљавање - уливање дубљег смисла - зависи да ли ће то бити истински празник или слово на папиру.

Списак празника и важних датума

За почетак доносимо списак међународних значајних датума, као и домаћих празника, који се могу обележавати по школама, дајући им дубљи смисао и тако васпитно утичући на младе нараштаје. 
Током времена на овом блогу ће бити приказани поједини празници и датуми, те дати предлози и примери из школске праксе како се могу прослављати и обележавати.

“Солидарност је једина логична могућност за успешно суочавање са данашњим изазовима, као што су глад, епидемије, несразмерна расподела извора и тероризам.” Lecha Walesa
Солидарност је једна од основних и универзалних вредности на којима би се требали градити односи између народа у 21. веку - навела је Генерална скупштина Уједињених народа 2. децембра 2005. године, у резолуцији 60/209.
На основу тога је 20. децембар проглашен Међународним даном људске солидарности.

На Светском самиту за друштвени развој, владе су се обвезале на искорењивање сиромаштва као етичког, друштвеног, политичког императива човечанства. Циљ Светског фонда солидарности, основаног 2002. године, је искорењивање сиромаштва у земљама у развоју, нарочито међу најсиромашнијима.
 “Позивам људе свих нација, вера, култура и традиција да заједно раде на остварењу обећања датог на прелазу у нови век како би оставили наслеђе мира, просперитета и одрживог напретка за генерације које долазе." (Бан Ки-моон; Порука за Међународни дан људске солидарности 2013.)
Солидарност, као морални појам означава моралну обавезу човека за човека. Туга, сиромаштво и болест је страшна, али је још страшније када си присиљен да тражиш помоћ од других и молиш за живот.
Овај дан треба да нас подсети да помажемо једни другима, да се сетимо да има оних који једва имају парче хлеба и да развијамо осећај заједништва међу људима. Не само тога дана , већ свакодневно, требамо размишљати о онима којима је помоћ најпотребнија.
Циљ обележавања овог дана је истицање солидарности посебно у смањивању сиромаштва.
Хуманост и солидарност као најснажније људске вредности не можемо наметати, али је веома важно да их свакодневно подстичемо.
Децембар је месец сабирања резултата (остварених и неостварених циљева), даривања, давања обећања, жеља...Ако се окренемо око себе видећемо да нас нечије очи траже, нечије руке се пружају да нас дотакну, неко нас треба. Шта да урадимо да овај свет буде бољи и да људи у њему буду срећнији?

"Човече ниси створен за индустрију и производњу, за конто и потрошњу. Створен си да будеш човечнији. Створен си за светло, за радост, да се смејеш и певаш, да у љубави живиш и да будеш ту за срећу људи око себе. С рукама да дајеш и са срцем да љубиш, и то с двема рукама, доста дугима да њима другог загрлиш." Phil Bosmans

Солидарност се учи од малих ногу, са децом је потребно што више радити на тему солидарности и продубљивати њихову емпатију према људима.
Активности које могу да се одвијају у школама током целе године:

• Прикупљање пакетића за болесну и напуштену децу
• Креативне радионице и продаја у хуматинарне сврхе
• Хуманитарне журке, концерти, приредбе...
• Акција прикупљања гардеробе
• Помоћ старим и немоћним особама у окружењу
• На нивоу школе може бити организовано такмичење на тему солидарности и хуманости, где би се наградили и похвалили ученици који су током године помогли другом детету или одраслој особи, учинили храбро и хумано дело, или својим понашањем били узор другима.

​На фејсбуку постоји страница Међународни дан људске солидарности где се могу видети примери обележавања у свету од стране Одељења за социјалну политику и развој Секретаријата Уједињених нација. Одељење настоји да ојача међународну сарадњу за социјални развој, нарочито у области искорењивања сиромаштва, продуктивно запошљавање и достојанствен рад и социјалну инклузију старијих особа, младих, породице, особа са инвалидитетом, аутохтони народи, лица маргинализовани од друштва и развоја.

Велика зверства и огромни губици људских живота у Другом светском рату проузроковали су усвајање Универзалнe декларацијeу о људским правима, којом је по први пута у историји човечанства признато право свих људи на "живот, слободу и безбедност - без икаквих разлика". Декларацију је усвојила и објавила Скупштина Уједињених нација у Паризу 10. децембра 1948. године. 
"Сва се људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима.Она су обдарена разумом и свешћу и треба једна према другима поступати у духу братства." - Овако почиње 1.члан Опште декларације о људским правима.
Овим документом се штите грађанске, политичке, економске, социјалне и културне слободе и права човека - од права на живот и слободу до права на достојанство, приватност, социјалну сигурност и удруживање.
Људска права су зaгарантована сваком човеку на основу његовог постојања и она су неотуђива, не могу никоме бити одузета.
Језгро основних људских права сачињавају:

• достојанство човека
• право на развој особе
• једнакост пред законом и равноправност
• слобода религије и расуђивања, слобода учења
• слобода мишљења
• слобода штампе и информација
• слобода окупљања, слобода уједињавања, слобода кретања
• слобода избора занимања и слобода рада
• неповредивост стана, гаранција приватног власништва, гаранција права на наследство
• право на азил и петицију ...

УН су 1966. године донеле два споразума, којима су разрађене слободе и права прокламована Декларацијом о људским правима, а документе је прихватило 130 земаља. 

У Савету Европе 1950. године је донета  Конвенција о заштити људских права и основних слобода која, поред основних права, установљава и механизме заштите и надзора над њиховим остваривањем.
Конвенција гарантује:

1. право на живот;
2. право на правично суђење у грађанским и кривичним поступцима;
3. право на слободу и безбедност личности;
4. право на слободу изражавања;
5. право на слободу мисли, савести и вероисповести;
6. право на слободу удруживања;
7. право на слободу окупљања;
8. право на ефикасан правни лек;
9. право на мирно уживање имовине;
10.право на слободне изборе.
Конвенција забрањује:

1. мучење и нечовечно или понижавајуће поступање и кажњавање;
2. ропство или ропски положај и принудни рад;
3. дискриминација у уживању права и слобода загарантованих Конвенцијом;
4. протеривање сопствених држављана од стране државе или спречавање њиховог уласка у земљу;
5. колективно протеривање странаца.
Велико питање је да ли стварно знамо шта значе и колико су нам блиске речи право на живот, дечја права, женска права, права мањина. Колико пута смо равнодушно прошли поред запуштеног детета које проси, или са страхом окренули главу од жене која има модрице по лицу. Да не помињемо колико пута смо прећутали и нисмо реаговали на дискриминасање некога ко је различит.
Обележавање празника у школи
Сведски дан људских права је важан празник и његово обележавање у школи је веома битно. Деца морају да знају своја права, морају преузети одговорност за себе, своје вршњаке и да знају како да се заштите.Важно је да свакога дана радимо на томе да та права не ограничавамо другима и да не окрећемо главу од кршења истих.
Један од начина обележавања може бити гледање неког од приказа са плеј листе Људска права, а потом развијамо дискусију о датој теми. Многи људи не знају о својим правима. Генерално знају да имају право на храну и безбедно место за боравак, знају да имају право да буду плаћени за посао који обављају, али постоје многа друга права.
Када су људска права позната, злоупотребе као што су дискриминација, нетолеранција, неправда, репресија и ропство могу нестати.
У оквиру часова грађанског васпитања може се организовати и спровести пројектна настава са циљем истраживања кршења људских права у окружењу.
Вршњачки тим и Ученички парламент могу спровести анкету међу ученицима под називом „Шта су људска права“ и на основу резултата анкете осмислити активности за обележавање Светског дана људских права (презентације, радионице, изложбе, литерални радови..)
На часовима ликовне културе ученици могу кроз своје ликовно умеће изразе схватање појма људских права.
Ученици средњих школа града Чаковца из Хрватске, на младима једноставан начин, обрадили су проблематику људских права онако како их они виде: - право на живот у чистом окружењу, право на живот без насиља, солидарност и једнакост, право на образовање, на креативно изражавање ... Приказали су различите сцене кршења људских права са којима се свакодневно сусрећемо, а можда их и не примећујемо.
Ученици основних школа из БиХ су снимали филмиће са темом „Развој и људска права“ у оквиру Фестивала дечјег једноминутног филма.
Презентације на тему Људска права и слободе.
Пример детаљне припреме на тему људских права за ученике средњих школа урадиле су колегинице из Краљева.

еђународни дан особа са хендикепом обележава се сваког 3. децембра 1992. године. Тада је  Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је резолуцију којом је позвала све земље света да овај дан обележавају као дан подршке и  равноправног учешћа у друштву свих особа са хендикепом. Обележавање овог дана треба да обезбеди да се осветле проблеми и тешкоће са којима се сусрећу особе са хендикепом, међу којима се посебно истичу сиромаштво, висока стопа незапослености и искљученост из друштва.
Више од милијарду људи, или приближно 15 процената светске популације, живи са неким обликом хендикепа. Широм света, људи са хендикепом суочавају се са физичким, социјалним, економским баријерама које их онемогућавају да у друштву учествују у потпуности и као његови равноправни чланови. Упркос  чињеници да су ове особе из социјално најугроженијих слојева друштва, они и даље најчешће остају невидљиви како за своје суграђане, тако и за друштво уопште.   
Како се може прочитати у саопштењу Канцеларије за људска и мањинска права Србије „Стратегија превенције и заштите од дискриминације, коју је Влада Републике Србије усвојила у јуну ове године, препознаје особе са инвалидитетом као и даље осетљиву друштвену групу и међу задацима Стратегије су и стварање безбедног окружења за припаднике осетљивих друштвених група и унапређење степена толеранције према њима; искорењивање односно сузбијање говора мржње и аката физичког и психичког насиља и привођење правди учинилаца таквих аката и радњи; и јавно заговарање неопходности спречавања дискриминације и промовисање културе толеранције.”

Особе са хендикепом у Србији

Обележавање дана особа са хендикепом 

Сваке године покреће се тема око које се планирају активности предвиђене за обележавање Дана особа са хедикепом. Досадашње теме биле су:

• Уклонити баријере, отворити врата: за инклузивно друштво за све (2013.)
• Уклањање препрека до стварања инклузивног друштва приступачног свима (2012.)
• Заједно за бољи свет за све: Укључивање особа с хендикепом у развој (2011.)
• Одржавање обећања: Освешћење политике о хендикепу у Миленијумским развојним циљевима према и након 2015. (2010.)
• Укључивање Миленијумских развојних циљева: Оснаживање особа с хендикепом и њихових заједница широм света (2009.)
• Конвенција о правима особа с хендикепом: Достојанство и правда за све нас (2008.)
• Пристојан / достојан рад за особе с хендикепом (2007.)
• Е-приступачност (2006.)
• Права особа с хендикепом: Акција у развоју (2005.)
• Ништа о нама без нас (2004.)
• Властити глас (2003.)
• Независно живљење и одржива егзистенција (2002.)
• Пуноправно учешће и једнакост: Позив за нове приступе за процену напретка и вредновање исхода (2001.)
• Израда  информационих технологија за све (2000.)
• Приступачност за све у новом миленијуму (1999.)
• Уметност, култура и независно живљење (1998.)

Активности које можете огранизовати на овај дан треба да буду унапред осмишљене и испланиране. На пример, можете направити изложбу радова ученика са темом коју су Уједињене нације предвиделе за ту годину. Можете у оквиру ученичког парламента или на часу одељењске заједнице организовати округли сто на којем ће се дикутовати о датој теми. Можете организовати литерални конкурс за ученике ваше школе. За какву год да се активност определите нећете погрешити, јер је јако важно са децом разговарати о различитим облицима дискриминације и потешкоћа са којима се особе са хендикепом сусрећу. То ће помоћи деци да боље разумеју и прихвате своје другаре са потешкоћама.

Светски дан борбе против сиде обележава се традиционално, сваке године, 1. децембра још од давне 1988. године. Такође, овај празник постао је дан здравља чији је значај добио глобалне размере.

Црвену трачицу 1991. године направила је група уметника како би створила универзални израз разумевања за људе који живе са или су угрожени ХИВ-ом и то да би подигли свест људи и навели их да причају о томе. Одабрали су црвену боју јер је јарка, уочљива, симболизује страст, срце и љубав и у облику је који је једноставно направити. Без обзира на облик или величину црвене трачице, порука коју шаље је иста – то је порука подршке и разумевања за особе оболеле од овог вируса.

Прослављање овог празника представља јединствену, али не и једину прилику да се људи широм света уједине против ХИВ-а, притом пружајући подршку људима који се боре са овом опаком болешћу и њиховим породицама, сећајући се оних који су ту битку, нажалост, изгубили.
Овај проблем није настао за само један дан, тако да не смемо да се понашамо као да ће се та болест искоренити ако водимо рачуна о себи само једном годишње. Све је то дуготрајан процес олакшан све већим научним открићима која доприносе сузбијању сиде.
Ипак, понекад ни све ово малопре наведено није довољно, па је оно што особе заражене ХИВ-ом спречава у вођењу нормалног живота јесте однос околине која и данас показује висок степен дискриминације. Искључење ХИВ позитивних особа из друштвених токова најчешће је последица неинформисаности по питању карактеристика овог вируса.
ХИВ се преноси директним додиром крвљу заражене особе. Основни путеви преношења су:

• Сексуални контакт,
• Преко инфициране крви (најчешће преко игле) или
• Са инфициране мајке на дете.

​У Србији је живи око 3200 особа инфицираних ХИВ-ом, а број људи код којих је дијагностификована ХИВ инфекција током 2015. године, за 37% је био већи него 2014. године, што је највећи број новодијагностификованих од 1987. године.
Међутим, од почетка коришћења и примене савремених терапија против ове инфекције у Србији је ХИВ од прогресивног вируса, који води у неизлечиву аутоимуну болест, сиду, преведен у хроничну вирусну инфекцију.
Такође, још једна добра ствар јесте чињеница да је у Србији лечење особа са ХИВ-ом бесплатно и да постоје јако добри инфектолози.
Са друге стране, мањкају лекови новије генерације за другу и трећу одбрану од ХИВ-а који су изузетно скупи, али имају мање штетних ефеката, много више побољшавају квалитет живота и продужавају га са тренутних 30 на 50 година у најбољем случају. Поред тога, јавља се и несташица тестова којима се прати успешност терапија и имунолошког стања током лечења.
Први корак у смањењу особа оболелих од ове болести је подизање свести о ХИВ-у у својој околини, ношење црвених трачица, тестирање и првенствено информисање младих о мерама заштите и превенције. 

Обележавање овог дана у школама може се обавити на више начина и то:

• Ношењем црвених трачица,
• Одржавањем едукативних радионица за младе ,
• Одржавањем специјалних часова који ће за тему имати сиду и ХИВ, заштиту, као и важност овог дана,
• Писањем литерарних радова,
• Упознавањем оболеле особе у циљу сазнавања што више корисних информација у вези са карактеристикама ове болести.

Од велике важности за превенцију су разни пројекти и едукативне радионице намењене ученицима и студентима који имају од 15 до 30 година, на тему полно преносивих инфекција и ХИВ-а. Циљеви радионица су да се млади упознају са основама репродуктивног и сексуалног здравља, као и да стекну вештине комуникације и ненасиља са ризичним групама.  Треба напоменути да се сличне радионице организују и за особе са инвалидитетом, кроз програм обуке за подршку имплементацији Конвенције Уједињених нација  о правима особа са инвалидитетом. 
У овом документу се налази припрема за вршњачку едукацију засновану на драми у очувању здравља. Аутори су Сидл Берлин (Cydelle Berlin) и Кен Хонбак (Ken Hornback) који одржавају радионице о ХИВ-у, тзв. тренинге, под покровитељством Уједињених нација.  Документ је преведен на наш језик и садржи драмске технике и методологију која се бави осећањима, а поруке се преносе публици кроз инпровизацију и вршњачку едукацију.
На сличан начин, о инфекцији, игнорисању, толеранцији, дискриминацији, неразумевању, незнању и многим другим питањима, кроз драмске улоге Маја и Вук, уз помоћ анимираних јунака Уне и Ђолета, разговарају са епидемиологом, докторком Милом.

Ево како су неке школе обележавале  овај дан:

• ОШ„Милић Ракић Мирко“ Прокупље
• ОШ „Бранко Радичевић“ Голубац
• Економско – трговинске Крушевац
• ОШ „Никола Вукићевић“ Сомбор

Светски дан телевизије обележава се 21. новембра.  На генералној скупштини УН која је одржана 17. децембра 1996. године 21. новембар је проглашен „Светским даном телевизије“.  Први Светски телевизијски форум одржан је 21. новембра 1996. године  у Седишту УН. На овом форуму се говорило о порасту значаја телевизије за модерно друштво. Том приликом су позване све државе чланице УН да учествују у глобалној размени програма. Акценат је стављен на теме о миру, сигурности, друштвеном и привредном развоју и побољшању културне размене.

Телевизија је један од најутицајнијих медија који и поред економске кризе медија утиче на формирање јавног мњења.

Реч телевизија први пут је употребљена 1900. године на међународном конгресу у Паризу. Као дан рођења телевизије узима се 25. април 1925. године, када је Британац Берд у Лондону пренео слику лутке из поткровља у радњу у приземљу, где је био монтиран пријемник.

Комерцијална телевизија постала је доступна крајем двадесетих година прошлог века и представљала је средство оглашавања, забаве и вести. Први аналогни телевизијски програм високе резолуције почео је 1936. године у Великој Британији.

Од 1950. године телевизија је постала главни медијум за формирање јавног мишљења.

Народна мудрост каже: „На младима свет остаје“, а да би ти млади израсли у способне и одговорне чланове друштва, један од најважнијих услова је да имају срећно и безбрижно детињство.

У данашње време у читавом свету млади су суочени са насиљем на улици, навођењем на употребу дроге, искоришћавањем и злостављањем, дискриминацијом по основу пола, вере, нације или социјалног статуса, присиљени су да раде у тешким условима да би преживели… Милиони деце никада не завршавају школу. Глад и потхрањеност представљају велики проблем. Још увек се у појединим деловима света умире од болести које су у другим искорењене…

Због свега тога, потребно је да се деца широм света упознају са својим правима, да их разумеју и да науче да препознају ситуације које указују да су та права ускраћена, њима или неком другом детету.

20. новембар као Дан права детета обележава се од 1959. године, када су Уједињене нације усвојиле Декларацију о правима детета.

Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је 1948. године најпре Универзалну декларацију о људским правима. Овај, први међународни документ те врсте, подразумевао је и права детета. Али, убрзо је широм света дошло до сагласности да посебне потребе детета изискују и посебну пажњу. Тако су Уједињене нације 1959. године усвојиле Декларацију о правима детета, која се састојала од 10 посебних права.

Декларација или изјава је такав документ који нема законско, правно дејство, већ представља само моралну обавезу. За разлику од ње, конвенција је једна врста закона, то је уговор који правно обавезује онога који му приступи, по правилу потписом или “ратификацијом”.

Године 1978. пољска влада је поднела предлог нацрта Конвенције о правима детета Комисији за људска права УН. Током следеће, 1979. Међународне године детета, земље широм света достављале су примедбе и давале предлоге како усавршити нацрт Конвенције. Процес преговарања и израде коначног текста трајао је пуних 10 година.

Коначно, 20. новембра 1989. године, Конвенција је довршена и усвојена на Генералној скупштини УН. До 1999. године Конвенцији је приступило 191 од 193 земље света.

Конвенција о правима детета је уговор Уједињених нација који прецизира која све права припадају деци. Она поставља основне стандарде за добробит деце на различитим стадијумима њиховог развоја. Државе које потпишу (ратификују) Конвенцију постају замље чланице тог уговора и прихватају обавезу да буду законски одговорне за њену примену. Оне о томе шаљу редовне извештаје Комитету за права детета.

Конвенција о правима детета је први универзални закон који на једном месту и целовито дефинише сва важна права детета. Конвенција садржи 54 члана, који одређују поједине врсте права. Можемо их поделити у 4 групе права:

- ПРАВА НА ОПСТАНАК обухватају право на живот и право на задовољавање основних, егзистенцијалних потреба, као што су: исхрана, кров над главом, адекватан животни стандард, медицинска нега…

- ПРАВА НА РАЗВОЈ укључују све оне ствари које су нужне за нормалан и потпун развој свих потенцијала детета: право на образовање, игру, слободно време, слободу мишљења, изражавања…

- ЗАШТИТНА ПРАВА траже да деца буду заштићена од свих облика злоупотребе, занемаривања и злостављања…

- ПАРТИЦИПАТИВНА ПРАВА дају деци могућност да буду активни учесници у животу своје заједнице. Она укључују право на слободно изражавање сопственог мишљења и на учешће у одлучивању о стварима које их се непосредно тичу…

Права се ради прегледа могу сажети  у 10 тачака:

1. Сва деца и млади имају иста права. Ниједно дете не сме бити оштећено због свог пола, боје коже,  језика или религије.

2. Деца и млади имају право на највећу могућу меру здравља као и здравствне превентиве и медицинске бриге.

3. Деца и млади имају право на бесплатно основно образовање. Осим тога им се мора обезбедити посета и школама које би их могле даље образовати.

4. Деца и млади имају право на одмор, слободно време, игру и учешће у културним и уметничким манифестацијама.

5. Деца и млади имају право да се информишу, да слободно кажу своје мишљење и да буду саслушани.

6. Деца и млади имају право на добар одгој. Њихови родитељи или васпитачи не смеју примењивати силу и злоупотребу, злостављање је забрањено.

7. Деца и млади имају право да у рату и бекству приме посебну помоћ и заштиту.

8. Деца и млади имају право на заштиту од рада којим би били искориштени и од сексуалног злостављања.

9. Деца и млади имају право да живе са својим родитељима и да имају контакт са оба родитеља уколико они живе раздвојено.

10. Деца и млади инвалиди, имају право на посебну подршку и унапређење као и на активно учешће у друштвеном животу.

Међународни дан средњошколаца у свету обележава се 17. новембра, у знак сећања на велике протесте у Прагу, 1939. године. Неколико дана пре овог датума, током немачке окупације Чехословачке, нацисти су убили студента Прашког универзитета, Јана Оплетала  (1. јануар 1915-11.новембар 1939.).  

​Сахрана, на којој је учествовало неколико хиљада студената, претворила се у још једну анти-нацистичку демонстрацију. Као реакцију на овакав бунт прашких студената, Константин фон Нојрат (Konstantin von Neurath), затворио је све Чешке универзитете и школе, више од 1200 студената послао је у концентрационе логоре, а на дан 17. новембра 1939. године, Немци су стрељали 9 студената и професора без претходног суђења.

Како би овај дан остао забележен и не заборављен, 17. новембар је одабран од стране Међународног већа студената за Међународни дан средњошколаца и студената. Први пут је обележен у Лондону, 1941. године. Педесет година након инцидента у Прагу, студенти у тадашњој Чехословачкој поново су устали против другог недемократског режима, чиме је започела такозвана ,,плишана револуција “. 
​Данас се 17. новембар обележава као дан међународног поштовања ученика и школског активизма, кроз који средњошколци обнављају и допуњују знања о својим правима, обавезама и могућностима.  

Најзначајније Европске организације студената и средњошколаца су Организациони биро Европске уније средњих школа  (OBESSU- The Organising Bureau of European School Student Unions) и ЕСУ-Европска студентска унија (ESU- The European Students’ Union), које су 2004. године на Светском социјалном форуму  договориле да заједно координирају и сарађују у будућем обележавању дана. Током 2014. године ове две организације упутиле су глобални позив на акцију проширења студентских организација широм света.  Амбициозно су захтевали образовање без трошкова и хонорара, без дискриминације и без страха. Залагали су се за слободан и једнак приступ образовању и сигурно школско окружење. 

​Иако су широм света присутни различити образовни системи, средњошколци се слажу око једне ствари: једнака права за све. Кампања ,,Права на сунце“ (,,Light on the rights“), којом је промовисана Декларација о правима ученика и ученица, а која се залаже за обезбеђивање високог квалитета образовања са једнаким правима за све ученике и студенте широм Европе.
У склопу кампање ,,Права на сунце“ организациони биро Европске уније средњих школа већ дуги низ година организује двомесечни обилазак европских метропола међу којима су Стокхолм, Копенхаген, Брисел, Лондон, Цирих, Рим, Линц, Љубљана, Болоња, Салцбруг, и Београд. У оквиру ове посете организују се различите јавне активности: радионице, уметничке представе, изложбе, конференције за штампу, јавне расправе, и то све у креативном духу. Залажу се за бесплатно школовање, бесплатне оброке за студенте и средњошколце, подржавају идеју бесплатног превоза за ученике школа. Своје идеје размењују током многобројних посета школама, извођењем разних видова перформанса и креативних активности у граду (плес, графити). 19. октобра чланови организационог бироа Европске уније средњих школа планирају посету Београду, а активности ће бити организоване на Тргу Републике. На великој изложби фотографија наћиће се фотографије ученика рађене за време кампање ,,Права на сунце“ која је била спроведена у многим школама у Србији. Активисти Уније средњошколаца Србије ће поставити велики метални рам у облику сијалице. Рам ће садржати мања поља у којима ће светлети мање упаљене светиљке. Ученици и студенти ће имати прилике да напишу своје жеље у вези са правима ученика и начином унапређивања образовања, а најоригиналније мисли биће окачене на великом паноу.

Унија средњошколаца Србије (UNSS) је организација младих, настала у децембру 2003. године. Циљ је био да се створи организација која ће репрезентовати средњошколце на националном и европском нивоу. Након три године позиције посматрача, Унија средњошколаца Србије 2006.  године постаје пуноправна чланица Организационог бироа Европске уније средњих школа (OBESSU), чиме наши средњошколци стичу право да директно учествују у креирању европске омладинске и образовне политике за средњошколце.  Школа је место које постоји због ученика и треба да буде орјентисана на њихове потребе и индивидуални развитак.
 У Србији је Међународни дан студената и средњошколаца први пут обележен 2007. године пројектом  ,,Права на сунце“, а 2011. године у више од осамдесет и пет школа. Средњошколци су информисани о променама у Закону о основама образовања и васпитања. Највеће постигнуће ове организације је промена Закона о основама система образовања и васпитања, усвојеног септембра 2009. године, који ученицима у Србији омогућује право гласања у школском одбору, право учествовања и креирања развојних планова, као и самовредновање школе. Ово је јединствен пример да средњошколци промене закон једне државе. Најважније информације, вести, прилози, о овој организацији налазе се на сајту http://www.srednjoskolci.org.rs/ , међу њима су и најзначајнији документи који обавештавају средњошколце о својим правима, законима, могућностима: http://www.srednjoskolci.org.rs/dokumenti/.
​Унија средњошколаца Србије је успела да промени закон о младима, подижући на виши ниво улогу ученика у процесу одлучивања, у оквиру ученичког парламента. Унија оснива први школски фонд ,,Средњошколци за средњошколце“, први средњошколски фонд Србије. Прикупљена средства намењена су подршци средњошколцима у писању пројеката и њиховој реализацији. 24. априла, у оквиру међународног пројекта SAME (Solidarity Action day Movement in Europe), средњошколци се ангажују радећи код одређеног послодавца, а он новац, зарађен тог дана, уплаћује фонду. Више о томе на страници: http://www.srednjoskolci.org.rs/szs/srednjoskolci-za-srednjoskolce/

Међународни дан студената и средњошколаца је јединствена прилика за организовање концерата, трибина, различитих едукативних и информативних предавања, спортских догађаја, представа ученика, као и добра смерница за информисање средњошколаца о правима ученика и ученица и раду ученичких парламената. Унија средњошколаца Србије је упутила званичан позив свим ученицима и школама да снимке, фотографије активности, текст о реализованим активностима шаљу на pr@srednjoskolci.org.rs.  како би заједничке активности организоване на овај дан биле сједињене у заједнички филм о обележавању и прослављању овог битног датума, што ће омогућити и додатну видљивост на европском нивоу.

Презентација Стефана Кујунџића о раду, циљевима и досадашњим постигнућима Уније средњошколаца Србије, може се наћи на страници https://prezi.com/_zfyf0ilhenz/unss-prezentacija/ .
​
Унија ученичких парламената града  Панчева заједно са Унијом студената Панчева организовала је 17.11.2012. године, у центру Уличну манифестацију поводом Међународног дана студената и средњошколаца. На тргу је био постављен инфо пулт а чланови уније средњошколаца делили су пропаганди материјал, брошуре и летке и одговарали на питања пролазника о положају средњошколаца и младих у Панчеву. Унија ученичких парламената града  Панчева заједно са Унијом студената Панчева обележава 17. новембар дуги низ година, сарадњом на Сајму образовања, садњом туја на кеју, а након спроведене анкете обавестили су се о конкретнијим захтевима студената и средњошколаца. Добијањем промо материјала и флајера, ученици су сазнавали корисне информације о самој Унији, како се могу прикључити и бити део будућих активности. Такође, ту су  добијали корисне информације у вези даљег школовања, што је за средњошколце  веома важно. Међународни дан студената и средњошколаца може се обележити низом дебата са истакнутим средњошколцима и значајним личностима на пољу образовања и васпитања, међушколским квизом знања из опште образовних предмета као и опште културе Важно је ујединити ученике и ученице кроз заједничке циљеве и активности, и стално их подсећати на значај  њиховог сталног напретка и усавршавања, у сигурном окружењу, једнаким правима за све и да имаји могућности креативног остваривања.
 
Ево како су неке наше школе обележавале овај дан:

• Дан средњошколаца у Техничкој школи Ваљеву
• Медицинска школа из Лесковца 

Унескова дефиниција толеранције гласи: „Толеранција је поштовање, прихватање и уважавање богатства различитости у нашим и светским културама, наша форма изражавања и начин да будемо људи. Она је заснована на знању, отворености, комуникацији и начину мишљења и уверењу. Толеранција је хармонија у различитостима, доследно поштовање људских права. Бити толерантан, не значи толерисање социјалних неправди, одбацивање или слабљење туђих уверења. То значи бити слободан, чврсто се држати својих уверења и прихватати уверења других, различитих. Толеранција значи да не подлежемо љутњи и жељи да повредимо другога. Негативна осећања можемо имати према ономе што је неко учинио, према чину, али не и према ономе ко је то учинио, тј. према особи. Треба да сачувамо мир, јер само тако можемо видети последице својих одлука. Миран разум је користан да бисмо могли водити свој живот и решавати проблеме.“
Унеско је донео бројна међународна акта који се тичу људских права, укључујући Конвенцију о грађанским и политичким правима, Конвенцију о елиминацији свих облика дискриминација жена, расне дискриминације, Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида, као и многе  друге конвенције и декларације.
У нашој земљи постоји квалитетан законски оквир у области поштовања људских права, али се он не спроводи добро у свим областима. У циљу бољег поштовања права и слобода грађана основан је независни државни орган  Заштитник грађана - омбудсман.
Одговарајућа законска регулатива само је један од услова за развијање културе толеранције у савременом друштву. "Закони нису довољни да би обезбедили слободу мишљења. Да би сваки човек слободно могао да изрази своје мишљење о било чему без било каквих притисака или осуде, у свести сваког човека мора да постоји несаломиви дух толеранције", рекао је Алберт Ајнштајн.
Други важан услов за прихватање различитости у свету јесте упознавање других народа, њихових култура и специфичности. Данас је туризам препознат као привредна грана која ефикасно спаја људе различитих раса, култура, религија и друштвених класа и доприноси култури толеранције у свету. Због  тога су  УН туризам назвале „пасошем мира“, а   1967. годину прогласиле годином туризма.  О томе говори и текст „Светски дан толеранције и туризам.“
Међународни дан толеранције подсећа људе широм света да је толеранцијa значајан чинилац  живота у миру и хармонији, као и да без ње нема развоја ни народа ни државе. Бити толерантан значи бити спреман да поштујеш и уважаваш разлике које постоје међу људима, да поштујеш широк спектар култура, облика изражавања и хуманости и представља признање универзалних људских права и слобода других. Толерантност  је постала висока друштвена вредност и неопходан услов за  успешан и здрав развој, како појединца тако и друштва у целини.
Многи људи мисле да развој цивилизације и напредак савремене технологије није праћен  развојем духовних, емотивних и социјалних вредности друштва. У прилог  тој чињеници  стоје многобројни међудржавни или национални сукоби чији смо сведоци, а који су засновани на верској, етничкој, расној или политичкој основи. У друштву су још увек у великој мери раширене предрасуде, дискриминација и нетолеранција према свему што је различито.
Због тога је организација Уједињене нације за образовање, науку и културу  – Унеско (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization - UNESCО) установила Међународни дан толеранције, а државе чланице Уједињених нација (УН) су 1995. године усвојиле Декларацију о принципима толеранције. Годину дана касније Генерална скупштина УН позвала је чланице да се укључе у обележавање Међународног дана толеранције. За датум празника одређен је 16. новембар. То је дан који треба да нас подсећа на поштовање и уважавање разлика међу људима и народима.
Према Декларацији Уједињених нација, која је усвојена 1995. године у Паризу, толерантност је умеће да се прихвати чињеница да људска бића, природно различита по изгледу, положају, говору, понашању и вредностима, имају право да живе и буду то што јесу. Разумевање и прихватање другачијег мишљења представља  кључну вредност на којој се гради здрав и миран живот унутар заједнице.
Фестивал толеранције је први  пут одржан у Београду,  у Дому омладине од 13. до 15. новембра 2014. године.

У школи се може:

• Организовати дискусија/ дебата/ филозофска радионица  на часовима одељењског старешине, кроз коју ће  ученици расветлити значење појмова различитост, толеранција, предрасуде итд. и уочити разлике између толерантног и нетолерантног става, активне и пасивне толеранције и сл. Као стимулус за овај облик рада са ученицима може  послужити попуњавање упитника о толеранцији, после којег ће ученици јавно читати одговоре и расправљати о својим ставовима. Друга могућност је заједничко гледање одговарајућег краћег филма (читање приче и сл.) после којег ће се развити дискусија о појмовима који су важни за расветљавање теме.
• У оквиру часова верске наставе може се организовати и спровести пројектна настава с циљем истраживања различитих религија, уочавања сличности и разлика између њима; у оквиру ове наставе  ученици с наставником могу посетити  храмове различитих верских заједница.
• Часови грађанског васпитања могу се посветити упознавању са различитим видовима  толеранције; ради бољег схватања појма ученици могу посетити културни центар националне мањине, дом за стара лица, дом деце с посебним потребама и сличне установе.
• Вршњачки тим и Ученички парламент могу спровести анкету међу ученицима  под називом  „Шта је толеранција” и на основу резултата анкете осмислити активности за обележавање Дана толеранције (презентације, радионице, драмски прикази...).
• Часови ликовне културе су прилика да ученици кроз своје ликовно умеће изразе схватања појма толеранције.
• Ученицима млађих разреда могу се прочитати одломци из књиге „Силеџије су прави гњаватори“ , а да њихов задатак буде да илуструју неке ситуације или да их одглуме.

 У ОШ „Ђорђе Крстић“ већ десетак година континуирано радимо на развијању толеранције међу ученицима. Реч је о спровођењу  радионица из програма „Буквар толеранције“ који је настао као плод рада младих стручњака Групе“Хајде да ...“.
Дан толеранције представља пример како се празник може обележити на занимљив начин у оквиру математике.

На Генералној скупштини Уједињених нација одржаној 20. децембра 2006. усвојена је Резолуција о дијабетесу, а Светски дан борбе против дијабетеса је уврштен у званични календар УН и од тада се обележава широм света, па тако и у Србији.
 
У школама овај дан би могао да се обележи тако што би ђаци правили новинске чланке на ову тему. У науци се много простора посвећује радовима на проналажењу узрока за оба типа дијабетеса и лека против ове болести, тако да задатак да се ти радови пронађу није уопште захтеван. С обзиром да су ти радови углавном на енглеском језику, постигла би се корелација између енглеског и српског језика и биологије.
 
Примери како би чланак могао да изгледа:
За лечење дијабетеса типа 2 има наде. Наиме, супстанца 2,4-динитрофенол, а која има широку употребу у индустрији, али и као пестицид и експлозив, користила се и као средство за мршављење негде тамо тридесетих година прошлог века. Међутим, од ње се одустало због застрашујућих контраиндикација, као што су проблеми који настају у нервном систему и коштаној сржи. И да, смрт. Но, у новије време научници су схватили да ова супстанца (такође код мишева) може да излечи поменути тип дијабетеса и исто тако болести настале као последица замашћене јетре. Са опрезом пре тачно годину дана почели су наново да испитују ову необичну супстанцу, па се надамо да су до сада и открили како да је користе без последица.
IFL Science: Banned Diet Pill Reverses Type 2 Diabetes And Fatty Liver In Rats (27.2.2015)
 
Болест једне трогодишње девојчице из Тексаса, лекари су оценили као последицу немара њених родитеља. Наиме, девојчици је дијагностикован дијабетес типа 2, који у 90% случајева настаје услед прекомерне тежине. Ни ова мала Хиспанка није изузетак. Она већ сада тежи 35 кила, што је сврстава у 5% најкрупније деце њеног узраста. Њени родитељи су такође гојазни, мада не и дијабетичари, са уочљиво лошим навикама у исхрани. Углавном, ово је најмлађи забележени случај оболеле особе од ове болести.
IFL Science: Obese Three-Year-Old Diagnosed With Youngest Known Case Of Type 2 Diabetes (17.9.2015)
 
Све о дијабетесу, прилагођено школском узрасту, може да се пронађе на блогу „Божанствена биологија“.
 
                                                                                        Дејан Бошковић